Почетна / Одбрана и безбедност / Како се мења кинеска војна моћ?

Како се мења кинеска војна моћ?

Током последњих година велика пажња је била поклоњена успесима Кине у модернизацији војне индустрије. Успеси кинеске иновационе политике до сада су се налазили у сенци. Многи западни стручњаци и даље сматрају да Кини не полази за руком да се изједначи са Западом у војном иновацијама. Да ли је то тако?

У ствари време када је требало обраћати основну пажњу на кинеске успехе у сфери развоја војне технике већ је прошло. Кина и даље у извесној мери заостаје за Западом у војно-техничкој сфери по већини праваца. Ипак, оцењујући промене у карактеру наоружања кинеске армије, можемо приметити да је Кина у последњих 15 година постигла изузетне успехе. За то време она је учинила скок за најмање две генерације практично у свим правцима, ослањајући се углавном на сопствену производњу.

Крајем 90-их година сваки борбени авион кинеске производње (не рачунајући склопљене по руској лиценци Су-27) био је потпуно бескористан у локалном рату против западног противника. Авиони које сада производи кинеска индустрија, такви као Ј-11В или Ј-10, могу да буду лишени неких техничких новина које постоје на последњим западним ловцима. Ипак, они припадају истој генрацији као и основне борбене летелице авијације САД и Јапана. Њихова електронска опрема, оружје и други системи дозвољавају да се ступа у бој са упоредивим снагама Американаца и Јапанаца и да се однесе победа, могуће са мало већим губицима.

Исто се може рећи за многе друге видове наоружања и војне технике кинеске армије. Поједини видови кинеског тактичког ракетног оружја за копнене трупе налазе се на напредним позицијама. Они успешно конкуришу на тржиштима Блиског Истока продукцији западних и руских произвођача.

Чак у сфери производње мотора за авионе, коју често наводе као пример тешкоће Кине у сфери иновације, није све тако једноставно. Кина серијски производи и монтира на борбене авионе снажни турбомлазни мотор за ловце четврте генерације. При томе његове карактеристике постепено се побољшавају.

Наравно, треба да прође време пре него што он достигне ниво поузданости руских аналога, али то је пре питање безбедности летова. Са тачке гледишта техничких могућности, Кина може сама да направи релативно савремени ловац са кинеским мотором и кинеским основним агрегатима, да пошаље такав авион у борбу против савременог западног ловца и да победи. Пре 15 година у нешто слично тешко је било поверовати.

Кинеска техника одговара савременом напредном нивоу не у свих 100%, већ само у 80%. Али то је већ довољно да се постигне успех на рачун правилно одабране тактике и локалне бројне надмоћи у споју са одлучношћу и спремношћу да се иде на жртве.

Кина и даље мора да троши значајна средства за коначно превладавање свог заостатка за Западом, ако жели да игра важну улогу у свету. Ипак, очигледно је да су техника и технологије последњих година престале да буду главни фактор који одређује ограничене борбене могућности кинеске армије. Главни ограничавајући фактор сада није техника, већ способност кинеске армије да се адаптира на гигантски технолошки скок који се догодио. Управо у тој сфери се данас налази најважнији део изградње кинеске војне моћи. Кинези изводе масовне реформе система бојеве припреме, система управљања, организационе структуре армије, интензивно раде на усавршавању своје војне вештине.

 http://serbian.ruvr.ru/2014_12_27/Kako-se-menja-kineska-vojna-moc-1798/

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *