Да ли ће „друмови пожелети Никола и Милица, али Никола и Милица нигде бити неће“?

Ако се Лондон, као највећи град у ЕУ, може узети као пример процеса који се одвијају унутар њених граница, онда би се ти процеси могли описати као трагична депопулација староседелачких народа, и то углавном као последица ниског позиционирања наталитетског проблема у мору других проблема материјалне природе. Наиме, барем када је реч о западној Европи, озбиљно је нарушена равнотежа између жеље за комфорним животом и жеље за биолошком репродукцијом, у корист овог првог, што логично отвара простор питању – како ће се то одразити на Србију, која путује у том истом смеру?

Дакле, како кажу најновији статистички подаци, које је објавила тамошња компанија „Бејби центар“, која се бави управо таквом врстом истраживања, током 2014. године у Лондону и у читавој Великој Британији је највише мушких беба добило име Мухамед, што наравно само по себи нема баш никакву негативну конотацију, и оне, живе и здраве биле, нису оно што тај податак чини тако сензационалним, већ га таквим чини питање – зашто се незаустављиво смањује број староседелачког становништва у Европи?

Иначе, као допуна наведеног податка, било би занимљиво навести чињеницу на коју је прошле године обратио пажњу Би-Би-Си, да је број такозваних „белих“ Британаца у престоници толико опао, да они сада по први пут у историји чине мањину у Лондону, што се не објашњава само њиховим исељавањем у друге делове земље где нема велеградске гужве, већ је то у великој мери очигледан резултат ниског природног прираштаја Британаца европског порекла.

И без обзира што многи широм Европе у таквим процесима виде теорију завере, као на пример грчки митрополит Калавритски Амвросије, који је недавно изјавио да је „Грчка беспоговорно предата страним освајачима“, те да „спољне силе јавно или тајно управљају несрећном земљом“, због чега по мишљењу истог митрополита „губимо хришћанску Грчку“, ипак ће бити да је проблем у нечему другом, то јест у недостатку истинске воље да се повећање стопе рађања широм Старог континента постави у фокус јавне пажње, као што је то на пример недвосмислено учињено у Русији и довело до видљивих позитивних промена.

Имајући у виду да је реч о проблему који у сличној мери постоји такорећи у свим земљама Европске уније, те да нема назнака да ће тај општеважећи тренд у будућности да се преокрене или барем значајније успори, онда је умесно да у тој средини одмах замислимо и Србију, у којој је само између два последња пописа, број становника смањен за отприлике један град величине Новог Сада, односно за преко 300.000 људи, при чему је број Срба у Србији по тој истој званичној статистици пао испод цифре од шест милиона. Све то наводи на закључак да ће поготово у оквиру Европске уније, чак и без обзира на степен оствареног материјалног благостања, жеља за потомством по свој прилици изгубити битку са филозофијом егоизма и потрошње. Стога, није тешко претпоставити ситуацију у којој ће можда и у Београду, баш као сада у Лондону, најчешће давана имена новорођеној деци бити битно другачија него до сада. И при том неће бити ништа лоше ако се заиста појаве та нова имена која ће бити једнако лепа, већ у томе што ће вероватно остати мало Срба, а са њима и традиционалних имена, као последица непостављања наталитета у сам врх националних приоритета. Односно, у складу са старом изреком, могло би се десити да на крају европског пута и у Србији „друмови пожеле Никола и Милица, али Никола и Милица нигде бити неће“.

http://serbian.ruvr.ru/2014_12_15/Da-li-ce-drumovi-pozheleti-Nikola-i-Milica-ali-Nikola-i-Milica-nigde-biti-nece-7686/

Један коментар

  1. ovo je jedna istinita prica koja ce nas zadesiti vrlo brzo, Vucic i novi zakon nigdje nespominju niti daju bilo kakav poticaj na radjanje djece nego cak sta vise kao da podpaljuju vatru, citam u novinama za direktora elektrodistribucije koji trudnicu odpusta sa posla da bi uposlio nekoga ko nema pojma o poslu neimajuci postovanja prema zeni koja je noseca, pa to je ravno ubistvu, nego ove gej parade i gejevi koji nedoprinose nicemu oni su povlasteniji od trudnica ma sramnoj Srbiji i jeste mjesto da propadne i treba Srbiji ali isto tako nece biti ni Tadica ni Vucica, bice neki novi ljudi a neka i budu kada nemamo ljude pametne,

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *