Слике са Сајма књига

ПО ЗАТВАРАЊУ 59. МЕЂУНАРОДНЕ ИЗДАВАЧКЕ СМОТРЕ У БЕОГРАДУ

Пише Васа Павковић 

О домаћем писцу стварну бригу су показали „Геопоетика“, „Агора“ и „Архипелаг“, а о нашој поезији, као што се и очекивало, Библиотека „Стефан Првовенчани“ из Краљева. „Вулкан“ и „Лагуна“, који су доминирали централном халом, добили су у истој хали, али и у суседној „четворци“, пуно имитатора који су с „много успеха“ копирали шарени дизајн преведених наслова, ако већ нису могли да објављују хит мејкере који данас господаре тржиштима светске књижевности

Овогодишњи Сајам књига памтићемо по два феномена. Први је коначна комерцијализација манифестације, која се огледа и у чињеници да су преведени, инострани писци читанији од наших, а комерцијални издавачи доминантнији од елитних. Други је убедљиво и драгоцено гостовање Кине на Сајму и уопште у Београду, које је показало претпостављено богатство и снагу њене књижевности и издаваштва. О домаћем писцу стварну бригу су показали „Геопоетика“, „Агора“ и „Архипелаг“, а о нашој поезији, као што се и очекивало, Библиотека „Стефан Првовенчани“ из Краљева. „Вулкан“ и „Лагуна“, који су доминирали централном халом, добили су у истој хали, али и у суседној „четворци“, пуно имитатора који су с „много успеха“ копирали шарени дизајн преведених наслова, ако већ нису могли да објављују хит мејкере који данас господаре тржиштима светске књижевности. Било је уочљиво мање страних земаља и њихових књига, а у медијима и даље на прави одјек не наилазе неки мањи, али квалитетни и профилисани издавачи, какви су, рецимо: „Паладин“, „Карпош“, „Адмирал букс“, „Соларис“, „Клио“… Боље среће су били „Завод за уџбенике“ и „Службени гласник“, мада и нека њихова капитална издања нису имала заслужени медијски одговор. У сенци су остали и последњи представници давнашњих централних едитора, „СКЗ“, „Матица српска“ итд. Међу издавачима дечјих књига и даље је убедљиво најбољи „Креативни центар“, а приближавају му се бочно и друге специјализоване куће. Највећи скок су остварили издавачи „девете уметности“, пре свих београдски „Дарквуд“, „Чаробна књига“ и „Макондо“, којима се придружују „Систем комикс“ и новосадски „Комико“. Понуду стрипа за киоске лепо допуњује „Весели четвртак“.
Одлуке стручног жирија углавном су коректно подржале вредности, а одлуке новинарског жирија показале, као и обично, „склад“ између комерцијале и новинара у културним редакцијама. (У мом избору одличних књига нема романа, њих препуштам жирију „НИН“-а за роман године.)

Милорад Вучелић

Срба има, и биће их!

Међу запаженијим насловима на овогодишњем Сајму била је и књига из пера „Печатовог“„ главног уредника Милорада Вучелића – насловљена питањем: ,,Има ли овде Срба“, коју је аутор потписивао на штанду издавачке куће ,,Штампар Макарије“. Била је ово прилика да се аутор сретне и поразговара са својим читаоцима којима је током три сајамска дана потписивао своју књигу сачињену од уводника које је писао за лист ,,Печат“, од 2008. године па до данас. Према речима Дарка Танасковића, рецензента ове књиге, који је поред новинара, посленика културе и јавних личности, међу којима су били и Војислав Коштуница, Мило Ломпар, Милан Комненић, присуствовао потписивању, ,,у сусрету са овим упечатљивим огледима, онима који дуже памте спонтано се буде сећања на оригиналне и продорне аналитичке коментаре младог Вучелића из оног старог, доброг ‚НИН‘-а“, те да текстове у овој књизи карактерише ,,иста бритка мисао, духовит обрт, гипка реченица, способности раздвајања битног од небитног и чврста увереност у исправност онога што се као порука упућује јавности.“
На питање новинара који су цитирали наслов књиге, аутор одговара:
„Пишем у уверењу да их има. Сви који прочитају моју књигу схватиће исто. То не мора да буде једина потврда, наравно, али с обзиром на теме које заступамо у ‚Печату‘ и које се тичу надасве нашег националног идентитета и не припадају никаквом идеолошком ставу нити левом, нити десном то се само издваја. Он се залаже пре свега за социјалну правду, али ми видимо да су српство и српска држава угрожени, и ово је шанса да се стане у одбрану свега тога, и да се уједно афирмише оно што је најбоље у том идентитету. Говорим и о новинарима и уредницима магазина, као и самом себи, плејади сарадника које ‚Печат‘ има, од ангажованих академика, до многих истакнутих великодостојника СПЦ-а. Питањем по којем је моја књига ‚Има ли овде Срба‘ и названа се баве и они који нису Срби, попут Руса рецимо. Коначно, ово питање је и поставио амбасадор Конузин. Дакле, мој одговор на ваше питање је да мислим да има Срба, да их је било и биће.“

Александар Васиљевић Чепурин, амбасадор РФ

Почињу припреме

Веома нам је драго што ћемо почасни гост Међународног сајма књига бити следеће године, када се обележава шездесет година од почетка ове манифестације. Разумемо да је Сајам књига једна од највећих и најзначајнијих културних манифестација у Србији. Одлука о томе да ће Русија следеће године бити земља почасни гост Међународног сајма књига у Београду донесена је пре неколико дана и ми смо одмах после те информације приступили припремама. Ускоро ће бити формиране групе које ће се бавити тим припремама, као и програмом дешавања и наступа Русије и представљања руских издавача октобра 2015. године. Ми ћемо са своје стране урадити све да то буде на највећем нивоу и да прође онако како доликује.

Никола Маловић, писац

На радном месту светионичара

Иако упорно као папагај казујем да сам српски писац из Боке Которске, организатори трибине Сајма представљали су ме као писца из Црне Горе. С руком на срцу, шта су па друго и могли…
Разлика коју подвлачим у причи о статусу српског језика у књижевности на рубним просторима тиче се чињенице да је Бока Которска једина географија у којој наш народ живи уз море.
Море енергије уложио сам у то да се Urbi et Orbi чује како Херцег Нови баштини традицију класичног књижарства од 1898. године, три године дуже од књижарства Геце Кона у Београду. Да нас на том рубном простору има двоје-троје у истој мисији, да има српских писаца на Обали Сима Матавуља – мене јединог не би тако бољела крста од вихора што ме проби на радном мјесту светионичара.
Сајам је као и увијек био профано ходочашће, јер се по 59. пут дошло на поклоњење књизи. Фешта писане ријечи показала је и сву трулост државе, будући да су интелектуалци између редова све вријеме причали о суноврату Србије. Мото „Једра наде“, романа којег сам потписивао на штанду „Лагуне“, гласи: Наша је перспектива у нашој ретроспективи. На штанду се причало и о јединој нашој шанси, те се цитирао Пупин: Бавити се интензивно повртларством.

Никола Вуколић, директор Задужбине ,,Петар Кочић“

Светло у смутна времена

После Франкфуртског сајма дошли смо овде, у Београд, на наш најдражи Сајам књига у региону. Ове године се Задужбина ,,Петар Кочић“ представила са тридесетак нових наслова. Овај Сајам је за мене и као писца и као издавача значајан по томе што је највеће игралиште за читаоца. Нигде у свету се не прода књига колико на нашем, београдском Сајму. Издавачи из региона, па како видимо и из света воле да дођу овде. Видео сам много писаца из региона који су дошли у Београд и драго ми је због тога јер мислим да је дошло време да се отворимо једни према другима. Овде, под овим куполама Сајма сетио сам се речи Бориса Пастернака који каже:,,Отвори прозор пријатељу и погледај који је век напољу“. Драго ми је што је београдски Сајам, што је Србија, што је Београд отворио своја врата свету широм  у ова смутна времена. Задужбина је такође отворила своја врата пре свега својом двојезичном библиотеком, у којој објављујемо антологије савремених песника из целог света. До сада смо објавили антологије савремених грчких, затим енглеских, грчких, америчких, немачких, аустријских, француских песника. Управо на овом Сајму договорили смо објављивање савремених кубанских песника. Поносни смо што је наш комплет књига Бранка Ћопића био у најужем избору за награду Сајма и будући да се следеће године обележава стота годишњица рођења Бранка Ћопића надамо се да ћемо допринети и на овај начин њеном обележавању.

Горан Скробоња, писац

Успешније него лане

Чини ми се да је ове године посета на Сајму нешто већа, али рекао бих да можда има мање издавача него раније. Радује ме то што има веома много књига домаћих писаца. Драго ми је да је међу њима и моја збирка прича „Покладе“, која је једнако као и антологија домаћих прича ,,Харп и друге завере“ коју сам приредио и која је постала хит на штанду куће ,,Паладин“. Имам утисак да су се књиге мало мање куповале него раније, што је условљено падом куповне моћи, али све у свему рекао бих да је генерално успешнији него прошлогодишњи.

Љиљана Хабјановић Ђуровић

Моји посебни гости

За мене је била посебна част и радост што су током Сајма штанд моје издавачке куће „Глобосино АЛЕКСАНДРИЈА“ посетили Његова светост патријарх српски господин Иринеј, Његово високопреосвештенство митрополит црногорско приморски Амфилохије и Његово преосвештенство епископ сремски Василије, као и игуманије и монахиње манастира Дренча, Света Петка у Извору и Света Петка у Стублу.
Веома ме радује и то што ће наредне године почасни гост Београдског сајма књига бити Русија. Од самог настанка наше издавачке куће објављујем дела руских аутора, а од 2011. године део смо великог свесловенског културног покрета „Златни витез“. За овај рад „Глобосино АЛЕКСАНДРИЈА“ награђена је на овогодишњем Сајму књига у Москви.

Русија – почасни гост 2015. године

Предајом Отворене књиге амбасадора Кине Ли Манчанга амбасадору Русије Александру Васиљевичу Чепурину, у сали „Слободан Селенић“ на Београдском сајму, званично је затворен 59, а почеле су припреме за јубиларни, 60. Meђународни београдски сајам књига.
Градски секретар за културу Владан Вукосављевић отворио је свечану примопредају, нагласивши да је овогодишњи Сајам књига богат великим бројем програма, трибина и гостију из иностранства, далеко успешнији од претходних, што ову манифестацију чини културним догађајем првог реда не само у Београду и Србији, већ у читавом региону. „Овај тријумфални Сајам књига требало би да буде пример и узор свим будућим манифестацијама овог типа“, рекао је Вукосављевић и посебно истакао гостовање Републике Кине, које је оставило дубок траг у односима на пољу културе ове две земље и представља одскочну даску за будућу сарадњу.
„Очекујемо да ће Русија, земља културе и уметности, показати подједнако висок ниво свога наступа, а чињеница да су две земље попут Кине и Русије сукцесивно гости показује вибрантност Србије и њену отвореност за сарадњу са светом“, казао је он.
Према речима Зорана Аврамовића, председника Одбора Београдског сајма, посета је била рекордна и „имамо разлога да верујемо у несумњиву будућност књиге као стуба сваке културе“. На овом Сајму је учествовало 483 директна излагача, и то 406 домаћих и 77 иностраних, а ако се овом броју прикључе заступљене фирме, оне које су присутне само са издањима, тај број износи 971, додао је он, нагласивши да охрабрује што је од 488 заступљених фирми, 366 иностраних, што потврђује пажњу са којом су инострани издавачи учествовали на овогодишњем Сајму. Захвалио је Кини и исказао велико задовољство због сарадње двеју држава, као и због указане части да Београдски сајам буде у прилици да јубилеј обележи са Русијом, земљом славних књижевника, и позвао све љубитеље писане речи у земљи и иностранству да идуће године дођу да заједно прославимо 60 година Сајма књига уз велику руску књижевност.
Амбасадор Кине Ли Манчанг је на веома добром српском изјавио да „све што је лепо кратко траје“, те да се то односи пре свега на њихов наступ у улози почасног госта на 59. Сајму књига. Овај Сајам је био изузетан за кинеске излагаче, што потврђује 140 склопљених споразума о сарадњи са Србијом и сведочи да је манифестација веома утицајна не само у региону, већ у Европи и свету.
„Ми смо задовољни, можда и превише задовољни нашим наступом на Сајму и одлучили смо да ћемо наставити продубљивање сарадње у области издаваштва, и упркос чињеници да идуће године нисмо домаћини, ми ћемо се трудити да наступимо са што више нових књига јер смо закључили да у Србији имамо тржиште за кинеску књижевност“, казао је Ли Манчанг и са задовољством Отворену књигу предао Александру Чепурину, амбасадору Руске Федерације и пожелео успех који су они остварили.