Почетна / Свет / „Вашингтонске очи“ за Праг

„Вашингтонске очи“ за Праг

Пише Зоран Милошевић

Сакупљање потписа за „антиземановске акције“, полагањâ „заклетве“, као и подстицање на то, долазе, пре свега, од електронских медија, друштвених мрежа и невладиног сектора. Кључни моменат „антиземановских акција“ је „уручивање црвеног картона“ председнику државе, тј. његова смена. Разлог − проруска оријентација

Чешка штампа до усијања разматра тему америчке политике „одвраћања централне Европе од Русије“, наводећи да се ових дана одвија борба за Праг. Главни циљ је председник Чешке Милош Земан, тврди лист „Чех фри прес“, анализирајући изненадни долазак и рад већег броја активиста „иностраних идејно-диверзантских центара“. Неки тамошњи листови наводе да је то било очекивано, с обзиром на све шта је изјављивао и радио. Но, Американцима и њиховим идејно-диверзантским центрима није лако. Чешка се буквално поделила на проамерички и проруски део, што је највидљивије у престоници, где линија раздвајања, условно речено, иде реком Влтавом (западна обала је за Американце, а источна за Русе). Ипак, „претходница“ револуционара, њих око 2500 већ је заузело положаје пред председничком палатом машући црвеним картонима и обасипајући зграду јајима.

 

ЗЕМАНОВ РУСКИ ГРЕХ На страну САД стале су бројне јавне личности, али у првом плану се (случајно?) налазе Виктор Фајнберг, један од осам предводника протеста против окупације Чехословачке 25. августа 1968. године, и Јарослав Горбаневски, син дисиденткиње Наталије Горбаневске, једне од горепоменутих вођа. Они су отворили полемику, тачније започели монолог са председником Чешке, преко „Радио Прага“, а потом се прешло на видео-брифинге. Скренули су пажњу Земану на то да у Русији, наводно, има политичких затвореника и људи стављених у логоре, те да се за њих заузме код руског руководства. Председник Чешке није реаговао преко медија, већ је послао класично писмо у којем је изнео свој став о овом питању, али оно за сада није доступно јавности. Медији спекулишу да је у том писму међу ватреним борцима за наводне политичке затворенике у Русији споменуо Војислава Шешеља, с тим да он није седео 12 година у Русији, већ у Европској унији.

„Господин председник је то постао захваљујући нашим гласовима, али он своје обавезе не испуњава како ми мислимо да треба“ – изјавио је један од организатора протеста у Прагу за смену Милоша Земана. Сакупљање потписа за „антиземановске акције“, полагањâ „заклетве“, као и подстицање на то, долазе, пре свега, од електронских медија, друштвених мрежа и невладиног сектора. Кључни моменат „антиземановских акција“ је „уручивање црвеног картона“ председнику државе, тј. његова смена. Разлог − проруска оријентација. Све је додатно подгрејано његовом недавном критиком понашања Запада у вези са питањем Украјине, затим демистификовањем наводне панк групе „Пуси рајот“ и јавним изговарањем, током гостовања на државном радију, значења тог имена на чешком језику. Круна свега је недавна посета Милоша Земана Кини, што је Вашингтону прелило чашу и понестало им је стрпљења. Но, на списак ваља додати и иступе на недавном Самиту НАТО у енглеском Велсу, где се разматрала стратегија према Русији. Чешки председник је острашћеним заговорницима рата са Русијом објашњавао да је она настала у Кијеву, да је у Украјини (Малорусији) рођена – крштена и да има право на своје родно место, да је ту кодификован руски књижевни језик и да су санкције контрапродуктивне. Земан је у Велсу, према Радију „Фриквенс 1“, рекао и следеће: „Природно, то се може схватити као руски упад, али тренутно, према подацима, то је грађански рат свих групација украјинских грађана. До сада није доказано да је Русија упала у Украјину. Ја сматрам истином речи Сергеја Лаврова да тамо нема руских војника.“

[restrictedarea]

Мартин Фендрих за портал Aktualne.cz каже да је спољна политика много важнија од унутрашње, те да се Земан разликује од свог претходника, председника Клауса, по односу према Европској унији. Ако се говори и на основу ставова медија, стиче се закључак да је Земан Унију подржавао, док јој се Клаус ругао. Но, то је погрешно, површно мишљење, сматра Фендрих. Данас се види да је Земанова позиција слична позицијама његовог претходника. Клаус је веровао Русима, Земан им такође верује. Клаус је био против санкција Русији, Земан такође. Клаус је веровао Русима да је конфликт у Украјини испровоцирао Запад, Земан исто. Обојица су уверавања Сергеја Лаврова, министра спољних послова Русије, сматрала чврстим и истинитим, а премијера Чешке Соботке и шефа НАТО Расмусена неистинитим. Разликују се се само по директности, што у принципу не мења суштину. Клаус је говорио: „Санкције су бесмислене“, а Земан: „Санкције – да, али само ако се докаже руска агресија!“ Разлика између Клауса и Земана је, према Фендриху, само у томе што је први био у бољој физичкој форми.

Читалац листа „Чех фри прес “ (18. новембра 2014.) потписан као Јан, наводи да се шетао Прагом и наишао на демонстранте, којих је било неколико хиљада. Једна група је делила црвене картоне (за председника). Чуо је две жене како говоре на енглеском и питао их да ли су оне организатори. Нису одговориле. Тада их је замолио да му кажу којој достојној поверења невладиној организацији припадају и није добио одговор. Потом их је питао да ли раде за какву страну амбасаду и покушао да их фотографише мобилним телефоном, али су се тада појавила два огромна момка која су га одгурала на тротоар, говорећи: „Ти си провокатор. Ти си проклети комуниста!“ „Када сам почео да се удаљавам да избегнем конфликт, они су ме и даље следили све док се нисам ‚довољно удаљио‘.“

Демонстранти испред зграде Председништва Чешке носили су украјинске и тибетанске заставе, плакате „Пуси рајот“, мноштво транспарената на тему односа Русије и Запада, а видела се и једна црно-црвена застава бандероваца (украјинских фашиста). Јану се чинило да овако нешто могу да организују само Американци како би збацили председника, те као у Кијеву, поставили било кога ко ће спроводити америчку политику. На овакво размишљање Јана је навела и управо тог дана (19. новембра 2014. године) дата изјава председника Украјине Порошенка да је „Украјина спремна на тотални рат са Русијом“.

Јевгениј Шестаков (блог аутора) 19. новембра 2014. године анализирао је збивања у Чешкој и том приликом са читаоцима поделио следеће размишљање. На изборима Милош Земан је добио 2.717.405 гласова, а данас у престоници за његову смену демонстрира 2 500 људи. То значи да, јуче у Кијеву, а данас у Прагу, агресивна мањина диктира политички избор.

 

АГЕНТ ИЛИ ПСИХОПАТА? Догађаји у Прагу још једном су показали да „политички перформанси“ неколико хиљада људи представљају покушај наметања њихових политичких ставова милионима Чеха. Ти политички ставови мањине се, потом, намерно преувеличавају путем медија. Тако се „политички перформанс“ претвара у „телевизијску револуцију“. Данас су у рукама Земанових противника била јаја, али шта ће следећи пут имати као револуционарни доказ свог политичког права? Булдожере? Оружје?

Истине ради, треба напоменути да су прозападни медији, на пример популарни портал iHNed.cz,  у Чешкој, одмах по завршеним изборима (јануар 2013. године) изашли са чланцима које су потписале редакције да Милош Земан значи „повратак у деведесете године прошлог века“. Он је био члан Комунистичке партије 1968. године и није се бунио против доласка совјетске армије. Петр Хонзеј је чак повукао паралелу шта значе за Чешку Хавел, Клаус и Земан. Хавел је значио слободу, Клаус долазак капитализма, а Земан буђење левице.

Земан је по политичком убеђењу традиционалиста, конзервативац, еврофедералиста. Ипак, као премијер Чешке завршио је преговоре са Бриселом о ступању у Унију, а његов наследник је на том основу 2003. године потписао Уговор о приступању ЕУ. Но, после искуства са Бриселом, Земан је своје политичке ставове ревидирао и постао еврофедералиста, заговорник већих слобода за националне државе.

Следеће питање које су анализирали чешки медији јесте зашто њихов председник подржава Русију (Parlamentnilisty.cz). Политиколог Јозеф Млејнек сматра да је то зато што људи из Земановог окружења имају тесне трговачке везе и велике послове са Русима. Они су финансирали његову предизборну кампању, што значи да су председнику Чешке интереси тих људи важнији од интереса нације и државе. Други (наивно?) мисле да је то зато што немају праве информације о збивањима у Украјини.

Јан Махачек за чешки портал Respekt анализира Земана, при чему проблем своди на тријаду: руски агент, политичар или човек који страда од психичких поремећаја? На крају, овај аналитичар каже да нема поуздан одговор, али најтачнији је да Земан мења своје ставове и понашање да би прикрио да је руски агент.

Извлачење погрешних закључака није својство само чешких „аналитичара“. Наиме, уместо да избор Милоша Земана тумаче као незадовољство савремених Чеха Хавеловом „слободом“ и Клаусовим капитализмом, они су почели да изражавају жаљење због тога. Тиме су, очевидно, ставили до знања да их народне муке не интересују.

[/restrictedarea]

У јеку антируске медијске хистерије у Чешкој, познати политичар Иржи Вивадил, наводи руски владин лист „Росијскаja газета“, створио је на друштвеним мрежама групу „Пријатељи Русије у Чешкој“. Иначе, Вивадил је био посланик, сенатор и заменик министра правде. Да по западњаке у Чешкој све буде горе, он је то објавио у популарној ТВ емисији једне домаће телевизије, а приликом испитивања антируске новинарке. Одмах после емисије у групу се учланило три хиљаде грађана Чешке. Неки Чеси су његов потез оцењивали као екстравагантан, док су медији прећуткивали ову тему. Међутим, број чланова „Пријатеља Русије“ наставио је да расте. Значајан број чешких политичара  подржао је групу, пружио отпор санкцијама Русији, док идеја увећања војног буџета у вези са догађајима у Украјини, такође, није прошла. Противници Русије су потом организовали на интернету групу „Непријатељи Русије“, али је она привукла много мање присталица. 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *