Почетна / Уводник / Рама на трону

Рама на трону

Милорад Вучелић / главни уредник

Само је нашим цензурисаним и аутоцензурисаним медијима могла промаћи чињеница да је албански премијер Еди Рама чиста уметничка душа. То је велика неправда. Па ћемо зато покушати да је, колико је сада највише могуће, исправимо. Еди Рама  је, наиме, сликар, уз то је и из уметничке породице. Отац му је био вајар, Криста Рама, који је као високи функционер Министарства културе Албаније заједно са Рамизом Алијом, наследником Енвера Хоџе, потписао смртну казну вешањем песнику дисиденту Хавзију Нели а извесно је смрсио конце бар још једном уметнику. Нела је, како упућени кажу, био омиљени песник Махмута Бакалија, који нам је, онако начитан, зализан и учен, још увек у сећању по оном знаменитом сведочењу на суђењу Слободану Милошевићу пред Хашким трибуналом, које се највећим делом сводило на његово „Јо“ или „По“.

Стицајем срећних околности, у овом броју „Печата“ објављујемо изванредан текст Славице Батос о великој  изложби у париском Бобуру, „Довитљиви сваштар Марсел Дишан“. Познато је да је дотични Дишан славан по томе што је најобичнији писоар прогласио уметничким делом. Тај писоар се налази и на насловној страни овог броја „Печата“. Знамо да има оних који ће мислити да није баш лепо што смо посадили Раму у писоар. Али није реч о обичном писоару, него о писоару који носи уметничко име „Фонтана“. Дакле, Рама је као премијер смештен, како му и као сликару и уметнику припада, у Дишанову „Фонтану“. Кишобран у његовој руци указује да се на њега можда, како то бива у обичном писоару, не излива само вода, али то је креативна допуна која читаоце треба да обавести да је реч о уметничкој „конструкцији“ коју ћемо кандидовати за излагање на Октобарском салону или бар у Културном центру Београда чим се на његово чело врате они који су недавно смењени. Дакле, овде се ради о чистом уметничком пројекту којим смо Раму сместили на заслужено место.

И морамо рећи још нешто. По бројним и ауторитативним западним налозима и захтевима, Рами је намењено место краља Балкана. Па када је већ краљ, треба га и поставити на престо који му доликује.

[restrictedarea]

Рама је важан колико је важан и вероватно би за његове великоалбанске претензије право место био баш писоар, али су заиста најважнији они који су Раму, са оваквим изјавама, и послали у Београд. О правом родном месту Рамине важности и о томе ко га је и са којим задатком поставио на власт у Тирани као таквог и одаслао у Србију говоре „Викиликсове“ депеше, о чему у тексту „Посета са злим намерама“ пише Никола Врзић.

Оваквим поступцима Немаца, Британаца и Американаца јасно се показује да је и Србији одавно намењена колонијална демократија с једне, и део санитарног кордона према руском утицају на Балкану, с друге стране. Ту намеру било је лако уочити одмах после распада Југославије, која је у неку руку већ дуго пре тога сматрана југоисточним крилом НАТО-а.

Занимљиво је како то бројни „јунаци“ до данашњег дана нису примећивали, а како су се сада окуражили и залажу се за тренутно пребијање и протеривање Едија Раме. Већина ових јунака пропустише бројне прилике да се истакну, и тако пуних четврт века.

И не само то, него су свакога ко се супротставио западној сили и неправди ови јунаци каштиговали до изнемоглости, рушили и активно учествовали у његовом свргавању с власти. И тако од Милошевића до Коштунице, који се, узгред речено, битно разликују. Из свега гласа и данас поменути јунаци као излуђени понављају стереотип како Србија није схватила епохални значај рушења Берлинског зида и није одмах ступила у транзицију и прихватила колонијалну демократију. Од таквог прихватања Русија се тек последњих година опоравља. А ми се вероватно никада нећемо опоравити. Али нестала би сва наша искушења јер не би било ни Косова, ни Војводине, ни Републике Српске, ни Рашке области, ни Санџака, ни „Јужног тока“, а оно што би од Србије остало било би део НАТО-а или пак нека неименована територија… Тако би и ми постали део словенске транзиције.

Зашто су се сви ти „јунаци“ и та врста патриота увек жестоко и храбро обрушавали када је Србија имала лидера са великом народном подршком? И зашто то чине и данас? Па, зато што Србији у колонијалној демократији није допуштено да има лидера са огромном подршком, који измиче сталној контроли неких малих или нешто већих коалиционих партнера. Њој је намењено нешто сасвим друго. Она може имати само неког од Запада постављеног  намесника. Чак и онда када се чини да им у много чему неки политичар излази у сусрет, они нису задовољни јер их онеспокојава сама могућност да он почне да ради по своме и у корист свог народа и државе. Још ако, при томе, реши да усред бриселских и вашингтонских санкција потпише са Русијом комплетан енергетски споразум, од срца позове и угости Владимира Путина и у његову част и у част ослобођења од фашизма своје земље организује Војну параду, дани му морају бити одбројани.

Напади се морају појачати. Сви они који су искрено и декларативно незадовољни фактичком источном политиком Србије и смањеном дозом реалног еврофанатизма са све стереотипима о цензури и аутоцензури и либералној или неолибералној идеологији и томе следственим економским назорима већ су се подигли на ноге. Осећају се угрожени и због битних промена и смена у културном животу Београда, а пре свега зато што су им измакле јасле са баснословним новчаним средствима која су се користила у приватне сврхе, са покрићем „нових тенденција“ и променом српског националног кода и менталитета.

Део патриотске националне интелигенције неће да учествује ни у подршци нити у јачању стварне српске источне политике, нити да пружи подршку битним променама у културном животу српске престонице. Почиње испразно такмичење у русофилству у којем коло воде дојучерашњи отворени сорошевци и они који су рушили сваког српског сувереног лидера било да се он оружјем борио за српске интересе, било да је суверено и легално декларисао политичку и војну неутралност и референдумски доносио један и други Устав Србије. Такви постају идеолошки и политички родоначелници формирања некаквог патриотског и суверенистичког блока, којем ни на први ни на стоти поглед ни уопште не смета што у највишем државном и патриотском интересу није већ давно оборена власт у Војводини јер је и нелегитимна и нелегална. Можда је баш зато што је антисрпска, и антидржавна, и демократска. То је, управо то, права суштина демократије намењене Србији.

Нећете чути ниједну тобоже велеучену расправу у којој неки аналитичар или развлашћени политичар и припадник бившег режима који се упире да постане опозиционар неће говорити о таблоидима и таблоидизацији Србије. Већ колико следећег дана наћи ћете те исте ликове са уоквиреним изјавама баш у таблоидима које су критиковали. Нећете, истине ради, међу овим преварантским кибицерима који живе од лоше одиграних партија − ни када имају много више новинског простора − наћи много више од оног што су, дневно опажајући, кратко и таблоидно рекли. Рађа се код нас једна нова и особена врста под збирним именом – интелектуални папараци.

[/restrictedarea]

5 коментара

  1. …. није „Рамајана“, већ: – Рама -јама ?! Фуј и бљак… ?!




    0



    0
  2. Овај шиптарски екстремиста и провокатор „Далај Рама“ , пардон мала верзија пиона Далај-Ламе!
    Једна обична неуспела творевина тзв. светског поретка, умишљена величина, одрастао на белом праху, ко чеда или србљанка.




    0



    0
  3. “ BEOGRAD – Ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Aleksandar Vulin smatra da su oni koji su lidera SRS Vojislava Šešelja pustili iz Haškog tribunala, a nisu ga pustili pre godinu dana, verovatno veoma razočarani brojem ljudi koji je iz čitave Srbije on uspeo da prikupi na mitingu u Beogradu.

    „Ono što je rekao ne zaslužuje komentar. Dnevnik uvreda će se svakako nastaviti ali ono što jeste važno i treba da kažemo da je ovo kraj priče“, izjavio je Vulin Tanjugu tokom boravka u Parizu.
    „Iskreno se nadam da oni koji su Vojislava Šešelja pustili a pre godinu dana nisu, pod istim razlozima i istim opravdanjima, neće insistirati da ga vratimo da ne bi izazivali nesreću koju Šešelj sam stalno priziva i stalno pokušava da dozove“, naveo je Vulin. “

    ————————–

    ———————————

    Данас је министар Вулин био у Паризу и то је ракао, али је ракао и:

    >>> PARIZ – Srbija pamti svoje heroje i svoje prijatelje, prašta svojim neprijateljima, ali ne zaboravlja ni dobro ni zlo, izjavio je ministar za rad Aleksandar Vulin nakon polaganja venaca srpskim junacima stradalim u Prvom svetskom ratu i prijatelju srpskog naroda, Albancu Esad Paši Toptaniju na Srpskom vojničkom groblju u Tijeu kod Pariza.

    Vulin je istakao da je Esad Paša primer kako bi Srbija i Albanija trebalo da sarađuju.

    „Srbija pamti svoje heroje. Zato smo danas ovde. Ali Srbija pamti i svoje prijatelje i nikad neće zaboraviti Esad Pašu i da je i u najtežim trenucima bio uz nas“, izjavio je Tanjugu ministar Vulin.

    On je kazao da povlačenje srpske vojske ne bi bilo moguće bez njegove žrtve, bez njegovog samopregora, „a svoju ljubav prema srpskom narodu i prema Srbiji platio je glavom od onih koji su Srbiju i Srbe mrzeli više nego što su voleli svoju zemlju i svoj narod“.
    „Esad Paša je srpski prijatelj, nepravedno zaboravljen, nepravedno zanemaren u istoriji, čak i našoj. Esad Paša je primer kako bi Albanija i Srbija trebalo da sarađuju. Put Esad Paše jeste put sporazumevanja, jeste put dobrosusedskih odnosa i on je Albanac koji je voleo Srbe. Zbog toga ne sme biti zaboravljen“, poručio je Vulin.

    Srbija pamti svoje prijatelje, i kako je rekao Esad Paša, Srbi su jedini narod koji prašta svojim neprijateljima, dodao je Vulin.

    ——————

    Свака част Есад Паши! Искрено!

    Али и Србина из Старе Херцеговине – Војислав Шешељ, који је дошао после 12 година робијања , није наш баш толики непријатељ, да не може да му се опрости, ваљда!




    0



    0
  4. Техничка грешка , наслов је требао бити: “ Далај Рама на Дрону“

    Сваки дан новости, и можда се назире зашто сврби Шешељ, …

    + Цитати:
    „Они мисле да нећемо имати много среће у томе, али немају ништа против. Путин ми је рекао да није могуће да Србија постане члан Евроазијског савеза или БРИКС-а, из географских и економских разлога.

    Питао сам га да ли је Русија заинтересована за војне базе, одговор је био одречан. И какав ми проблем имамо са Русијом?“, упитао је Дачић.“

    >>> вели Дачић да је шешељ послат не само из хуманитарних разлога, темпирано!
    Зашто се неко више плаши шешеља него шиптарских терориста и дронова који витлају по престоници!? Или су нам коначно безалтернативно највећи пријатељи Брисел и НАТО!?

    >>> Ово у вези са ставом Путина треба разјаснити и Печат је често писао и о ЕАС и о БРИКСУ као отвореним организација испаде да нам бране баш руси!
    Или можда задрто безалтернативно стратешко јуришање „Србије“ у Јевропу, одбија Русију , па не могу ни да озбиљно предложе понуду!?

    Или , чему онда Јужни ток, Центар у НИшу, чему Војна парада, војне вежбе са русима….зашто су позвани руски спасиоци за поплаве и пожаре…зашто не стратешка Јевропа?
    ————————————

    +Цитат:

    „Од данас становници „Косова“ са косовским пасошима могу да путују преко граничних прелаза у Србији, ка Хрватској, Мађарској, Бугарској и Македонији, укључујући и са аеродрома у Нишу, а аеродром Никола Тесла могу да користе још од 22. септембра, саопштено је из канцеларије заменице косовског премијера, Едите Тахири.

    Овај споразум ступио је на снагу дан након што су косовска и српска делегација у Бриселу постигле договор о томе да се посете косовских и српских званичника од 1. децембра договарају преко официра за везу у Београду и Приштини, уместо досадашњег посредовања ЕУЛЕX-а,…

    >>> Ако је ово тачно, значи да шиптарски терористи УЧК могу поред Дронова слободно да се шетају по престоници и да провоцирају, саботирају без-алтернативно!???

    Србија признаје некаква документа терористичке творевине , да се сад шетају и провоцирају, ваде органе и дронају се са нама!

    Успех, велики успех или тежак пораз, да не кажем тежу реч!?

    Официри за везу, чији Војске Србије и Војске УЧК-а?

    Неке „молбе“ из Брисела не треба прихватати, па после ако осиромашен народ пукне, да нам буде крив неко трећи!




    0



    0
  5. Dodje li Seselj gospodine VUcicevicu?




    0



    0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *