Почетна / Друштво / Исповести председничких емисара

Исповести председничких емисара

Пише Екипа „Печата“

„Заговарачи“ РЕКОМ-а би да помоћу тог чудовишта, којем орвеловским језиком тепају „комисија за истину“, наметну и подметну Србији механизам прегласавања којим би од Срба начинили кривце за све ратове и распад СФРЈ

Печат је у протекла четири броја објавио документа која београдски Фонд за хуманитарно право (ФХП) и Наташа Кандић прикривају од очију јавности јер показују како је уистину замишљен и колико је штетан механизам РЕКОМ-а (тзв. „међународне комисије за истину“) где активно учествује и службени Београд преко судије Синише Важића.

Проблем на који је својевремено указао и ванредни професор Правног факултета у Новом Саду, др Бранислав Ристивојевић („РЕКОМ или да ли историјске чињенице могу постати правоснажне?“) састоји се и у томе што „РЕКОМ хоће да буде коначни арбитар наше историје тако што ће забранити историчарима да пишу о историји последњих ратова вођених на простору бивше Југославије, а обичним људима да о томе расправљају, размишљају, говоре. РЕКОМ ће то чинити тако што ће предвиђеном надлежношћу прво ‚утврдити‘ историјску ‚истину‘ о узроцима ратова, а затим покушати да забрани да се о тако утврђеној ‚истини‘ говори, пише, расправља, дебатује или наглас размишља… РЕКОМ-ов крајњи циљ, са оваквом надлежношћу, јесте да забрани слободу говора људима у државама на простору бивше Југославије када су у питању историјске квазиистине које ово тело утврди…“

ПОНДЕРИСАЊЕ СРБИЈЕ Притом је у РЕКОМ уграђен механизам погубан по Србију, јер би се „непобитне историјске чињенице“ утврдиле на начин не само накарадан него и нигде у свету прихваћен нити практикован, отуда по свом идиотизму уникатан у историји човечанства. Србији је, наиме, додељена улога заморчета које би у РЕКОМ-у било вазда прегласано; механизам који гура Наташа Кандић представља научно-историјског Франкенштајна оптерећеног сукобом два неспојива принципа, „пондерисаног гласања“ и принципа једнакости на којем би требало да се темељи „комисија за истину“. У свету постоје организације код којих државе добровољно пристају на различиту (мању или већу) тежину њиховог гласа у односу на партнере, и то су пондерисани, дакле гласови који имају већу или мању снагу одлучивања у односу на друге. Пондерисано гласање у РЕКОМ-у добија нову димензију, па државе имају онолико гласова колико су имале жртава. Тако Косово у РЕКОМ-у заступа једнак број чланова као и Србију а БиХ највише од свих, чак пет.

До данашњег дана, међутим, није створена „међународна комисија за истину“ која би историјске истине усвојила − прегласавањем. Поређења ради, у петом броју РЕКОМ-овог билтена „Глас“ из 2012. године објављен је интервју са др Невенком Трохом, вишим научним сарадником у словеначком Институту за новију историју, која је учествовала у раду словеначко-италијанске „историјске комисије“. Та комисија, нашим крајевима најближа, радила је на принципу консензуса. Да ли би словеначки историчари учествовали у комисији у којој би Словенија, на пример, имала три члана, а много већа Италија сразмерно више, рецимо 30? Јасно да не би. Зашто онда Србија учествује у накарадном РЕКОМ-у?

У Статуту РЕКОМ-а, члан 23, који су потврдили „изасланици председника Хрватске, Косова, Црне Горе, бошњачког и хрватског дела Председништва БиХ, и Србија“, наиме, прописан је састав будуће „комисије за истину“: БиХ има пет, Хрватска, Србија и Косово по три члана, а Црна Гора, Македонија и Словенија по два. Није тешко прозрети да би резултат гласања увек био на штету Србије, најчешће 17 према три. Проблем је у томе што је у Статут РЕКОМ-а убачена клопка, јер одлука бива усвојена са 14 (од 20) гласова; Србија са своја три гласа, чак и ако би придобила подршку још неког гласа из других држава − у таквом односу снага једноставно нема шанси. Тиме би кривица Срба за протекле ратове добила печат „званичне истине“ на простору не само од Триглава па до Ђевђелије већ универзално. РЕКОМ би уистину функционисао не само као продужена шапа већ као „допуна“ Хашког суда, који је успео да осуди натпропорционално велики број Срба за ратне злочине, али није имао мандат да утиче и мења „историјску свест“ грађана Србије о догађајима из блиске прошлости.

[restrictedarea]
Ментори из сенке

Устрајну подршку Наташи Кандић у гурању РЕКОМ-а пружа, пре свега, доскорашњи директор за Западни Балкан у Европској комисији Пјер Мирел, као и Горан Милетић, програмски директор Civil Rights Defenders; ту су још и Бјорн Линдерфалк, заменик директора Одељења за ЕУ при Министарству спољних послова Шведске, Флоренс Артман, некадашња представница за медије Хашког трибунала, уз дипломатска представништва неких западних земаља предвођених холандским. РЕКОМ у Србији снажно подржава Слађана Прица, амбасадорка у Мароку и некадашња помоћница министра спољних послова у влади Мирка Цветковића, уз Министарство правде Србије у чије име је на поверљивим сесијама РЕКОМ-а учествовао касније разрешени заменик министра правде Војкан Симић. У Црној Гори је председнику Вујановићу РЕКОМ успео да „прода“ његов саветник за међународне односе Драгиша Бурзан. У међународним организацијама, Кандићка се хвали да ужива наклоност Ивана Симоновића, комесара за људска права при УН из Хрватске, као и Кори Удовички, данашње министарке и пријатељице Наташе Кандић. Удовички је подршку РЕКОМ-у обезбедила чак и у врху УНДП-а, где је 2011. године радила.

Ми бисмо хтјели да предсједници раде за нас

Објављујемо скраћене делове магнетограма са састанка изасланика председника „постјугословенских земаља за РЕКОМ“, одржаног у Загребу 6. 09. 2013. Присуствовали су др Злата Ђурђевић, изасланица председника Хрватске Јосиповића, др Соња Томовић-Шундић, изасланица председника Црне Горе, Селим Селими, Јахјагин изасланик са Косова, заменик градоначелника Сарајева Аљоша Чампара у својству изасланика члана Председништва БиХ Бакира Изетбеговића, Горан Михаљевић, изасланик члана Председништва БиХ Жељка Комшића, судија Синиша Важић, изасланик председника Србије и Жарко Пуховски у Кандићкино, односно у име РЕКОМ-а.

Пуховски, обраћа се изасланицима председника: „Јавни ‚заговарачи‘ су пробали ући у политичке елите. Притом смо се одлучили за шефове држава… Дошли смо до контакта са свим предсједницима, осим словеначког предсједника и српског представника у Предсједништву БиХ. Наша молба је да Статут узмете као приједлог за размишљање, као почетну точку која би била минимални консензус за расправу… Ми бисмо хтјели да предсједници раде за нас. Ми се надамо да их можемо мотивирати.“

Злата Ђурђевић: „Да не улазимо у нормативне аспекте, постоје ограничења у правном и политичком смислу; РЕКОМ је осмишљен да буде подржан од свих парламената у регији. И то је највећи проблем приликом оснивања овог тијела. У Хрватској сваки међународни уговор који финанцијски обавезује државу мора имати двотрећинску већину у парламенту. Исто важи и за уговоре који доносе међународне обавезе држави… Сваки уговор који има финанцијске обавезе мора бити потврђен у Сабору. Ваша Иницијатива (РЕКОМ) јединствена је у међународном судовању и тражењу мира, јер се друге углавном односе на догађаје у једној држави. Први пут се тражи да више држава које су биле у сукобу то направи. Други проблем је разграничење улоге комисије с правосудним тијелима. Иако се наглашава да комисија није судско тијело, постоје дијелови који се тичу појединих репресивних овласти, утјецаја на поступке у тијеку и издржавање казне. По мишљењу предсједника Републике Хрватске, то је неприхватљиво. Измјена Казненог закона у том случају би захтијевала, као органског закона, квалифицирану већину. Иако су рађене паралеле са саборским повјеренствима, тамо никада нису примијењене репресија, казне, као што предвиђа ваш Приједлог Статута. Нити у казненом поступку се за лажно свједочење не примјењују казне и ту се ваш план чини мало преамбициозним. Још један проблем су тајни подаци, што држава може ускратити. У Приједлогу Статута се наводи да они докази којима се доказује да се крше људска права − нису тајни. То је мени логично, но нема механизма да државе морају дати тајне… Поставља се и питање обрнутог смјера, може ли онда комисија (РЕКОМ) одбити сурадњу с државом и не дати податке. Што се тиче датума од којег почиње Домовински рат, то је исто за расправу. Неки ветерани тврде да су први злочини почињени 1990. године.“

Селим Селими: „С обзиром на косовски правни сустав, РЕКОМ може произвести одређене проблеме. Имамо проблем са двотрећинском већином гласова у парламенту… Такођер, вријеме конфликта је битно. Тај распон од јануара ‘91. до децембра 2001. ће се можда криво схватити на Косову јер се рат на Косову завршава доласком међународних снага, те после тог периода кривична дјела немају карактер ратних злочина, и то ће се морати објаснити… На Косову имамо групу невладиних организација које су против РЕКОМ-а и које су веома гласне и укључене у рад Групе за суочавање с прошлошћу косовске владе. Када се наша председница одлучила да учествујемо у РЕКОМ-у, наш аргумент је био да се тим питањима не можемо бавити сами. Још увијек имамо проблем несталих лица и морамо да га ријешимо са сусједним земљама, морамо отворити питање репарација које не можемо ријешити сами. Мрзи ме да отварам то питање, али чињеница је да и наша релација према Србији може изазвати проблем, јер ако бисмо ми потписали споразум о РЕКОМ-у са другим државама у регији, па и са Србијом, то би отворило питање признања међународног субјективитета Косова од стране Србије, са којом би Косово потписало такав споразум. Као што знате, Споразум из Брисела је добио подршку парламента, али је пажљиво назван − не као међународни уговор, већ као Споразум о нормализацији односа између Косова и Србије. Али у случају РЕКОМ-а би се радило о правом међународном уговору између наших држава које би створиле РЕКОМ, па би се отворила специфична питања везана за односе Србије и Косова. Тематске сесије и употреба присиле су други проблем. Члан 21 Статута РЕКОМ-а и његови механизми могу створити стање супремације над косовским законима, што би могао бити проблем…То су политичке и правне резерве које имамо… У вези са репарацијама, имамо закон за жртве рата и обитељи жртава и покушавамо наћи солуције и за силоване жене. А пошто РЕКОМ даје подршку репарацијама, то представља предност за Косово, и да постанемо део ове комисије, јер агресија се десила на нашој територији и зато сматрамо да нам припадају репарације од Србије како за уништене куће, тако и за људске жртве. То је нова прилика за нас да расправимо (са Србијом) питање репарација, на које имамо право.“

Горан Михаљевић: „Постоји безрезервна подршка РЕКОМ-у од стране члана Предсједништва БиХ Жељка Комшића. Сматрам да је период од три и пол године прекратак за рад такве комисије; једно суђење траје дуже. Према Уставу БиХ, Предсједништво за сваки међународни уговор мора да добије ‚зелено свјетло‘ од сва три члана Предсједништва. У овом случају, ми немамо сагласност представника из редова српског народа, господина Радмановића…“

Аљоша Чампара: „Поприлично сам усаглашен са Гораном. Члан Предсједништва БиХ Бакир Изетбеговић у потпуности подржава идеју РЕКОМ-а и мислимо да су члан 13 и 14 окосница комисије. Али у БиХ саму иницијативу за ратификацију међународног уговора мора да да Предсједништво. Оно што је супер и што бих хтео посебно да нагласим јесте то што сам видео негде у вашем Статуту да све државе у свој сустав образовања морају укључити извјештај РЕКОМ-а, који би сигурно допринео истини и правди и помирењу народа у региону.“

Синиша Важић: „Прво бих хтео да подржим ту идеју и посебно члан 13 и 14 Статута… Проблеми које баштинимо су политички, стручни и практични… Колега са Косова је поменуо део тих проблема, ми имамо неке друге и то је проблем односа између држава… Друго су проблеми о којима је говорила Злата Ђурђевић, са којом се у потпуности слажем… Да бисмо прихватили делове који дају дужности, морамо имати интервенције било кроз Устав или кроз закон, морамо имати марш кроз органе… Законодавна иницијатива иде код нас углавном од владе и других органа… То ће тражити поприличан напор од оних који заговарају Иницијативу РЕКОМ, а себе сматрам једним од тих, у сваком случају не јединим и најважнијим. Када се ускладимо, то прође у парламенту, долазимо до практичних проблема и не знам да ли се може то у три године урадити… Ако кренемо од потписивања ових међународних уговора и када се Коалиција за РЕКОМ инсталира као неко наддржавно тело или  наддржавна или парадржавна комисија, као што је причао колега са Косова, дакле тело које ће моћи, под знацима навода, да државним органима саветује и скреће пажњу, интервенише према државним органима, неко би то могао да схвати као притисак, као условни притисак, а ту су и политичка питања, сви смо ми свесни да је то и политичка прича.“

Соња Томовић-Шундић: „Веома је важно да се први пут прави једна таква међународна комисија… Слажем се са колегом Чампаром о важности имплементације закључака комисије (РЕКОМ) у образовни систем, то мора проћи озбиљну препоруку која мора донијети уклапање налаза ове комисије (РЕКОМ) у образовни поредак…“

[/restrictedarea]

Један коментар

  1. Samo potpuno beskrupulozan um mogao bi da smisli i učestvuje u poduhvatu u kome je krajni cilj da se uz „preglasavanje“ jednom i zauvek zabetonira jedna i neprikosnovena istina o proteklim ratovima. Pa to je kao u SFRJ pre raspada, ali je i tada Srbija mogla da računa na najmanje 4 glasa od 8, a sada u slučaju REKOMA gospoda separatisti, koji Srbiju uvek prikazuju kao glavnog i jedinog krivca za raspad zemlje i ratove 1991-1999 Srbiji daju taman toliko glasova (3) da bi uvek bila preglasana u određivanju istorijske istine. Pa gde na svetu ima nešto tako? Nigde! Da li bi Rusi, Amerikanci ili čak i Nemci ili Francuzi dozvolili da im komšije koje su im krv puštale – pišu istoriju? Naravno da niko nije tako lud. Zašto se onda tako bizarne ideje samo u Srbiji predtavljaju kao korak „ka pomirenju“? Bizarno! Kako u tome može da učestvuje izaslanik predsednika Srbije koji čak otvoreno priznaje da je i lilno i privatno – zagovornik REKOM!? Sramota! Ako njega nije stid, trebalo bi da bude sramota predsednika Nikolića koji je Važića (sudiju!) poslao da ućestvuje u toj smutnoj raboti. Ako taj njegov sudija Vazić i dalje bude njegov izaslanik, onda znači da i Nikolić podržava ovaj nakaradni plan prekrajanja istorije i trajne osude Srba i Srbije, smišljen u glavama planera CIE i NSA. To je zaista neoprostivo.




    0



    0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *