Лудило „паметног новца“

Пише Момир Булатовић

Ваља се подсјетити историјских чињеница како је крупни капитал, независно од своје националне припадности (коју он, уосталом, суштински никада и нема) подстицао и наоружавао све стране подједнако, прилазећи долазећој свјетској кланици као изузетно профитабилном послу

Тренутно изгледа да је геополитика побиједила економију као науку. Сјетимо се, све донедавно је представљано да геополитика, као озбиљна наука, не треба више да постоји те је стога била одлучно протјерана са званичне јавне сцене. Они малобројни, истрајни и нарочито упорни који се нису слагали са том званичном бесмислицом били су ућуткивани проглашавањем за присталице „теорије завјере“. Наметнута истина је била да постоји само један пут ка остварењу глобалног мира и људске среће. А то је унапређење и остварење људских права у оквиру слободне тржишне економије. Под лидерском улогом САД, разумије се, које то не раде због себичности, већ због изузетности и свјетског лидерства. На том путу, официјелна економска наука је имала улогу да објасни необјашњиво. Резултати њених истраживања су је прописно обрукали.

Збивања око „Јужног тока“, Украјине и необјављеног рата Америке против Русије, Кине, Европе… није више било могуће објаснити дотадашњом економском шареном лажом, па су се неки досјетили геополитике. Обрт је био коперникански, јер су о геополитичким интересима почели да говоре и најзагриженији евроатлантисти, и то на јавном медијском сервису. „Печат“ је одавно отворен за прилоге истинских геополитолога па нема сумње да ћемо и убудуће читати њихове анализе. Али, ма колико њихова мисао била потребна и значајна, они морају да „муницију“ добијају од других наука. Од историје и економије прије свих.

У години када обиљежавамо вијек од избијања Првог свјетског рата констатујемо запањујућу сличност свјетских прилика онда и данас. Нажалост, као људска врста изгледа да нисмо превише научили из прошлог стољећа и његових крвавих лекција. Многи мисле да смо, опет, само на корак од сукоба планетарних размјера. Али, прије него ли се поново подијеле главне улоге на свјетској сцени, ваља се подсјетити историјских чињеница како је крупни капитал, независно од своје националне припадности (коју он, уосталом, суштински никада и нема) подстицао и наоружавао све стране подједнако, прилазећи долазећој свјетској кланици као изузетно профитабилном послу. У том дијелу треба слушати историчаре. Шта се дешава данас, какви су путеви новца и ко ради против кога, морају да пишу економисти. Они морају да објасне објашњиво.

 

[restrictedarea]

 

ПАД РУБЉЕ Амерички инвестициони аналитичари пишу да Русија, док се бори за источну Украјину, губи валутни рат који јој је наметнут. То може да буде тачно, уз напомену да код ратова валута нема и не може бити побједника. У тим финансијским сукобима нема добитника, већ само оних који губе више или мање, за дуже или краће вријеме.

Рубља је изложена тешким нападима из свих (финансијских) оружја за масовно уништење. На недавно одржаном Пацифичком самиту (АПЕЦ) Владимир Путин, предсједник Руске Федерације, изразио је наду да ће шпекулације против руске рубље ускоро престати. Тада је и обећао да ће, упркос свим проблемима, Русија задржати спољњи државни дуг на нивоу од 15 одсто БДП-а. Тиме ће дати допринос стабилизацији свјетских финансија које су у дугогодишњој агонији, између осталог и због висине америчког државног дуга који износи (мизерних) 102 одсто БДП-а (тренутно) највеће свјетске економије.

Централна банка Руске Федерације (ЦБРФ) нема много избора осим да престане да брани рубљу, посебно у односу на долар и евро, који је, серијом берзанских манипулација, нападају. Она је већ потрошила двадесет одсто својих девизних резерви подржавајући рубљу током протекле године. Ипак, рубља је недавно достигла свој рекордно низак ниво у односу на долар (48:1) изгубивши готово педесет одсто своје упоредне куповне моћи у посљедњих неколико година. Покушаји ЦБРФ-а да успори пад своје валуте подизањем каматне стопе са пет на 9,5 одсто нису били превише успјешни. Ипак, централни проблем остаје одлив („бијег“) доларског капитала из Русије посредством банкарског система који није руски, иако је у Русији. Само у посљедњој седмици октобра из земље је изнијето 10,5 милијарди долара. Због тога је и промијењена прогноза Централне банке да ће, умјесто очекиваних деведесет, Русију ове године напустити 128 милијарди долара.

За Русију ситуација јесте тешка, али је далеко од безизлазне. Штавише! Јефтинија рубља представља економску баријеру за увоз робе широке потрошње са Запада, што је значајно оптерећивало државне билансе и дестимулисало развој домаће привреде. С друге стране, из истог разлога ће привреда бити подстакнута да извози, што је стање које макроекономисти веома воле. Коначно, избјегавајући долар и евро, Русија ће у непосредним аранжманима (са чланицама БРИКС-а посебно) своје главне извозне артикле, нафту и гас, продавати по реалним цијенама.

Централна банка Русије има још једно средство на располагању. Изгледа да је оно спремно и чини се да ће му неизбјежно прибјећи. Ради се о забрани да руски предузетници и грађани држе своја средства у банкама у доларском изразу. Законом који је, како се нагађа у стручним круговима, већ припремљен, они би били приморани да своје доларе пребаце или у рубље, или у неку другу валуту, под пријетњом да им средства буду заплијењена.

Мале државе и слабашне економије које би предузеле ову мјеру могле би очекивати самоубилачке посљедице. За Русију то, наравно, не важи будући да она има потенцијале који ће надвладати тренутне невоље. Уосталом, зар циљ, који су имали и док о њему није било паметно говорити, није био да избаце долар из своје унутрашње економије?

„ЛАКИ“ И „ПАМЕТНИ“ НОВАЦ Требало би, међутим, размислити о посљедицама које ће овако изнуђени потези Русије изазвати у Европској унији и, сљедствено томе, на овим подручјима. ЕУ и Русија имају реалне економске интересе и велику сарадњу која ће морати бити постављена на нове основе, уколико уопште буде настављена. Да ли су Европи и самој ЕУ потребне додатне економске невоље, или су и већ постојеће неизљечиве?

Што се тиче Америке и њеног долара, ствари стоје јасније. Долар је тренутно веома јак, док су евро и јапански јен на губитничкој страни. Све водеће свјетске економије (изузев Русије и Кине која је најавила крај политике подстицаја) воде политику „лаког новца“. Ради се о „штампању“ огромних количина евра, јена, долара и фунти у циљу подстицања националних економија да изађу из рецесије. Тај се новац не даје непосредно привреди, већ се посредством банкарских система упумпава у економију. Наравно, то одмах постаје новац банака и само су оне власне да одлуче коме ће га и под којим условима пласирати. Пошто је привреда ионако презадужена и са све мање уговорених послова, банке га ангажују на другој страни – у куповини акција. Стога, привреда остаје у рецесији, а цијене акција расту до рекордних величина. Та ситуација није економски одржива, али је објашњива као посљедица нулте каматне стопе централних банака и „никад досад примијењених“ стимулативних мјера. Разумије се да овакво економско лудило има своју цијену.

У свијету, дакле, има веома много новца, а мало прилика за профитабилно и, што је једнако важно, сигурно улагање. Зато се новац слива ка берзама и служи за шпекулације, а не за привредни раст. Међутим, берзе су плашљиве животињице. На најмањи знак опасности оне бјеже. А опасности, богу хвала, не фали. Санкције Русији, најава наставка азијске рецесије, пораст каматних стопа на обвезнице дуга држава периферије ЕУ, мањи привредни раст Кине, ебола… Довољно је да било који догађај буде неформално пуштен у јавност (из добро обавијештених кругова блиских Вол Стриту) па да на финансијским тржиштима „завлада паника“. Ово је фигуративан и раширен израз који описује понашање инвеститора када имају сумњу у сигурност својих шпекулативних улагања. Није у питању никаква „паника“, већ инвестициона стратегија која се назива „прелазак на квалитет“, односно куповина вриједносних папира са мањим приходом, али са потпуном сигурношћу. Погодили сте, у питању су обвезнице америчког Министарства финансија.

Тржиште америчких државних обвезница износи више од 12 трилиона долара. Оно је двоструко веће од свих осталих тржишта државним обвезницама. Америка је презадужена, њен укупни државни/јавни дуг премашује 17,5 трилиона, а унутрашњи дугови износе 127 трилиона долара. Свако иоле разуман зна да ови дугови никада и ни под каквим околностима не могу бити враћени. А ипак, без иједног питања, ово се тржиште сматра најсигурнијим на свијету. Зашто?

Замислите продавца јабука који на пијаци и пред носом колега виче не само да су његове јабуке најбоље већ и да су све остале отровне. Разумно је да пазарите код њега, посебно ако знате за његову склоност да понекад ишамара неког пролазника. Али, ове се јабуке купују на посебан начин.

ДЕСЕТ ЛУДИХ МИНУТА Нема могућности да на берзи купите обвезнице директно од Министарства финансија Америке. Постоје свега 22 „примарна дилера“ који то могу, а сви остали тргују преко њих. Наравно, они су профитабилни субјекти па продају тражену робу као да је њихова, са циљем да максимизирају сопствени профит. Заврзламе које настају из такве почетне позиције и берзанских правила трговине високе фреквенције и нанотрговине („Печат“ бр. 323) имају колосалне размјере и било би заморно улазити у детаље. Шах Гилани (сајт money morning) описује шта се десило када је отворено америчко тржиште 15. октобра у 9 и 30 у наредних „десет лудих минута“. Разумије се да су ту катастрофу прећутали готово сви, почевши од трговаца до главних медија. Разлози за то су могли бити разноврсни, али је један заједнички – страх. Тог је дана, у само десет минута, колабрирало „најсигурније“ тржиште на свијету.

Претходног дана берза је затворена са рекордним приносом од 2,206 одсто за обвезнице са роком доспијећа од десет година. То је био резултат велике потражње у односу на понуђене папире. Тог је дана само један од 22 примарна дилера (ИЦАП) продао обвезница за 964 милијарде долара. Остали нису изнијели тако неважне податке. Сутрадан, у десет „лудих“ минута цијена је почела да пада попут камена и дошла до приноса 1,86 одсто, што је губитак од пуних 16 одсто. А онда су главни дилери угасили компјутере који тргују умјесто људи. Да то није урађено, тржиште би се распало, а то не би требало да се деси на најсигурнијем тржишту на свијету.

Да појаснимо. Овдје је у питању клађење. Иста количина обвезница се купује и продаје уз претпоставку да ће њихова цијена расти или падати. Кретање цијене није важно. Пресудна је опклада. Само примарни дилер (ИЦАП) за десет минута зарадио je 18 милијарди долара (више од БДП-a осредње државе) будући да је купио обвезнице за 946 милијарди. Уколико су и други били једнако успјешни у тој берзанској ујдурми, готово 400 милијарди долара улагача из цијелог свијета прешло је у џепове примарних дилера и оних који су им дали повлаштени статус. Овако зарађени новац у жаргону се назива „паметан“. Дакле, новац који држава фактички поклања банкарима зове се „лаки новац“, а онај који они отму једни од других током сулудих берзанских обрачуна „паметан“.

„Паметни новац“ влада Америком и свијетом. Њиме се може купити много конгресмена и сенатора. Њиме се може доћи до још уноснијих монопола на „слободном“ тржишту. Овом новцу савршено одговара слаба влада, односно предсједник Обама, који спомиње нове ратове и заокрет у имиграционој политици. Ово друго је, иначе, тема америчких предсједника који више неће да се мијешају у свој посао. Овом новцу не треба расправа о порезима и социјалној заштити. Њему треба слобода да искаже све своје лудило. Баш као што је исти такав новац трчао по свијету у сусрет Великом рату.

„Паметни новац“ нема осјећање националне припадности. Његови имаоци ће опљачкати свакога само да би увећали благо. Због тога је у свакој држави у којој царује модел слободног тржишта и људских права ситуација слична по сиромаштву и бесперспективности већине грађана. Стога је правилније рећи да амерички крупни капитал напада Русију, а не Америка, која је и сама унижена од својих богаташа. То је помоћ коју економисти треба да пруже геополитолозима. Сви заједно треба да се изборимо за ову истину. У супротном, понижени и осиромашени Американац, уз то необразован и индоктриниран, повјероваће да је за његово стање крив неки Рус, Њемац ће ту видјети Кинеза, Арапин хришћане и… сви ћемо испасти глупи јер смо заборавили да се све то већ десило и да су посљедице биле ужасне.

„Паметна“ цијена нафте

У сложеном односу моћи и исцрпљујућој игри нерава води се посебна битка око цијене нафте. Русија, ОПЕК и Америка повукли су прве потезе усљед којих је цијена нафте достигла савремени рекордни минимум од око 60 долара по барелу. Свака страна има арсенал моћи коју ће морати да покаже у овом одмјеравању. Без обзира на то колико је то опасно по свјетски мир и стабилност привредног раста, не треба сумњати да ће било који актер олако препустити примат другима. Ако ништа друго, биће узбудљиво видјети шта се спрема и колико ко може да издржи.

За ову тему је интересантно да су већ пале и прве велике „жртве“. Амерички гигант „Ексон“ је за експлоатацију нафте налазишта „Победа“ у Карском мору, гдје се налази највеће неексплоатисано налазиште нафте на планети, требало да произведе технологију. Одлуком америчке владе, он је у томе у потпуности спријечен. Оставши без милионских послова, „Ексон“ је прошле недјеље на берзи у Вол Стриту изгубио 17 милијарди евра. „Ексон“ и даље постоји, али је „лакши“ за 17 милијарди „паметних“ еврића који су отишли у џепове оних који су знали да „Ексон“ неће добити уговорени посао.

 

[/restrictedarea]

 

2 коментара

  1. СЛАЖЕМ СЕ У СВЕМУ ШТО СТЕ НАПИСАЛИ, ВОЛЕО БИХ И ЈА ДА ВИДИМ ДОЛАР НА НИСКИМ ГРАНАМА, ЈЕР ГА ПРЕВИШЕ ИМА У ОПТИЦАЈУ БЕЗ ПОКРИЋА. НИ КИНИ НИ РУСИЈЕ СЕ НЕ ИСПАЛАТИ ДА РУШЕ ДОЛАР, ЈЕР ИМАЈУ ЗАЈЕДНО ОКО 3,5 ХИЛЈАДА МИЛИЈАРДИ ДОЛАРА У ДРЖАВНИМ ОБВЕЗНИЦАМА САД-а ПА ИМ СЕ НЕ ИСПЛАТИ ДА РУШЕ ДОЛАР, ЈЕР БИ ТАКО ОБЕЗВРЕДИЛИ СВОЈ УЛОЖЕН НОВАЦ У ОБВЕЗНИЦЕ.

    • Tako velike količine novaca uloženih u Američke obveznice Rusija i Kina polako povlače. Nisu ludi da to urade od jednom. Prodajući deo po deo, kupuju zlatne poluge, i tako kompezujući veoma precenjen dolar za podcenjeno zlato. Dakle, stihijska transformacija deviznih rezervi u korist zlata. Kraj je svima jasan…

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *