Војводина, покрајина или сусед?

Милорад Вучелић / главни уредник

Један од најугледнијих професора Правног факултета у Београду др Радомир Лукић често је наизглед најзаплетеније правне и социолошке  спорове проницљиво и основано решавао свођењем на  терминолошке неспоразуме и из тога проистекле  компликације.

Овај аналитички метод просто вапи за применом на појму реформе чији баук кружи Србијом већ пуну деценију и по. Свако ко  би смисао реформе потражио у повећаној производњи, јавним радовима за излазак из економске кризе, запослености, јачању домаће валуте, индустријализацији, очувању и унапређивању националних ресурса и јавне својине и слично погрешио би и запао у замку јалових распетљавања.

Реформа је била и остала оно што каже ММФ, Фискални савет и слична независна регулаторна тела, агенције и невладине организације. И, наравно – експерти! Нема ни једне једине велике националне штете и катастрофе без експерата. Напросто постоји неизлечива и фатална  привлачност експерата и сваке српске власти у 21. веку.

Држава је одустала од свог легитимитета и легалитета и препустила регулацију разним организацијама које никоме не полажу рачун већ само налажу државним органима шта, како, и када да учине. О посебној врсти оваквих интернационала на глобалном нивоу, у какве спада Трилатерална комисија, можете се информисати у овом броју „Печата“.

Мандат оваквих  тела је неограничен и готово вечан и они нису одговорни ни пред нашим парламентом, нити пред народом, а ни пред Богом. Дода ли се томе заједничка неолиберална идеологија коју сви следе, баш као што слушају Брисел и Вашингтон, слика о томе шта је реформа постаје јаснија. Држава и изабрана власт ту и нема неког нарочитог простора за одлучивања, па макар им најбоље и најплеменитије намере биле на уму.

Драгоцен допринос овом терминолошком рашчишћавању о томе шта је реформа дао је пре два дана министар привреде Душан Вујовић. Судбина 12 јавних предузећа је у рукама ММФ-а. Међу њима су „Телеком“, „Железнице“, ЕМС, ЕПС, „Поште“, „Србијаводе“… Нешто се мора продати брзо, а нешто мало касније. То је суштина реформе. Претходних година, захваљујући лошој држави ова су предузећа потпуно или делимично девастирана и свесно или мање свесно упропашћивана да би им у одлучном тренутку продаје цена била нижа. И сада је куцнуо тај одлучни час.

[restrictedarea]

Чиме ће то српска држава располагати после продаје поменутих јавних добара? Можда то неко има идеју да продамо оно што је јавна својина, па да онда покушамо да национализујемо оно приватно и да поново обрнемо пун круг?  Шта ће држави за управљање остати, „Комерцијална банка“ и две три домаће банке или стране банке које већ пуну деценију и по испумпавају новац из Србије? Некретнине, зграде и плацеви под хипотекама тих истих банака? Девизна штедња која ће захваљујући доларизацији бити све мања и мања без обзира на то што над њом „бди“ 2.328 запослених у Народној банци, а то је готово четири пута више него у Хрватској? Свако ко ишта зна о економији зна да је репертоар легалних начина изношења добити у западне земље неисцрпан. Тако је било са приватизованим фирмама до сада, тако ће бити и убудуће. Рачунамо ли на приходе од рудне ренте? Она на воду износи само један одсто али је нико и не помиње, за разлику од оне на нафту, а све зато што је реч о западним компанијама.

Сећа ли се ико у Србији зашто је проглашена транзиција и приватизација? Зато што ће производња и запосленост бити већа. И ништа се од тога није догодило. Хоћемо ли наставити са суновратом држећи се  исте идеологије или ћемо се зауставити и потражити сасвим друкчија  решења која дају добре резултате чак и код нашег северног суседа?

Када кажем северног суседа свакако не мислим на Војводину мада се по свему судећи ствари одвијају у забрињавајућем правцу. Један пар рукава, што рекао наш народ, је то што су у војвођанској сецесионистичкој колони раме уз раме Пајтић, Чанак, Шешељ, Карић и Тадић са све компликацијама одбеглих и накнадно договорено или недоговорено, плански или неплански  избачених или придружених.

Али други најважнији пар рукава и цело одело је даљи опстанак на власти сепаратиста и сецесиониста. О чему је ту реч? Да ли власти Републике Србије оличене пре и изнад свега Александром Вучићем смеју или не смеју да смене војвођанске сецесионисте? Ко сме и ко  може да одржава такву власт када то неће грађани Србије који живе у северној српској покрајини. Реч је о грађанима свих националности, а пре свега о грађанима српске и мађарске националности? Одакле било коме право да преко милион и по грађана Србије држи изопштене из демократског одлучивања? На основу чега се врши ова врста дискриминације и постоји ли неки и какав договор или обећање да Бојан Пајтић не сме бити смењен? Ко је то, коме, кад и зашто обећао? Ако је обећао.

Како је могуће да се толико речи троши на критику Александра Вучића  а да му нико, баш нико, неће да изрекне замерку на рачун овог крупног необављеног посла, а заслужује и далеко више од пуке замерке.

Зар нам није довољна опомена оно што се десило и што се дешава не само у северној српској покрајини, него и на југу Србије и у Рашкој области. Ово што се дешава у Војводини само је метастаза онога што нам се већ десило. Треба ли нам већег наука. Ако нам то није „у главу памет ућерало“ неће је „ућерат“ и ништа друго.

Сменити сецесионистичку власт у Војводини је основни задатак. Све друго је споредно. Ово је централно државно питање.

Можда је некоме неочекивано, можда је неком другом изненађујуће, али морамо одати значајно признање Албанији. Србија се како нас редовно извештава Ивица Дачић намерила да потпише „индивидуални споразум о сарадњи и партнерству с НАТО“-ом. Очигледно је да је помодарство одрицања од војне и политичке неутралности узело маха не само у неким опозиционим редовима него још више у власти. Тако су и Дачић и Влада Србије одлучили да онако „суверено“, а не неутрално закораче у мрачне ходнике НАТО-а.

А онда је на сцену ступила Албанија и својим приговором „блокирала сарадњу Србије и НАТО“-а. Не дају нам Албанци. Надају се да ћемо им због нашег уласка у НАТО дати још много тога што им до сада нисмо дали.

[/restrictedarea]

3 коментара

  1. Gradjani i seljaci…

    (govor Manfreda Augenthalera,visokog namesnika za Kaludjericu i celu Srbiju,u mestu Gornja Zlosreca,kod mosta izmedju Uzesrbijanskog Smedereva i Eurobanatskog Kovina,dana 5.oktobra 2100.g.,na 100 godina od PETOOKTOBARSKOG RUSENJA DEVEDESETIH…)

    MANE,MANE,MANE…zavika Pucina…
    Cekajte,nisam ni poceo…kaze Manfred,Mane iz milja.
    Danas smo se okupili da prisustvujemo prvoj,doduse vantelesnoj,oplodnji jednog pravog srbijanskog bika i jedne eurokrave iz okoline Kovina.
    MANE,MANE,MANE…zatalasa Pucina.
    Cekajte…znate da vec 100 godina,krave iz Kovina ,pa sve do Subotice,imaju svoje volove u Medjumurju,Prekomurju,Dolenjskoj i Gorenjskoj…u Stajerskoj i samom Svarcvaldu.
    A evo,kucnuo je cas ,da se konacno zblize,upoznaju,zavole,umnoze i sloze…makar i virtuelno,makar vantelesno,jedan pravi,rasni pozarevacki bik,i jedna lepotica,evropska sampionka,jedna kravica iz Badovinaca.
    Sve je to zahvaljujuci evROPSKOM programu za ZBLIZAVANJE STOKE NA BALKANU.
    MANE,MANE,MANE…Pucina se razgali…
    Ovde je sa nama i vama i moj savetnik za “marvu u gradovima i sela bez marve”…gospodin i her Zaharije Trnavcevic,koji je prvoborac petooktobarskog EUROPREOBRAZENJA,u Srba.
    ZAH,ZAH,ZAH…pozdravi ga skandiranjem prisutni Puk…
    On nece govoriti,jer se prehladio i ne govori vec 50 godina,ali je vazno da je on tu,da je sa nama…
    BRAVO ZAH,licno mu se obrati namesnik Manfred,Mane.
    Dragi moji,jos bi vam govorio,ali me zovu…moram na otvaranje izbora za mis vinske musice,u okviru evROPSKOG programa,VINO I GITARE…i tako je sljivovica ukinuta…
    Pozdrav svima,ídem daleko,skroz na drugi kraj Srbije…
    Do Nisa…

    • “Manfred” je pogresio,Badovinci su na Drini,a lepa kravica iz gornje price je iz Bavanista,kod Kovina…
      Necemo mu zameriti,tim pre,sto ista prica moze da se desi i u pomenutim Badovincima.Valjda nece…

  2. … а после маџарске “невиности”, која се `провукла` кроз медијску маглу разних несувислости / И. Пастор се хвалио, како то није израз `милости` српске владе, већ њихове (маџарске) ..” храбрости, умешности истрајности…итд.” ?!/ на ред долази – немачка “невиност” ?
    Синоћ, на РТВ, у “Документу” на основу речи `говорника`, могло се наслутити, каква `кампања` тек предстоји ?! Припремљена, са пословичном немачком педантношћу и систематичношћу, – а `логистика` нема никаквих `недостатака` ?
    Ако су за време Хитлера, тзв. “Другом реформацијом” покушали да `очисте` и Свето Писмо од свега јеврејског, шта је наспрам тога да `очисте` и историју, све у циљу постизања апсолутне немачке “невиности” у светским ратовима ? А “раденика” вољних да за новце и за осећај `битности`, – никада овде није оскудевало ?!
    Србија поново постаје опитни – `пробни` балон, на какве безумни евро-фанатици, веома радо пристају ?!
    …. Многи нацисти, и поред ванредног труда јеврејских организација, да их приведу пред лице правде – или су умрли као “невини” или су `недоступни` ?! Многи `живи` докази су – нестали ?!
    Па сада лукави настоје да наментну став, како само они `припадници`, који су правоснажно осуђени јесу злочинци ?! / И то не од стране било-каквих судова ?!/, остали су – “невини” ?
    Свето Писмо / које је, ипак, у темељима европске цивилизације ?!/ има крајње негативан став према двоструким и лажним мерилима ? И упозорава, да како (којим мерилима) судимо, тако ће и нама бити суђено ?! А нацистичка `мера` према Србима је била 1:100 ?! А од Немаца и њихових `вазала`, у 20 веку, страдало је више од милион Срба ?!
    А лукаво је тражење `оправдања`, оно указује,- на охолост, која не зна за истинско покајање ?! Жалосно….

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *