Почетна / Други пишу / Колико „пиранских залива” има Србија

Колико „пиранских залива” има Србија

После резолуције Европског парламента, коју су иницирали хрватски посланици, поставља се питање колико спорних тачака има Србија с комшијама из ЕУ

Резолуција усвојена у Европском парламенту на иницијативу посланика из Хрватске показала је да минско поље међудржавних спорова у региону може да се активира кад год то некоме затреба на путу Србије ка Европској унији. Таква опасност постоји, чак и ако тренутни односи с неком од суседних држава која је чланица ЕУ делују идилично. Да апсурд буде већи, то не зависи само од интереса наших комшија и интереса појединих чланица ЕУ, већ и од намера САД.

Памти се како је пре шест година Словенија, као чланица ЕУ, због недефинисане границе у Пиранском заливу, дуже време блокирала преговоре Хрватске са ЕУ, тражећи да се проблем реши пре њеног уласка у чланство. Да ли би онда и Србији могао да се догоди „пирански сценарио”? Колико су за улазак Србије у ЕУ опасне спорне тачке са суседима који су већ чланови ЕУ? Поготову што приликом доношења поменуте резолуције у ЕП ни Хрватска ни парламент у Стразбуру нису ценили чињеницу да Србија није спречавала Хрватску на њеном европском путу, иако је, према тврдњи председника Томислава Николића, могла то да учини због бројних проблема у области владавине права, људских права и слобода, као и нерешеног повратка и имовинских питања протераних Срба.

Професор међународних односа и бивши амбасадор Србије у Паризу Предраг Симић сматра да спорови који данас постоје са суседима који су у ЕУ неће постати превелики проблеми ако иза њих не стану водеће чланице ЕУ и САД, које иначе имају инструменте да их активирају или склоне, као што је то Америка учинила у спору Хрватске и Словеније.

С друге стране, директор Центра за регионализам Александар Попов мисли да када неко има прилику и могућност да вас условљава на путу ка ЕУ, онда свака од тачака у којима постоји могући спор с тим земљама чланицама ЕУ може да буде опасна. Он примећује и да је кључни проблем у односима са суседима то што се међусобни односи злоупотребљавају за унутрашње политичке сврхе, као што је то случај сада у Хрватској.

Хрватска: Од процесуирања ратних злочина до Шаренградске Аде

Највише спорних тачака Србија има са земљама некадашње Југославије, међу које спада Хрватска, као новопримљена чланица ЕУ. То се потврдило и на примеру резолуције изгласане у хрватском Сабору и ЕП.Иако су почетком новембра шефови дипломатија Србије и Хрватске Ивица Дачић и Весна Пусић у заједничком интервјуу за регионалну телевизију Н1 оценили да данас у односима две земље нема отворених питања која се не могу решити, убрзо се показало да је њихов други заједнички закључак – да је Србији и Хрватској прошлост највећи непријатељ – тешко порецив.

Истог дана кад је Шешељ пуштен из Хага хрватски министар правосуђа Орсат Миљенићрекао је да ће Хрватска условити пут Србије ка ЕУ процесуирањем ратних злочина. Сада Србији, како каже Симић, само преостаје да види да ли ће се у Хрватској ситуација смирити или ће наши односи наставити тенденцију пада. „После пар година краткотрајног отопљавања односа, после 2012. они су се претворили у ’хладни мир’, а са наступајућим изборима у Хрватској спорови су постали отворени.” Иако је бивши хрватски премијер Иво Санадер, у време док је та земља имала сличне проблеме са Словенијом, рекао да Хрватска неће постављати услове Србији, данас Санадерове речи не значе много.

Поред питања која се тичу ратне прошлости, са Хрватском већ годинама имамо спорну тачку око границе на Дунаву. У преговорима Србија тражи да гранична линија буде повучена средином тока реке, а Хрватска инсистира да граница буде линија која раздваја катастарске општине. Највећи камен спотицања су заправо два речна острва – Шаренградска и Вуковарска ада.

Истовремено, чека се и пресуда Међународног суда правде у вези с међусобним тужбама за геноцид, питање имовине Срба у Хрватској је „техничко питање”, а међу проблематичним тачкама налазе се и питања сукцесије, несталих и мањина. На хрватској страни постоји теза да Србија намерно иде на цепање националног корпуса Хрвата у Србији на Буњевце, Шокце и Хрвате.С друге стране, резолуција ЕП била је прилика да српски званичници подсете како у Вуковару пролазе табле с ћириличним натписима.

Румунија: Власи и Румунска православна црква

Почетком 2012. Румунија је у ЕУ отворила питање Влаха у источној Србији, постављајући тиме последњу препреку за кандидатуру Србије. Она је отклоњена неколико сати уочи самита ЕУ, пошто су две земље потпис­але док­умент о правима румунске мањине у Србији.

Данас билатерални односи функционишу добро, судећи према изјавама српског и румунског премијера. Вучић је свом румунском колеги летос поручио да Србија очекује да јој Букурешт буде најбољи адвокат на европском путу. А Виктор Понта је приликом посете Бору био задовољан што је с румунском мањином разговарао на матерњем језику. Рекао је да се нада ће се и за 50 или 100 година румунски говорити на овој територији, као што се у румунском Банату говори српски.

Међудржавни односи подложни су менама, па се прошле године из Румуније, која је једна од пет чланица ЕУ која не признаје независност Косова, могло чути да се разматра и друга опција. Додуше, има и других тачака које су оптерећивале међусобне односе, попут захтева за признавање Румунске православне цркве.

Бугарска: Наговештај вета

Односи Србије и Бугарске нису толико компликовани као односи Софије с њеним другим суседима. Упркос томе што је Бугарска месец дана после проглашења независности Косова признала ту одлуку, односи су остали прилично добри.

Ипак, питање бугарске националне мањине 2012. покренула је бугарска ултрадесничарска партија Атака, представивши у парламенту декларацију у којој су изнели да делови Србије и Бивше Југословенске Републике Македоније (БЈРМ) насељени Бугарима треба да буду враћени Бугарској, позивајући се на „понижавајући” мировни споразум из 1919. године, којим је Бугарска, као губитничка страна у Првом светском рату, морала да уступи области површине око 2.500 квадратних километра (Пирот и Врање) на својој западној граници Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца (СХС). Ова партија која негује великобугарске територијалне претензије сматра да спор треба решити пре него што Србија започне приступне преговоре са ЕУ, као и пре уласка БЈР Македоније у ЕУ.

Свакако, више негативних реакција и бојазни да ће спор с Бугарском бити озбиљнији, у Србији је изазвала потпредседница Маргарита Попова, која је у Босилеграду, на трибини у априлу 2012, јасно рекла да Србија неће постати чланица ЕУ уколико не реши проблем бугарске мањине. Попова, која је позната по заговарању нове политике према Бугарима који живе у околним земљама – Србији, БЈРМ, Молдавији и Украјини – наговестила је да ће Софија употребити право вета како би обезбедила поштовање права бугарске заједнице у Србији. Касније су бугарски функционери дипломатским речником покушавали да ублаже овакве изјаве.

Мађарска: Највиши ниво досад

На односима са суседном Мађарском, који су оптерећени тешким историјским догађајима, у последње време можда је највише и рађено. На државном нивоу тренутно влада обострано уверење да су односи достигли највиши ниво до сада, честе су размене посета (у јулу је одржана заједничка седница влада у Београду).

Добрим односима допринело је и историјско помирење између Срба и Мађара. У јуну 2013. године Скупштина Србије је усвојила декларацију о осуди злочина над Мађарима, а неколико дана касније председник Мађарске Јанош Адер извинио се за све ратне злочине над невиним Србима које су починили Мађари. Истог дана, председници Србије Томислав Николић и Мађарске Адер одали су пошту жртвама српске и мађарске националности.

„Постоји осећај да су ту односи прилично срдачни. Чак и више од тога. СВМ и њихов лидер Иштван Пастор имају улогу корисног посредника између две владе”, каже Попов, и додаје: „Али никада се не зна кад нешто може да се појави иза ћошка, ако се промени или политика владајуће странке тамо или овде, или ако искрсне неки други проблем”.

Мађарска је такође једна од суседних држава које су месец дана по проглашењу признале независност Косова.

Биљана Чпајак

Биљана Митриновић

http://www.politika.rs/

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *