Шешељ као регионално и европско питање

Пошто Загреб није задовољан реакцијом Александра Вучића на Резолуцију Европског парламента о Војиславу Шешељу, хрватски премијер је отказао свој долазак у Београд на важан скуп регионалних лидера и кинеске владе. У Београду сагласни да је став Хрватске у служби текуће изборне кампање.

Како је хашки оптуженик и лидер домаће ванпарламентарне странке постао регионално и европско питање, осликало се јуче у Европском парламенту. Варнице и данас – али у регионалним оквирима. Хрватски премијер поручује да време и енергија коју је, како каже, уложио у заштиту српске мањине у Хрватској заслужују јасније изјашњавање о човеку који је, истиче, избачен из Хашког трибунала.

Премијер Хрватске Зоран Милановић сматра да је такво изјашњавање питање културе, истичући да су сви садашњи српски званичници били део истог политичког миљеа деведесетих година прошлог века.

“Све што тражим од српских власти је да каже да су Шешељеви наступи зло и да се од тога ограђују”, каже Милановић.

Милановић верује да би претходна српска влада тако поступила. Актуелна из неког разлога неће и “смешно је да у таквим околностима долазим у посету”, поручује хрватски премијер.

Министар унутрашњих послова Небојша Стефановић каже да је “задовољан што је после много жалосних ствари које су се десиле – Зорану Милановићу нешто смешно”.

Србији није смешно, нама је регионална сарадња важна, а то што би хрватски премијер желео да се меша у изборе грађана Србије и политичаре које бирају – више говори о њему него о нама. Надам се да ће показати мало државничке одговорности, истиче Стефановић.

Без сагласја и на председничком нивоу у Загребу и Београду. Иво Јосиповић подржава одлуку свог премијера јер тренутно, каже, нису најбољи услови за разговоре. Објашњава да су односи са суседима у узлазној путањи и да ће се тако наставити и са Србијом.

Јосиповић сматра да је сада тренутак да се стане на лопту и да је потребно да се каже да су поруке које су се чуле од господина Војислава Шешеља поруке зла и да се на то мора реаговати.

Реаговао је Европски парламент, имамо расправу у Савету безбедности Уједињених нација, али то питање мора бити и препознато у Републици Србији и то је порука коју и премијер Зоран Милановић жели да пошаље, напомиње хрватски председник.

Српски председник је зачуђен тиме што је Европски парламент, како тврди, дозволио да га Хрватска инструментализује у предизборне сврхе, без могућности да Србија изнесе свој став.

Поручује да та институција не мења однос према Србији ни после признања да Београд реформама заслужује почетак преговарачког процеса. Иако је ситуација у Србији тешка, грађани, каже председник, нису испуњени мржњом према суседима.

Они који се годинама баве сарадњом са Хагом сматрају да је питање Шешеља уско повезано са хрватским изборима. Расим Љајић истиче да Србија није могла и не може ништа да уради, јер су услови Трибунала јасни.

“Једина обавеза коју имамо је да Шешељу не издамо нови пасош, никакве услове Србија није имала”, напомиње Расим Љајић, председник Националног савета за сарадњу са Хагом.

“Ако неко очекује, као што пише у Резолуцији, да се ми свакодневно ограђујемо од тих изјава, Влада ништа друго не би радила него би сваки дан имала повод да се огради од нечије изјаве”, каже Љајић.

Загреб блокира европски пут Србије?

Хрватски премијер није одговорио да ли ће став Загреба значити и блокаду српског европског пута. Међутим, поједини аналитичари тако читају Милановићеву одлуку. Истичу да би као чланица Уније, Хрватска морала да регионалну сарадњу издигне изнад партијских интереса.

Спољнополитички коментатор Политике Ненад Радичевић оцењује да уколико Милановић не дође на самит у Београду – то ће бити порука да Хрватска у предизборној кампањи условљава Србију на европском путу.

Изгледаће да Загреб ту позицију користи баш онако како је то користила Словенија током хрватског европског пута, каже Радичевић.

Оно у чему су многи сагласни – да је варницама између Београда и Загреба, Шешељ добио ванредну пажњу. Аналитичари сматрају да је реч о пролазном захлађењу односа, а таквих је било у последњих десет година.