Почетна / Други пишу / ЦВЕЋКЕ АМЕРИЧКЕ ДЕМОКРАТИЈЕ

ЦВЕЋКЕ АМЕРИЧКЕ ДЕМОКРАТИЈЕ

Дмитриј СЕДОВ

Колико  ли само врста гаји у свету демократија:  од дивљег биља у Сомалији до стакленичких у Шведској. Али најегзотичнија демократија се гаји у Сједињеним Америчким Државама, у којој су локални селекционари научили да укрштају цвеће закона са коровом насиља.

У тој врсти селекције највише успеха је имао председник Џорџ Буш – млађи, који је после догађаја 11.септембра 2001. дозволио тајним службама да из осумњичених избијају истину помоћу инструмената које су користили још средњевековни инквизитори. Он се није бринуо за правне аспекте тих метода јер је, како то сведоче његове колеге са године, на Јејлском универзитету више од правне науке по  локалним бирцузима проучавао асортиман јаких пића. Нису се бринули  ни они што су те методе почели да користе у пракси – стварно су почели да муче људе.

Пратећи упутства председника Барака Обаме, у Сенату САД је неколико година специјална група  радила на извештају о мучењима  у Цији. Упутства су била потпуно америчка – романтичарски мотивисана и  непромишљена. Њихов романтизам је био у томе што је председник позвао да  прича о  мучењима  буде „транспарентна“, а непромишљеност је била у несхватању последица појаве једног таквог извештаја. На крају – није се успело да се дође до „транспарентности“. Власт је одлучила  да, како се америчко становништво не би потресало, од 6000 страница објави укупно 500. Међутим, и тих 500  страница су правобраниоце натерале да закукају: „Господе, шта је ово? Одакле Цији  гестаповска  мучилишта?“

Данас најосетљивији становници Америке, када укључе телевизор, прво попију таблету за смирење. Испоставља се да су осумњичене потапали у буре са водом код којих су се, од страха, кости на везаним рукама и ногама ломиле од превеликог напрезања мишића. Тукли су их, бацали у хладњаче, плашили сексуалним насиљем, по неколико дана заредом нису дозвољавали   спавање, инсценирали су смртну казну и радили  још много тога, о чему је боље да се и не говори.

Али, није то ништа – новинари су проњушкали и открили још две тајне. Прво – списак мучења није потпун! На пример, сакривени су неки ефикасни начини за извлачење из окривљених  онога што их је интересовало, као што је  прикључивање гениталија на електричне контакте или зазиђивање. А то још није све. Прича се да постоје још много интересантнији методи заплашивања, о којима је апсолутно забрањено да се говори. Друго, мучења нису представљала изузетак од прописа;  она су се, под називом „методе проширеног саслушавања“   налазила у списку озакоњених оперативних метода. Такорећи, настала су као резултат оплођењаУстава САД  синдромом насиља, који органски постоји у америчком друштву још од времена ропства у Америци.

Ту може да се повуче паралела између Томаса Џеферсона и Барака Обаме. Испоставило се да су обојица романтичари који нису схватали каква је  врста људи завладала Америком. Не треба се чудити уколико се у строго поверљивом делу извештаја једном открију чињенице о томе да су сарадници Ције скалпирали људе  за које се сумњало да су терористи – исто онако како су некада скалпирали црвенокошце који су одбијали да се подвргну демократизацији.

Уосталом, Америка не би била Америка када би мајстори за мучење из Ције кршили закон просто онако. Испоставља се да га они нису кршили, јер забрана мучења важи само за територију САД. А када се са човека кожа дере изван граница најдемократскије земље на свету – само извол’те, све је у реду.

У Цији постоје специјално опремљени авиони који лете у ничијем простору, бродови који плове неутралним водама и тајни затвори на територији савезника.  На пример – у Пољској, па у Литванији…У Пољској, беше, мучионицу су крили на војном аеродрому, а у Литванији је иста таква институција била маскирана као школа јахања. Осим тога, све до сада из све снаге ради затвор у бази Гвантанамо, који председник Обама ама баш никако не успева да затвори.

Уосталом, у извештају се каже да су у програму мучења учествовале, овако или онако, 54 државе. Па шта – земље су демократске, али су ипак морале да од  САД позајме расад за гајење демократије.

Мада се, у ствари,ту не ради о мучењу од стране Ције, већ у кратковидости Барака Обаме, који је наредио да се припреми тај извештај. Морао је да зна  да су романтичари, ако су и постајали амерички председници, увек завршавали лоше. Овако или онако, ипак су на онај свет послали четворицу њих превремено и не устручавајући се, а са Франклином Рузвелтом се десила врло непријатна прича пошто је он директно одбио да призна Израелу право на државност: морали су да га сахране у затвореном сандуку. Како се оно каже: романтизам за романтизам, али није мудро  правити глупости.

Истина, времена се мењају. Прошлог пролећа су сарадници Ције поломили компјутере превише љубопитљивих сенатора и већ  су се спремали да смуљају извештај како мисле да треба, али им се није дало. Нестају традиције англо-саксонске верности у уском кругу пријатеља: нашли  се мангупи који нису дали да се извештај поправи! Па је дошло до правог скандала.

Уосталом – прави Американци схватају да традиције освајача Запада представљају златни фонд нације. Њих се не треба стидети. На пример – Џорџ Буш – млађи је изговорио нешто што је постало мелем на рану мајстора – џелата, које отаџбина није успела да оцени на прави начин: „Срећни смо што постоје мушкарци и жене који раде у Цији на добро  читавог друштва. Они су патриоте! Шта год да је у извештају написано, ако он смањује улогу тих људи – он је далеко од истине. Наша је земља баш срећна, што их има.“

Наравно, лако је бившем председнику тако да прича – њему на његовом месту не прети Гвантанамо и нико га неће  „гњурати“, поготово га неће доводити у контакт  са струјом. Али други Американци нису баш толико заштићени. Зато је министар одбране Чак Хејгел уочи објављивања извештаја  дигао узбуну код свих заповедника војске САД по читавом свету – ипак се плашио  напада на амбасаде и војне јединице САД у иностранству.

Наравно да 500 страница извештаја Сената, када их свет угледа, никога  неће зачудити. Доста из њега је  већ било познато. Много је гора ствар са оним страницама које су, како признају сами сенатори, „страшне“, и које не могу да дођу до јавности. Јер те странице су се појавиле пошто  су Едвард Сноуден  и Џулијан Асанж већ урадили свој мрачни посао,  тако да је могло  мирно да се уђе у материјале на бази којих је припреман извештај.

Тако да уколико се, као допуна већ објављеном материјалу, појаве и ти подаци, уопште неће бити сувишно ако се војне снаге САД поставе у пуну бојеву готовост. Јер могу да испливају и  Цијини планови  о отимању неких политичара из иностранства, о коришћењу психотропних средстава  против страних јавних радника, планови за припрему војних преврата са накнадном ликвидацијом шефова држава. У том ће случају бити неизбежан снажан талас узбуњености због цвећки америчке демократије тако да ће ионако мала тражња те труле робе сасвим опасти.

Један коментар

  1. Sve što čine Amerikanci pod izgovorom da brane demokratiju u celom svetu mogu činiti samo neljudi.Naravno da ne mislim na obične građane, ali će oni platiti najvišu cenu,gubiće živote a sve zbog politike najviše vlasti u Americi.Boraveći u Americi shvatio sam da je običan građanin neobrazovan do te mere da ne zna ni koliko mu federacija ima država.Sretao sam radnike koji rade u nekoj fabrici za 9 dolara na sat.Po završenom poslu dođe u kafanu,popije gajbu piva sa pet votki,ode kući, i tako svaki dan.Sa kreditima su opterećeni za ceo život.Na žalost, sva saznanja koja prime su preko televizije kojoj bezrezervno veruju.Sami su prihvatili takav vid demokratije i obesmišljenost takvog načina života.Sindikate drži mafija, i pored toga misle na nisu potlačeni u sopstvenoj zemlji.Ko doživi penziju pola godine provode u Meksiku da bi im ostatak penzije bio dovoljan u svojoj zemlji.Možda misle da im je za takvu sudbinu kriv sam antihrist ili neredovan odlazak u crkvu.




    0



    0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *