Почетна / Свет / Ратни злочинац из „Аушвица“ данас живи у Осијеку са пензијом САД-а

Ратни злочинац из „Аушвица“ данас живи у Осијеку са пензијом САД-а

Пише Никола Мартић

Непосредне активности тајне војске „НАТО гладијатора“ у Украјини указују на чињеницу да рат против фашизма у Европи још није завршен. Снајперисти са Мајдана и великоалбански фашисти на Балкану имају истог „евроатлантског“ савезника, а ширење НАТО-а према Русији јасно је упозорење слободном човечанству да нико неће бити поштеђен

Према подацима које је крајем прошлог месеца објавио британски Би-Би-Си, америчка Централна обавештајна агенција је после Другог светског рата регрутовала на хиљаде нациста за свој „обавештајни рад“ против Совјетског блока. Недавно обелодањени документи из америчких архива указују на позадину тајне операције, познате као „операција Гладио“, која је за циљ имала „употребу непријатеља“ (нациста) у борби против Совјетског Савеза током хладног рата.

Субверзивна делатност нацистичких агената НАТО-а настављена је, међутим, и после пада Берлинског зида и слома комунизма на истоку, а њихова активност усмерена је, како су показале депеше које је објавио „Викиликс“, на изазивање немира у „интересној сфери“ Русије и чињење злочина против цивилног становништва који би потом били приписани непријатељима НАТО савеза.

Апартман на обали Драве Британска новинска агенција преноси да су чак и високи официри СС-а, директно умешани у планирање и организацију геноцида над Јеврејима, пронашли заштиту код својих нових „послодаваца“ у Сједињеним Америчким Државама. На дугачком списку нацистичких ратних злочинаца, после рата ангажованих од стране ЦИА-е, налази се и Јакоб Денцингер, човек који је „радио“ као чувар у „Аушвицу“.

На трагу ових информација, америчка новинска агенција „Асошиејтед прес“ утврдила је да се Јакоб Денцингер од краја Другог светског рата налази на платном списку САД-а. Он је један од многобројних нациста који су, пошто су крајем прошлог века изгубили америчко држављанство и напустили ову земљу, ипак наставили да примају значајна финансијска средства из америчког буџета (на хиљаде америчких долара месечно). Вишегодишње истраживање новинара агенције „Асошиjeтед прес“ показало је да је више десетина „бивших“ нациста ипак задржало своје „америчке бенефиције“.

Ова лица, међу којима су и високи официри СС-а, данас луксузно живе од своје „америчке пензије“ широм Европе. Денцингер, на пример, данас живи у Хрватској, у Осијеку, у свом апартману на десној обали реке Драве. Он није желео да говори са новинарима, али је његов син, који и даље живи у САД-у, потврдио да је његов отац „задржао своја примања стечена у Америци“. Како је рекао, његов отац је тај новац „у потпуности заслужио“.

Методе мучења „Гвантанама“ патентирао „месар из Лиона“ Ово је, међутим, само врх леденог брега. Како је недавно обелоданила руска телевизија „Раша тудеј“, у Сједињене Америчке Државе се после Другог светског рата слило на десетине хиљада нациста. Америчка Централна обавештајна агенција је такозваним пацовским каналима омогућила великом броју нациста да избегну одговорност за стравичне злочине, пресвуку се у америчке униформе и дају свој допринос у борби против Совјетског Савеза и тако помогну стварање новог, униполарног, амероцентричног света којим доминира ратна машинерија НАТО-а. Новинари руске телевизије емитовали су снимак дела разговора са злогласним Клаусом Барбијем, директно одговорним за мучења и убиства Јевреја у Немачкој током Другог светског рата, а о чему постоје бројна сведочења преживелих. Интересантно је да је посебан метод мучења, које се и данас спроводи у америчком војном затвору „Гвантанамо беј“ на Куби (тзв. унапређене технике испитивања – дављење наливањем воде у уста и ноздрве жртве која лежи на леђима, главом нагнутом на доле – у Америци популарни „вотербординг“), заправо осмислио и „са успехом“ практиковао управо Клаус Барби у нацистичкој Немачкој. Барби је, пошто је од Американаца добио нови идентитет, лично организовао и у дело спровео „превођење великог броја високих официра СС-а на страну Америке“.

[restrictedarea]

Према сведочењу Лисе Лесерв, једне од преживелих у нацистичким логорима смрти, Клаус Барби, познатији као „месар из Лиона“, лично је давио своје жртве методом „вотербординга“ пре испитивања. „Када је дошао Клаус Барби“, прича ова Францускиња, „држали су ми нос и давили ме водом. Мислила сам да ће ми плућа експлодирати. Барби је пре дављења увек скидао свој велики сат са руке, да се не покваси. После неколико сати уследила би питања.“ Међутим, будући да није „сарађивала“, Лиса наводи да јој је Барби запретио да ће мучити и убити њеног супруга и њиховог малолетног сина. „Мучио је мог шеснаестогодишњег сина“, рекла је новинарима у сузама. Она никада више није видела свог сина и супруга.

Клаус Барби, који је после рата у Сједињеним Америчким Државама лично организовао „пацовске канале“ за „прихват“ будућих нацистичких „савезника“, одговоран је за мучења и ликвидацију преко 4.000 и затварање и мучење више од 7.000 Јевреја у концентрационим логорима широм нацистичке Европе. Америчка администрација је Барбија ангажовала на стварању „одреда смрти“, нацистичког одреда мучитеља који су, у име и за рачун Сједињених Америчких Држава, „своје услуге“ пружали диктаторима у Латинској Америци и Азији, марионетским режимима директно инсталираним из седишта Централне обавештајне агенције у Ленглију. Људи попут Хермана Бекера Фрејзинга, Зигфрида Ралфа, Конрада Шефера и Курта Блума, лично ангажовани на спровођењу бизарних експеримената над Јеврејима у нацистичкој Немачкој, само су неки од више од 30.000 нациста који су после рата „обукли америчке униформе“ и придружили се НАТО  борби против „совјетског окупатора“. Многи од њих су касније активирани у бројним ликвидацијама непослушних Европских лидера (италијански премијер Алдо Моро – ликвидиран у Риму 1978. године) и терористичким активностима против цивилног становништва широм Европе у тзв. операцији Гладио (од масакра на тргу Таксим у Истамбулу 1977. до стравичног злочина у Одеси 2014. године).

Реганова добродошлица Иначе, веза савремене америчке администрације са нацистима можда се и најбоље открива управо на примеру актуелних догађаја у Украјини. Украјински фашиста Јарослав Стецко, човек који је после готово потпуног истребљења Јевреја и Пољака у овој земљи током Другог светског рата добио „азил“ у Сједињеним Америчким Државама и пуну заштиту тадашњег директора ЦИА Алена Даласа, као и потоњих америчких председника Роналда Регана и Џорџа Буша Старијег, током хладног рата био је више пута „високи гост“ Беле куће. Стецко, који је 1941. године умарширао у Кијев заједно са трупама Хитлерове СС дивизије и лично организовао формацију познату као Нахтигал батаљон (одговорну за „етничко чишћење“ Украјине), добио је топлу добродошлицу у Белој кући, где му се Реган обратио пригодним речима: „Ваша борба је наша борба, Ваш сан је наш сан.“ Иначе, припадници Нахтигал батаљона убили су више од пола милиона људи у Украјини.

Према наводима руске агенције „Раша тудеј“, Стецков шеф тајне полиције Микола Лебед такође је добио „зелену карту“ у Америци после слома фашистичког режима у Европи. О томе јасно сведочи писмо које је директор ЦИА Ален Далас написао тадашњем америчком комесару за имиграцију, у којем стоји да је „за Миколу Лебеда неопходно организовати сигуран и несметан улазак у САД, без истраге која би могла да скрене непотребну пажњу на његове активности из прошлости“. Недавно обелодањени документи америчке Централне обавештајне агенције указују на то да су Стецко и Лебед само двојица од неколико десетина хиљада фашиста из источне Европе који су „побегли“ у САД и од тада се налазе на платном списку америчке администрације (ради се о десетинама и стотинама хиљада долара месечно). Како се види из званичне документације из тог времена, врх америчке администрације ове нацистичке ратне злочинце (попут Стецка и Лебеда) доживљава као „владу у егзилу која чека свој тренутак“. А о томе да је њихов тренутак коначно дошао упечатљиво говоре догађаји из Одесе 2014. године.

Данас је „политичко крило“ ове отворено нацистичке формације, „политичка партија“ Свобода, врло битан „политички фактор“ у Украјини. Припадници овог „покрета“ данас марширају својом земљом у фашистичким униформама и на комеморацијама одају почаст палим фашистичким сународницима из прошлости. Шеф партије Свобода је Олег Тјагнибок, један од ултрадесничара отворено антисемитског расположења кога је Викторија Нуланд, помоћник америчког државног секретара за Европу и Евроазију, номиновала за једног од главних лидера у постјануковичевској Украјини. Олег Тјагнибок, човек кога је израелски центар „Сајмон Визентал“ 2012. године означио као једног од пет најгорих антисемита на свету, данас јавно позива на „чишћење преосталих 400.000 Јевреја из Украјине“. Иначе, за своје заслуге у борби против Јануковича који је интерес Украјине видео у тесној сарадњи са Русијом, партија Свобода била је награђена са шест места у новоформираној пучистичкој власти у Кијеву; функције шефа безбедности, заменика премијера и министара образовања, енергетике, исхране и омладине припале су управо партији Свобода и то су, фактички, први нацисти у једној европској влади после Другог светског рата.

Иначе, после „демократских промена“ у Украјини, Американци су финансирали формирање нове украјинске „Националне гарде“, тзв. Азов батаљон чији амблем представља комбинацију нацистичког „црног сунца“ и грба СС дивизије из Другог светског рата. Ова „гарда“ је током сукоба на истоку Украјине 2014. године масакрирала цивилно становништво на руском говорном подручју, о чему сведоче чак и аматерски видео-снимци емитовани на телевизији „Раша тудеј“, а што је својевремено пренео и лондонски „Сандеј тајмс“.

 

Украјинска фашистичка јединица УНА Међутим, веза између званичне администрације САД-а и украјинских фашиста још је драматичнија. Како су утврдили канадски новинари истраживачке агенције „Глобал рисерч“ из Монтреала (ЦРГ – „Центар за истраживање глобализације“,  медијска кућа која, пре свега, прати догађаје везане за америчку „борбу против тероризма“ и војно ширење НАТО-а на исток), иза снајпериста који су насумично убијали цивиле и полицајце током „демонстрација“ на Мајдану у Кијеву стоји украјинска ултрадесничарска организација „Украјински национални збор – Украјинска народна самоодбрана“ (УНА-УНСО), парамилитарна формација са тесним везама са врхом НАТО-а. Вођа ове организације је Андри Шкил, већ више од десет година лични саветник Јулије Тимошенко, на Западу омиљене украјинске „опозиционарке“. Припадници ове приватне НАТО војске били су и лично обезбеђење Тимошенкове и Виктора Јушченка на протестима против Јануковича 2003. и 2004. године током „наранџасте револуције“.

Агенција „Глобал рисерч“ недавно је објавила „поверљиве обавештајне“ податке о овој неонацистичкој организацији (информације од заштићеног извора из америчке Централне обавештајне агенције), наводећи да је ова војна формација, која је имала пресудну улогу у догађајима на Мајдану 2014. године, била активна у свим оружаним конфликтима од 1991. године и „распада“ Совјетског Савеза до данас. У овом извештају наводи се да је УНА-УНСО заправо део америчке тајне НАТО „Гладио“ организације, а не просто украјинска радикална десница. Ова милитантна (терористичка) НАТО формација, наводи ЦРГ, а то је званично потврдио и „Викиликс“ у објављеним депешама америчких амбасадора, била је активна у конфликтима у Литванији 1991. године, у Придњестровљу 1992. године, у Абхазији 1993. године, затим у рату у Чеченији, чак и на Косову и Метохији 1998. и 1999. године, а и касније, на пример у Грузији 2008. године. Извор ЦРГ-а навео је да је УНА-УНСО била ангажована у свим „прљавим НАТО ратовима у постхладноратовској епохи, увек на страни и за рачун НАТО-а“.

Украјински национални збор, односно Украјинска народна самоодбрана (уопште није ни иманентно украјинска, а ни самоодбрана), та интернационална парамилитарна НАТО оружана формација имала је, између осталог, задатак да „у свим ратовима које је НАТО водио после слома источног блока изврши ратне злочине који би били приписани непријатељима НАТО-а“ (сећамо се, тако, и случаја „Рачак“ и „Маркале“, на пример). „Ови људи су опасни НАТО плаћеници који ратују по целом свету; заборавите на националисте које видите на телевизији – ово су људи иза снајперских пушака“, закључио је извор ЦРГ-а.

Виљем Енгдал, геополитички аналитичар и аутор књиге „Доминација пуног спектра: Тоталитарна демократија Новог светског поретка“, потврдио је за телевизију „Раша тудеј“ да је после Другог светског рата у САД „побегло“ више десетина хиљада нациста који данас имају историјску везу са Украјинским националним збором (УНА). Енгдал каже да је ова нацистичка групација „данас изузетно моћна у Вашингтону где, према неким проценама, има озбиљан утицај на више од пола америчког Сената“. Употреба најгорих екстремиста у конфликтима које је НАТО и започињао широм света зарад својих интереса представља „рат против хуманости“, рекао је Енгдал. О томе на упечатљив начин сведочи и формирање тзв. Исламске државе на територији Сирије, државе на коју НАТО није могао да изврши инвазију, нити је успео да је порази „конвенционалном“ употребом терористичких организација против цивилног становништва.

Чувар из „Аушвица“ и „амерички сан“
Јакоб Денцингер, снимљен ових дана у Осијеку како своје пензионерске дане проводи загледан у Драву

Новинари истраживачи америчке новинске агенције „Асошијетед прес“, Дејвид Рајсинг, Ренди Хершхафт и Ричард Ларднер, објавили су крајем прошлог месеца обиман истраживачки чланак о нацистима који су „преживели“ слом фашизма у Европи и пронашли сигурно уточиште у Сједињеним Америчким Државама, где су провели највећи део свог живота уз висока месечна примања на име социјалног осигурања у износима од више хиљда долара месечно.

Деведесетогодишњи Немац Јакоб Денцингер, иначе рођен у Југославији 1924. године на територији данашње Хрватске (Осијек, Општина Чепин), током Другог светског рата чувар у нацистичком логору „Аушвиц“ у Пољској (где је убијено готово милион Јевреја), живео је у Америци (град Акрон, Охајо) до 1989. године где је, као власник фирме која се бавила производњом пластике, живео свој „амерички сан“. Када му је 1989. саопштено да ће му америчко држављанство ипак бити одузето, Денцингер се спаковао и отишао у Немачку, а потом у Хрватску, у којој ће људи, како је сматрао, имати највише разумевања за његову нацистичку прошлост.

И није се преварио. Денцингер данас живи врло комфорно у Осијеку, у свом апартману (који заузима читав спрат једне зграде) на десној обали реке Драве. У Осијеку важи за мирног и пријатног човека који ужива у честим шетњама поред реке. Највише воли да изађе у италијански ресторан у близини свог апартмана, где је познат као „добар напојничар“. Будући да је у дубокој старости, има и неговатељицу која је поред њега двадесет четири часа дневно и брине о његовим потребама. Он је наставио да прима више хиљада долара месечно на име социјалног осигурања у Америци – симболична надокнада за допронос у борби против Совјета.

Иначе, истраживачи „Асошијетед прес“-а у свом обимном извештају о нацистима који су „зарадили“ милионе америчких долара после Другог светског рата нису се посебно трудили да сагледају моралну димензију оваквог друштвеног статуса људи одговорних за најтеже ратне злочине (а камоли да овакве бизарне чињенице ставе у шири контекст опште друштвене кризе која прети да се претвори у отворени сукоб две суперсиле у Украјини); америчке новинаре више је интересовала практична димензија „одлива новца америчких пореских обвезника“ у иностранство.

[/restrictedarea]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *