Дебакл Кристијане Аманпур

Пише Биљана Ђоровић

Како је водећи гуру Си-Ен-Ен машинерије за инжењеринг ставова и емоција америчке и светске популације до ногу потучен усред свог „царства“

Аниса Науи, америчка новинарка телевизије „Русија данас“ (РТ) која се емитује на енглеском језику у више од 100 земаља, пред више од 700 милиона гледалаца − док најбољи снимци на „Јутјуб каналу“ достижу највећу гледаност коју је икада забележио било који информативни медиј у историји Јутјуба, са више од милијарду посета − крајем новембра, у потпуности је декласирала Кристијану Аманпур, водећег гуруа Си-Ен-Ен машинерије за инжењеринг ставова и емоција америчке и светске популације у циљу обезбеђивања подршке за империјалистичке походе САД. Догодило се то усред Си-Ен-Ена, у емисији „Аманпур“ где је позвана како би „дискутовала“ о ономе што ова медијска кућа назива „врућим пропагандним ратом који спроводи руска влада“.

О руској медијској „пропаганди“ и злом Путину, по избору Кристијане Аманпур, поред Анисе Науи, водитељке емисије  „In The Now“ РТ, говорио је Михаил Касјанов, бивши премијер Русије и оштар критичар политике Владимира Путина. Разорна аргументација и наступ Анисе Науи у емисији „Аманпур“ учинили су да Кристијана Аманпур у завршници интервјуа почне интензивно да муца, након што ју је гошћа подсетила да је заједно са својим супругом, Џејмсом Рубином, портпаролом Стејт департмента − помоћником државног секретара задуженог за односе са јавношћу у администрацији Била Клинтона − програмирала  јавно мњење Запада за рат против Србије. Вођена инерционом силом некадашње глобалне информационе доминације САД, спроведене на основу доктрине „Револуција у војним пословима“ осмишљене од стране Доналда Рамсфелда, по којој је Си-Ен-Ен задужен за „политику слике“ и „политику имиџа“, Аманпурова је била уверена да ће мали број људи бити у прилици да сагледа размере страховитог дебакла који је претрпела у ТВ дуелу са Анисом Науи пошто ће Си-Ен-Ен приказати интервју у њеној режији. Но, уследио је завршни ударац: студија случаја – на програмима РТ „Kirby‘s War of Words“ и „In The Now“ − праћена постављањем оригиналног снимка интервјуа паралелно са емисијом „Аманпур“ и комплетним транскриптом на сајту РТ. Ова изузетно значајна анализа пружила је глобалном аудиторијуму прилику да на практичном примеру сагледа методологију „паковања“ материјала коју Аманпурова (Си-Ен-Ен) примењује како би „управљала утисцима“. Емисија „Аманпур“ ствара утисак да се програм емитује у реалном времену. Касјанов се налазио у студију, док је разговор са Анисом Науи преношен на видео-биму, да би се повремено оно што је говорио Касјанов такође представљало у форми видео-бима, који је био постављен поред екрана где је била новинарка РТ. Но, како сазнајемо из Анисиног гостовања у емисији „Kirby‘s War of Words“, разговор је био снимљен унапред и измонтиран, и то не само простим избацивањем највећег дела њеног наступа већ грубим „изрежи“ и „залепи“ (copy-paste) поступком, тако да, када се мозаик склопи – њене речи послуже као подршка основним тезама које је Аманпурова, подржана Касјановом, настојала да пласира: РТ је оружје у информативнопропагандном рату који воде Путин и Русија против „цивилизованог демократског Запада“; Путин и Русија имају проблем са „имиџом“; Путин без икаквих основа оптужује кијевске власти за наставак традиције фашизма и нацизма.

Читаоцима „Печата“ преносимо делове аутентичног транскрипта емисије, који се налази на интернет страници „Русије данас“ (на страници Си-Ен-Ена ни транскрипт није потпун) као и коментаре на овај изузетно значајан догађај у информативном рату, које су ексклузивно за наш лист дали водећи теоретичари медија, аналитичари и политички коментатори: Едвард Херман, Дијана Џонстон, Небојша Малић и Ђорђе Лалић.

[restrictedarea]

 

ТРАНСКРИПТ

 

  АМАНПУР

„Господине Касјанов, Аниса Науи, у Москви, захваљујем вам се што сте ми се придружили. Дозволите да вас питам, г. Касјанов: Путин, председник Путин изгледа верује да Русија има проблем имиџа и жели да промени начин на који је представљена у остатку света. Да ли је то проблем имиџа или постоји проблем, проблем политике?“

 

  КАСЈАНОВ

„То је дубоко − проблем политике. Проблем господина Путина, јер Путин сматра да таква политика коју он интерно и екстерно спроводи представља нормалу у 21. веку, а апсолутно није тако. И понекад је љут на западно друштво због тога што не прихвата његов режим као нормалан. Дакле, то је пре  проблем менталитета, а не имиџа.“

 

  АМАНПУР

„Аниса, дозволите ми да вас питам да ли мислите да су ‚Русија данас‘ и други од државе спонзорисани медији посебно дизајнирани да би се супротставили ономе што ваша влада и ваш председник сматрају да је лош имиџ Русије на Западу?“

 

  НАУИ

„Само да буде јасно: Путин није мој председник. Ја сам Американка. Он је руски председник. И ‚Русија данас‘ се емитује за глобалну публику. Дакле, и није баш гледана у Русији; програм је на енглеском; многи људи широм Русије заправо не окрећу канал ‚Русије данас‘ да би погледали вести. И ја сигурно не представљам руске медије у целини. Ја заступам РТ и пре свега себе. РТ је погрешно схваћен од многих људи, не наших гледалаца који то веома добро знају, зато што ми немамо шта да кријемо. Људи знају ко су извори нашег финансирања. Ми смо ‚Русија данас‘. Финансирани смо од Кремља, ту информацију држимо на почетној страници свог сајта и смешно је што неки страни медији истичу објављивање ове чињенице као некакав успех свог истраживачког новинарства. Наш буџет је потпуно отворен. Потпуно је транспарентан… Интересантно је за нас да оваква питања долазе од једног ‚мејнстрим‘ медија, од канала Си-Ен-Ен, који су новинари напустили због документараца о Бахреину пре неколико година и који емитује програме попут: ‚Око на Казахстану‘, ‚Око на Либану‘, ‚Око на Грузији‘… које спонзорише влада САД. А то једва да је и представљено вашој публици. Ви заиста морате да копате и копате по сајту Си-Ен-Ена да бисте пронашли да се не ради ни о каквим непристрасним извештајима са терена. Са друге стране, наши гледаоци знају да нас финансира Кремљ. Они гледају РТ са том свешћу. И ми имамо све више гледалаца. А уколико укључите РТ, видите да цитирамо украјинску владу, цитирамо НАТО. Цитирамо Стејт департмент. Цитирамо америчку страну. Да, наравно, ми такође цитирамо руски поглед на дешавања, можда и више, зато што осећамо да је та перспектива скрајнута.“

Следеће питање Кристијане Аманпур односило се на оптужбе Путина и РТ уперене против  кијевских власти за екстремно десничарење и наставак традиције фашизма и нацизма, што је ова новинарка представила као неодрживу класификацију и етикетирање, са аргументацијом да је на кијевским изборима екстремна десница освојила само два одсто гласова.  Аниса је одговорила: „Тридесет милиона Руса погинуло је у борби против нациста. Ко сам ја да кажем да је претња (неонацизма у Украјини) измишљена? Постоји  поуздана  документација, Кристијана, којој ви очигледно имате приступ, којој ваша, као и наша публика имају приступ. Постоје људи који ходају улицама Кијева са кукастим крстовима. Постоји тренд повезивања у својеврсној глорификацији нацизма, који се труди да буде уздигнут на Западу.“

Аниса је потом говорила о цивилним жртвама на истоку Украјине које званична армија убија, као и о Украјинцима који преклињу: „Петро Порошенко, престани да нас убијаш!“

„Постоје снимци страдања цивила. Доступни су вам. Али их на Си-Ен-Ену нема, чак ни када их направи извештач Си-Ен-Ена.“

 

И у завршници, Аманпурова наставља да упућује увреде на рачун „Русије данас“:

 

АМАНПУР

„Последње питање, и онда ћемо рећи збогом и можете се вратити на посао, јер знам да долази време за ваш шоу-програм. Дакле, идемо. Аниса, рекли сте ми да сте Американка и зато желим да чујем од вас шта мислите о целом медијском простору, јер постоји све мање и мање независних медија, свакако све мање и мање независних  телевизија и све већи број медија се гаси. Мислим, чак руска влада доноси законе како би онемогућила Си-Ен-Ен и друге стране куће да емитују програм тешким условима који се постављају. Да ли то сматрате добрим? Да ли је то болесно или добро? Мислим, да ли је добро за друштво да сви медији буду контролисани од државе?“

 

  НАУИ

„Не мислим да је то слика онога што се дешава. Пре свега, не могу именовати једну телевизијску станицу која је затворена.“

 

  АМАНПУР

„Али то је …“

 

  НАУИ

„Шта? Не могу именовати ниједну телевизијску станицу која је укинута. И, управо сам се вратила из Сектора за размену вести, где смо питали извршне директоре Си-Ен-Ена због чега су зауставили емитовање свог програма у Русији. И они су одговорили да се ради о техничком квару за који су одговорне кабловске компаније.“

АМАНПУР

„Па, кажем вам сада …“

 

  НАУИ

„Управо сте рекли да руска влада отежава рад страних медија у Русији.“

 

  АМАНПУР

„У реду. Управо сам рекла да је у току усвајање легислативе која ће нама отежати емитовање. Али, моје право питање јесте да ли осећате да је ‚медијска дијета‘, представљање само једне стране, добра за друштво. А то је случај са руским медијима.“

 

  НАУИ

„Ми у ‚Русији данас‘ увек наводимо и западне владе, Европу… Увек показујемо обе стране… Разуме се да приказујемо и руску перспективу… нешто више… али то је зато што је она гурнута у страну…“

 

Завршница интервјуа или шах-мат за Кристијану Аманпур:

 

  НАУИ

„Али апсурдно је да то питање поставља неко ко 15 година пропагира речи Стејт департмента.“

 

  АМАНПУР

„Да ли мени говорите?“

 

  НАУИ

„Да. Апсолутно говорим вама. Коме другом бих говорила?“

 

  АМАНПУР

„Да ли говорите мени?“

 

НАУИ

„Апсолутно.“

 

  АМАНПУР

„Мора да се шалите…“

 

  НАУИ

„Ви сте пропагандиста Стејт департмента почевши од Југославије, и тако све до Сирије. А сада то чините са Украјином. Апсолутно говорим вама.“

 

  АМАНПУР

„О, Боже! Да ли сте видели неки мој извјештај о Сирији? Да ли сте видели неки мој извјештај о Сирији?“

 

  НАУИ

„Видела сам много ваших извештаја и ни у једном вашем извештају нисам пронашла да сте били скептични према влади и политици владе САД. А ми, са својом руском пропагандом, испитујемо наоружавање Слободне сиријске армије, Ал-Нусре и других групација. И сада имамо ИСИС.“

  АМАНПУР

„Аниса, ја сам стварно сад… Слушајте! Ја сам вас позвала у свој програм.  Ја сам вас позвала у свој програм како бисмо водили зрелу дискусију.“

 

НАУИ

„Апсолутно. Али ваша публика треба да буде свесна тога, Кристијана. Ваша публика треба да буде свесна тога. Требало би да им ово откријете.“

 

АМАНПУР

„И, ја бих да се вратим и … О, да. Они су свесни тога, због чега би ме гледали тако дуго?“

 

  НАУИ

„Драго ми је што то раде, и сигурна сам да они знају ко је Џејмс Рубин, сигурна сам да су упознати са вашим радом у Југославији.“

 

Аманпурова је оптужила Анису да су њене речи напад ad hominem.

 

  АМАНПУР

„Та размена са Клинтоном − то ме је лансирало.“

 

  НАУИ

„Знам тај интервју… И ви сте пропагирали рат!“

 

  АМАНПУР

„Нећу ово да емитујем. Ово је напад на лик.“

 

НАУИ

„Не, ово је анализа вашег дела, вашег новинарског дела. Охрабривали сте Клинтона да крене у рат … Нека ваши гледаоци одлуче, Кристијана. Нека се врате на ваше ране радове у Југославији и нека сами виде да ли се прецизно поклапају са линијом Стејт департмента.“

Медијска перјаница ратног похода Запада на Србију прибегла је својим уобичајеним  методама. Монтажним поступком и избацивањем главнине аргументације Анисе Науи – произвела је емисију где она и Касјанов показују супериорност моралне позиције Запада који се бори против тирана и тоталитариста. У овом случају – против Путина, који, по речима Аманпурове, настоји да „контролише поруку“ и води све захукталији „пропагандни рат“.  За то време, како сазнајемо из њеног увода у ову емисију, Џо Бајден стиже у Украјину како би покушао храбро, милосрдно и хумано да спаси последње одблеске „умирућег Минског споразума“.

Замолили смо неке од најбољих познавалаца медија и информационог рата да за „Печат“ прокоментаришу смисао и значај пораза који је Кристијана Аманпур претрпела од Анисе Науи, доприневши даљем суноврату електронских и штампаних „мејнстрим“ медија у САД, чији рејтинг константно и драстично опада.

СУМРАК „УПРАВЉАЧА УТИСЦИМА”

Модел државног пропагандисте

Едвард Херман, један од најбољих познавалаца медија у свету. Аутор студија „Производња сагласности“ (са Ноамом Чомским) и „Глобални медији“:

„Ова дебата је веома забавна јер је на крају Аманпурова остала без речи, као борац који је нокаутиран низом неочекиваних директа у дијафрагму. Аманпурова је напала Анису Науи сугестијама да РТ, коју финансира влада Русије,  представља апологију Путина и руске политике. Она претпоставља да сви ми мислимо да су у САД, где нема власништва владе над медијима − сва гледишта правилно покривена. Али, у ствари,  комерцијални медији САД раде са скоро истом ревношћу на пропагирању званичне америчке партијске линије у вези са питањима као што је недавни и текући конфликт  око Украјине. И, било је довољно да постоји намера да РТ добије и најмањи простор у тим медијима па да материјал буде подвргнут монтажи и касапљењу. Како је то Аниса Науи прецизно истакла – РТ је много уравнотеженији од Си-Ен-Ена у представљању украјинског сукоба. Ноам Чомски и ја смо у књизи ‚Производња пристанка‘ показали који структурални услови узрокују да су медији у САД стављени у функцију елитне пропаганде, а приликом извештавања о питањима као што је рат у Ираку и сада борба око Украјине, пропагандна услуга ове „слободне“ штампе је све што влада може да пожели.

Веома је, такође, занимљиво видети и чути Кристијану Аманпур како даје лекције о пропагандној улози РТ, зато што управо она деценијама представља савршен модел државног пропагандисте. Она је први пут привукла моју пажњу током рата у Југославији (1999) када се удала за Џејмса Рубина, портпарола Стејт департмента у администрацији Била Клинтона, и овај радикални сукоб интереса није је ни најмање узнемирио нити дискредитовао. Кружна врата између медија и Стејт департмента (и Пентагона) представљају опште место. Али, амерички стручњаци и политичари су тако самоуверени о праведности свега чему у овој ‚изузетној држави‘ служе да сукоб интереса за њих не постоји. То се односи само на место као што је Русија. У сваком случају, слушао сам Аманпурову неколико десетина пута током свих ових година и никада је нисам чуо да је говорила било шта што се не би поклапало са официјелном партијском линијом, изузев када је позивала на веће насиље против оних који су проглашени за ‚мету дана‘.“

Победа Русије

Дијана Џонстон, новинарка, критичар америчке и европске империјалистичке политике, аутор књиге „Сулуди крсташи: Југославија, НАТО и обмане Запада“:

„Сусрет Анисe Науи и Кристијанe Аманпур амблематично осликава утицај који РТ на енглеском језику производи на интернационалне медије. Аманпурова је имала намеру да сложи интервју на начин који би РТ представио као пропаганду Кремља. Претпостављајући да ће новинарку РТ ставити у дефанзивну позицију, она је против ње позвала руског политичара у егзилу, чији су улог − уста препуна антипутиновских клишеа… Аниса Науи не само да је савршено одговарала већ је читаву ствар преокренула и тако ушла у офанзиву, мирно и бриљантно нападајући моћну Аманпурову у њеном сопственом брлогу – на Си-Ен-Ену. Аманпурова је била неспособна да одговори – и једино што јој је преостало било је да цензурише програм.

Мислим да је могуће, и заиста се томе надам, да ова емисија означава моменат када ће победа РТ над Си-Ен-Еном постати свима јасно видљива. Ово није, пре свега, победа Русије над Америком, већ победа онога што је, или што је било најбоље у Америци  над оним што је најгоре. Аниса Науи је много више Американка него што је то Англо-Иранка Кристијана Аманпур.

Но, будући да је РТ финансирана из Кремља, ово је такође победа данашње Русије над данашњим САД, зато што Москва данас спонзорише универзални здрав разум који је Вашингтон напустио у својој охолости ‚националне изузетности‘. Све је више Американаца који гледају РТ са истом захвалношћу са којом су Европљани под окупацијом нациста укључивали радио-пријемнике како би слушали Би-Би-Си. Неко говори истину! Какво је олакшање чути је!

Али, Американцима није потребно да их други ослободе. Све што је потребно јесте да се пробуде, зграбе истину и ослободе се од сопствених звечећих пропагандиста.“

Противотров за Си-Ен-Ен

Небојша Малић, историчар и експерт за међународне односе. Директор Института „Арчибалд Рајс“ за српске студије:

У једном кратком моменту – по историјским мерилима, пуком трептају ока – Си-Ен-Ен (CNN, некада Cable News Network) био је најмоћнија телевизија на свету, перјаница америчке империјалне моћи. Преносећи (селективно, дабоме) слике америчке инвазије на Ирак 1991.  – коју су сами месецима представљали као погибељни поход, да би муњевиту победу потом представили као неминовну и очекивану – на светској сцени су представили технологију „управљања утисцима“, где није важно шта се заиста дешава, већ шта публика мисли да се дешава.

Опијени овим моћима манипулације, новинари Си-Ен-Ена одбацили су етичке и моралне водиље своје професије и постали „ангажовани“ − отворени поборници овог или оног става. У случају који смо на сопственој кожи осетили, звезде Си-Ен-Ена попут Кристијане Аманпур створиле су себи међународну репутацију позивајући тобоже невољну америчку владу на „војну интервенцију“ против „српских агресора“. Колико је само цивила жртвовано пред камерама да би се створили услови за улазак НАТО у рат – што се и десило, августа 1995!

Данас та иста Аманпур покушава да у режираном циркусу окарактерише руску телевизију РТ као − пропагандну машинерију „управљања утисцима“! Класична замена теза, дабоме. Али ово више нису деведесете. Некада је Аманпурова могла да прича шта хоће и веровала је да је неприкосновена у томе. Вероватно је тако размишљала и када је позвала у емисију новинарку РТ Анису Науи. Асистент у прљавој работи Аманпуровој је био Михаил Касјанов, бивши руски премијер а сада квислиншки култиста.

Звезда Си-Ен-Ена мора да је мислила како ће она и само она да одлучи шта ће од снимљеног разговора да буде емитовано – а остало неће ни да постоји, пошто неће бити на Си-Ен-Ену. Али, није рачунала да је РТ снимио целокупну размену и поставио интегрални транскрипт емисије. Из њега се јасно види да Аманпурова изврће речи и ставове новинарке РТ и напада је лично − а онда се жали да је критика упућена њој и Си-Ен-Ену лични напад!

Није ово први пут да Аманпурова и Си-Ен-Ен манипулишу садржајем емисија. Исто су урадили руском амбасадору у УН Виталију Чуркину пре неколико година, у емисији на тему Сирије. РТ је објавила и тај транскрипт, а Чуркин чак и отворено писмо поводом  личних напада Аманпурове на њега и његову кћерку (иначе новинарку РТ). Зашто?

Можда зато што у самој Америци мало ко данас гледа Си-Ен-Ен. Клинтонисти имају Ем-Ес-Ен-Би-Си, док „Фокс“ – исти концепт, са другим предзнаком − има убедљиво највећу гледаност. Али све више Американаца гледа и РТ, зато што им РТ не лаже, не сматра их стоком или будалама. Можда је то разлог за панику некада свемоћних „управљача утисцима“, а сада само бедних карикатура новинарске професије.

Си-Ен-Ен је – вест!

Ђорђе Лалић, аутор анализе „Највећа грешка Ноама Чомског“ и покретач међународног медијског пројекта „Агора − Београд“:

…ових дана, зато што су угостили правог правцатог новинара у једној од својих елитних емисија. А то је више од игре, више од вести, то је – чудо. То је рат.

Аниса Науи, амерички новинар РТ, добила је прилику да се „бираним речима“ обрати публици Си-Ен-Ена читава два минута и 52 секунде.

Наиме, речи новинарке „Русије данас“ бирала је ноторна звезда Си-Ен-Ена, Кристијан Аманпур, исекавши, од осам и по минута Анисе, колико је Си-Ен-Ен укупно снимио, све осим поменута два минута и 52 секунде. Поновимо, све је режирао Си-Ен-Ен, а не Браћа Грим.

Зашто је Аманпурова уопште звала новинара РТ у госте? Зар не зна да су сви редом интелигентни, стручни, обавештени и изнад свега – људи?

Позвала је Аманпур Анису у „Аманпур“ да би Русији држала лекције о – фашизму.

И тако је Аманпурова, примадона Си-Ен-Ен/НАТО хуманитаризма, незадовољна својом и сликом света коју је пружила млада Аниса, разбила и прозор и огледало, забранивши да се говори о цивилним жртвама. На свом родном Си-Ен-Ену. Подсетимо, ово је по режији Си-Ен-Енa, a не Браће Грим. Хуманитаризам је нужан и допуштен само када се призива и шминка агресија НАТО империја и њихових сателита. То са жртвама кијевских власти није случај, и зато нека (п)остану мртви и невидљиви. Што мртвији и што невидљивији.

Овај судар светова, судар Запада и Истока, где Исток представља Аниса, а Запад Аманпурова, Запад је одлучио да сакрије.

Аниса је, за разлику од њих, понудила часно и елегантно решење: „Нека твоји гледаоци одлуче. Нека се врате на твоје ране радове у Југославији и нека сами виде да ли се тачно поклапају са линијом Стејт департмента.“

Аманпуританизам је разбијен. Али само у очима већ ослобођених.

Русија данас јесте слободна. И „Русија данас“ je слободна.

Али пасивну публику на Западу, одане поданике империја, и поданике њихових поданика, и још одвратније – кандидате за њихове поданике, нико не може да ослободи добровољних ланаца, ланаца које себи – изгласају. У слободи. Упорно. Читав век. За то су отровни медији данас само изговор. Недостојан.

Ни Пентагон папири Данијела Елсберга, ни „Викиликс“ откровење Џулијана Асанжа, баш као ни бриљантна победа Анисе Науи у двобоју са витезом империја, Кристијаном Аманпур, неће нас ослободити, и неће променити ништа, ако допустимо „мејнстримистима“ да сваки свој злочин сакрију и обришу из нашег срца и ума.

[/restrictedarea]