Почетна / Вести / Америка укида полувековни ембарго према Куби

Америка укида полувековни ембарго према Куби

Вашингтон и Хавана отварају амбасаде, размењују затворенике, разговор између Кастра и америчког председника први пут после пола века

Вашингтон је најзад одлучио да оконча хладни рат са суседном Кубом четврт века после пада Берлинског зида и 54 године пошто је уведен амерички ембарго према карипском острву. Америка ће успоставити пуне дипломатске односе са Кубом и отворити у Хавани амбасаду САД први пут после више од пола века.

Укидање санкција, које је у двадесетак резолуција Генералне скупштине Уједињених нација сваке године оштро осуђивао цео свет (сем Израела и САД) ипак ће се дешавати постепено. Америка ће прво олабавити прописе о путовањима на Кубу и повећати суму коју кубански Американци могу да шаљу својој фамилији на две хиљаде долара уместо садашњих 500 долара свака три месеца. Американци ће моћи да путују на Кубу и да оданде донесу робу вредну 400 долара , па ће тако први пут после пола века у САД ући у ограниченим количинама оригиналне кубанске цигаре које се продају као најквалитетнија роба у целом свету сем у Америци. Потпуну слободу туристичких путовања на Кубу моћи ће да одобри само амерички конгрес у коме седе и неки конгресмени који се тврдокорно противе сваком напретку у кубанско-америчким односима.

Тајни преговори око успостављања односа почели су још пре осамнаест месеци у Канади, уз свестрану подршку аргентинског папе Фрање који је у Ватикану организовао коначни сусрет званичника из Хаване и Вашингтона, открива „Њујорк тајмс”.

Куба је јуче ослободила Американца Алана Гроса, осуђеног на петнаест година затвора због шпијунаже, док су САД на слободу пустиле три кубанска обавештајца. Ослобађање Алана Гроса, који је у кубанском затвору провео пет година, био је један од главних предуслова за отопљавање односа између две суседне земље. Размена заробљеника се догодила неколико сати пре најављених говора Барака Обаме и Раула Кастра. Заокрет у америчко-кубанским односима дуго је најављиван, али је лед почео убрзано да се топи у последњих неколико месеци, када је чак и „Њујорк тајмс” објавио три уводника у којима се залаже за укидање ембарга и хвали храброст и пожртвовање кубанских лекара и њихове спремности да се отисну у Африку како би лечили оболеле од еболе.

Америка је увела санкције Куби убрзо пошто је на острву збачена диктатура и изведена револуција (1959) под вођством Фидела Кастра и његовог млађег брата Раула који је и данас на власти.

Раул Кастро и Барак Обама су се синоћ, тачно у подне по њиховом времену а 18 часова по европском, свако из своје престонице, Хаване и Вашингтона, обратили говорима како би о овом историјском догађају обавестили своје земљаке и цео свет. Пре тога двојица лидера су разговарали телефоном читав сат, што је, колико се зна први разговор између једног америчког председника и Раула или Фидела Кастра за последњих пола века.

Говорећи из Беле куће, Обама је објавио крај политике коју је прегазило време и која се показала као неуспешна током више деценија

Он није прецизирао када ће се тачно успоставити пуни дипломатски односи, али је рекао да ће се промене догодити што је брже могуће и подсетио да су такви односи одавно успостављени са Кином и Вијетнамом.

Раул Кастро је у исто време и готово истим речима објавио успостављање односа са САД из Хаване. И Кастро је, као и Обама, захвали папи Фрањи на помоћи и подршци да се обнове разговори између две земље.

Посебан нагласак ставио је на ослобађање „кубанских хероја” Херарда Ернандеса, Рамона Лабањина и Антонија Херера, који су били осуђени због шпијунаже у САД. Они су се на Кубу вратили у исто време када је Алан Грос слетео на америчко тло.

Раул Кастро је такође истакао да „морамо да научимо да цивилизовано живимо једни поред других упркос разликама”. Али Хавана се није одрекла ниједног јединог револуционарног принципа на које је Вашингтон безуспешно покушавао да их натера, тврди кубански лидер.

Врхунац кризе између две земље наступио је још априла 1961, када су се инвазионе снаге, припремане и наоружане у САД искрцале на јужној обали Кубе у Заливу свиња. Нешто касније за Кубу је везан и најдраматичнији моменат хладног рата у октобру 1962. године, када је због совјетских пројектила на Куби умало дошло до нуклеарног рата. Напетост две суперсиле превазиђена је пошто је совјетски лидер Хрушчов пристао да повуче пројектиле. Договор је предвиђао да САД такође повуку пројектиле стациониране у Турској, што никада није спроведено.

Економске штете од санкција САД, Куба је недавно проценила на 975 милијарди долара. Вашингтон је с друге стране упорно истрајавао у блокади острва, иако је више пута чак и од стране тамошњих званичника потврђено да су санкције контрапродуктивне и да не доводе до резултата.

Зорана Шуваковић
http://www.politika.rs/

Један коментар

  1. Укидају санкције пре инсталирања руских ракета са атомским главама. Запад ипак није наиван као ми Срби и Руси. Путин није завршио посао у Марту после Крима сада је економски у тешком стању јер се показало да приходи од нафте и гаса могу бити ограничени ове санкције су показале сву окрутност западне политике према православним Србима и Русима. Грчка им треба оваква упола православна и католичка јер имају различито божић у односу на Србе и Русе.




    0



    0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *