Почетна / Одбрана и безбедност / Руска армија може да добије прве борбене роботе

Руска армија може да добије прве борбене роботе

Василиј Кашин

Члан руске Војно-индустријске комисије Олег Мартјанов је изјавио новинарима да серијска производња и примање у наоружање борбених робота може да започне најкасније 2019. године.

О новом оружју говори експерт Центра за анализе стратегија и технологија Василиј Кашин.

Тренутно у руској армији се одвијају испитивања различитих образаца теледиригованих гусеничних возила, наоружаних крупнокалибарским митраљезима и противтенковским ракетним комплексима. У перспективи руска армија планира да купи возила којима ће се не само управљати са раздаљине, већ ће моћи у случају потребе да делују у аутономном, потпуно аутоматском режиму. То значи да ће она идентификовати циљеве и доносити одлуке о примени оружја без учешћа оператера.

Пионир у коришћењу површинских борбених робота је Израел. Беспилотни аутомобили Гардиум се користе за чување посебно важних објеката, између осталог аеродрома. Израел поклања велику пажљу разради и усавршавању дате класе технике. Али у већини израелски роботи су намењени за патролирање и уклањање мина.

Руски иноватори очигледно виде у таквим роботима пре свега носаче ударног оружја, на пример противтенковских ракетним комплекса (ПТРК). Обично оператер ПТРК је на врло осетљивом месту, зато што гађа противника који се налази у зони директне видљивости. Коришћење ПТРК у саставу беспилотног комплекса отвара нове могућности за његову тактичку примену.

Сада се у Русији разматра могућност производње врло великог роботизованог комплекса – носача противтенковских ракета на бази оклопног возила Тигар. Већ је разрађена варијанта обичног пилотираног самоходног противтенковског ракетног комплекса Корнет-ЕМ на бази Тигра. Такво возило носи 16 ракета, које могу да имају кумулативну или термобаричку бојеву главу и користе се како против тенкова, тако и против противничке пешадије.

У беспилотној варијанти возило би могло да се користи са извршење „самоубилачких“ операција у позадини противника, наносећи му пре свог уништења значајне губитке. Важно је истаћи да су Тигрови раније склапани по руској лиценци у Кини и да су извршили битан утицај на кинеске радове на лаким точкашким оклопним возилима.

Узимајући у обзир терористичке опасности са којима се суочава Кина, као и географију пограничних региона Кине, технологије везане за производњу површинских беспилотних или роботизованих комплекса наоружања такође могу да буду врло занимљиве за Кину.

Беспилотне летелице и роботи одговарају дуготрајном патролирању или чувању делова границе тамо где екстремални климатски услови отежавају држање личног састава. Као што се зна, кинеска индустрија и сама ради на разним варијантама робота, између осталог на сопственом аналогу америчког корачајућег транспортног робота Биг Дог. Ако у производњи беспилотних летелица Кина одчигледно претиче Русију, у сфери разраде и производње површинских робота обе земље се налазе на почетку пута, што ствара повољне услове за удруживање напора.
http://serbian.ruvr.ru/2014_11_03/Ruska-armija-mozhe-da-dobije-prve-borbene-robote-4132/

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *