Почетна / Други пишу / ЕУ се распада 2016. године?

ЕУ се распада 2016. године?

О распаду Европске уније се говори тихо, али колики су заиста изгледи да се то деси. Кључни тренутак за опстанак европске породице догодиће се већ за две године

ШТА ако ЕУ заиста престане да постоји, и то у року много краћем него што неки могу и да претпоставе? Иако је овај пројекат замишљен да траје, и мада се у овом тренутку поред свих изазова ипак добро држи, потребно је само мало па да незаустављиво оде у историју. Довољно је да превагну два пресудна догађаја, који се увелико најављују, па да распад ЕУ постане реална опција.

Кључни тренутак за опстанак заједничке европске породице догодиће се већ за две године. Бриселска администрација биће на великом испиту 2017., а у искушење би могле да је доведу неке од водећих нација, Француска и Велика Британија, без којих овај пројекат практично више и не би имао смисла.

Садашњи британски премијер Дејвид Камерон обећао је да ће, уколико у мају следеће године на општим изборима поново добије подршку бирача, за две године расписати референдум за излазак његове земље из ЕУ. Сондаже му дају за право. Евроскептицизам је преко Ламанша у сталном порасту, и ако би данас био одржан овај референдум, Велика Британија би, по свој прилици, снизила број чланица ЕУ на 27.

Камерон има озбиљног политичког такмаца, у лику шефа крајње десничарског УКИП-а Најџела Фараџа, који је на протеклим европским изборима освојио преко 27 одсто гласова и може само да се замисли шта би тек он урадио с британским чланством у ЕУ, кад би којим случајем дошао на власт.

Фараџа, не без разлога, многи пореде с лидерком француског „Националног фронта“ Марин Лепен, када је реч о европском браку њихових земаља. Она је обећала да ће се ангажовати да, у року од шест месеци, распише референдум за излазак Француске из ЕУ, уколико буде изабрана на изборима за председника француске републике, који ће се, игром случаја, одржати у мају исте, 2017. године кад и британски референдум.

– Током тих шест месеци ћу од европских инстанци тражити да Француској врате четири основна суверенитета: територијални, монетарни, законодавни и економски. Или ће нам ЕУ то сама вратити, или ће одбити и ја ћу онда од Француза тражити да изађу на референдум о напуштању ЕУ – изнела је недавно Лепен свој сценарио.

Марин Лепен је на недавним европским изборима у Француској освојила највише гласова. Европско изјашњавање није исто што и национално, па ће њен долазак на власт у Француској ићи много теже. Према неким рачуницама, кад би сада били одржани избори, у други круг би отишли представници крајње и класичне деснице, а левичари јој сигурно не би масовно дали своје гласове. Али, уколико се власт у следеће две године мало придигне, и којим случајем, у финиш трке за улазак у Јелисеј уђу Лепенова и неко од социјалиста, све је могуће…

Довољно је, дакле, да Марин Лепен и Дејвид Камерон испуне своја обећања, па да ЕУ, бар онаква каквом је данас познајемо, оде у историју. Ако би ЕУ још и могла без Велике Британије, која до сада ионако није прихватила многе европске атрибуте као што су Шенген и евро, свако иоле озбиљан заједницу европских народа свакако не би могао да замисли без Француске.

 

ПРИМЕР САУТЕМПТОНА

Британцима све више сметају кочење либералног капитализма и огромни број европских имиграната. У Саутемптону, на пример, од око двеста хиљада становника, данас су десет одсто Пољаци. Зато чак 70 одсто Британаца тражи да се усељавање смањи.

Горан ЧВОРОВИЋ

http://www.novosti.rs/

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *