Почетна / Свет / Путин: Победићемо јер смо јачи од свих

Путин: Победићемо јер смо јачи од свих

Зa „Печат“ из Москве Богдан Ђуровић

Америчка моћ је опала приметно, о чему сведочи и одлука о повратку у Ирак и Авганистан, што ће значити још више жртава, још веће трошкове и додатну унутрашњу и спољнополитичку нестабилност

Прошле недеље, 23. новембра, навршило се тачно годину дана од почетка протеста и демонстрација у украјинској престоници, познатих као „Кијевски мајдан“. Протеста који су започели као проевропски, а завршили се као антируски. Многи би рекли и – неонацистички. За 365 дана, земаљска кугла је направила један круг око Сунца, а Украјина се удаљила светлосну годину од нормалног живота, мира и економске стабилности. Изгубљено је најмање 40 000, махом младих живота, стотине хиљада људи је рањено и доживотно истраумирано у грађанском рату, укључујући и децу, а око два милиона грађана избегло је из својих домова. Ове бројке износе украјински опозициони политичари, али се оне углавном поклапају са проценама других, независних експерата.

Осим тога, Кијев је, после народног плебисцита на Криму, заувек изгубио ово стратешки важно полуострво, а на добром је путу да се исто деси и са Луганском и Доњецком облашћу, које су такође одржале референдуме о независности и изборе изван украјинске јурисдикције. Због пропасти привреде и буџета, Украјини прети да остане и без снабдевања руским гасом, а угљем најбогатија провинција, индустријски Донбас, више се не потчињава централним властима. Поврх свега, криза у овој држави показала се као најозбиљнији изазов за цео систем међународних односа у последњих неколико деценија, па многи страхују да може бити катализатор ратног сукоба широких размера. Са друге стране, представљајући то као потез који бар издалека може имати обрисе успеха, актуелна власт у Кијеву хвали се потписивањем Споразума о асоцијацији са Европском унијом, којим широм отвара врата за бесцарински увоз робе из 28 земаља. У најкраћем, то је годишњи учинак „Мајдана“ и његове деце.

ПРЕТЊЕ И АЛТЕРНАТИВА За Русију, протекла година није била тако лоша. Владимир Путин се учврстио на првом месту најутицајнијих људи света, по избору бројних анкета у разним земљама. Америчка моћ је опала приметно, о чему сведочи и податак да је Вашингтон у 2014. био приморан да донесе одлуке о директном војном повратку у Ирак и Авганистан, иако је одлазак ратних снага САД из ових паклених тачака доскора слављен као највећи успех „миротворца“ Барака Обаме. Овај крвави „камбек“ Америке означиће још војних и цивилних жртава, још више трошкова по леђима пореских обвезника и додатно јачање унутрашње и спољнополитичке нестабилности. Тако, самопрокламована „изузетност и лидерство“ САД прети да донесе само изузетне потресе у читавом свету, ако се хитно не пронађе начин да се поново успостави изгубљена равнотежа на глобалној арени.

Још у марту, усред кримских догађаја, скоро 95 одсто посетилаца веб сајта британског „Индепендента“ изгласало је Путина за најбољег политичара на свету. То, наравно, не значи да он заиста и јесте најбољи, али показује нешто друго – да је западни свет добио јасну и веома видљиву алтернативу. Позната америчка изрека из послератног периода лова на комунисте − „ако нешто изгледа као патка, плива као патка и кваче као патка, онда вероватно и јесте патка“ − у овом случају могла би се парафразирати: ако неко изгледа као светски лидер, плива у опасним водама као светски лидер и говори као светски лидер – онда он то вероватно и јесте. Међутим, ако за Путина (можда) још није сигурно да ли то јесте или није, у случају Обаме сада је све јасно. Он јесте патка. И то ћопава (lame duck) – посебно после болног пораза на новембарским парламентарним међуизборима – што је традиционални израз који се користи за америчке председнике пред крај другог мандата, када њихов утицај значајно опада и читава нација, као и свет, већ се припремају за новог шефа Беле куће. То што је Обама зашепао чак две године пре напуштања положаја, само сведочи о томе да му је неко помрсио конце.

[restrictedarea]

ШТА ЈЕ (НЕ)ДОЗВОЉЕНО Тако је Вашингтон ових дана доспео у потпуно ирационалну ситуацију да у Генералној скупштини УН, заједно са Украјином и Канадом, буде једини који гласа против руске Резолуције о забрани хероизације и промоције нацизма, расне дискриминације, мржње и ксенофобије. За резолуцију је гласало 115 држава, 55 их је било уздржано, укључујући земље ЕУ, а само поменуте три су биле против. Опет, можда ове упечатљиве бројке само „личе, пливају и квачу“, попут изолације и губитка лидерских позиција САД у свету, како оцењује шеф Спољнополитичког комитета Државне думе Алексеј Пушков, али би одговорни у Стејт департменту ипак требало да се замисле. Јер, ако другима већ скоро читав век уводиш санкције и стално покушаваш да их изолујеш, на крају можеш схватити да си и сам остао изолован, јер се круг твојих пријатеља поприлично истањио. Једном ће се неко досетити да каже да је само Савет безбедности УН овлашћен да уводи санкције, а да је унилатерална примена казнених мера противправна и разорна по читав међународни систем.

Управо на то је и указао Путин, у прошлонедељном интервјуу руској агенцији „Тас“. Шеф Кремља је рекао да у високој политици „суманути потези нису дозвољени, јер се плаћа висока цена“, истовремено оценивши да у својој каријери такве није чинио. Да ли је и сада, у вези са Кримом и Украјином, све добро прорачунао, упитао је новинар. „Да, то је стратешка одлука“, рекао је Путин и изразио уверење „да ће се све добро завршити“.

„Једноставно, ми смо јачи“, нагласио је.

„Од кога?“

„Од свих. Зато што смо ми у праву. Снага је у истини. Кад руски човек осећа исправност, он је непобедив. Говорим апсолутно искрено, то није фраза. Ако бисмо ми осећали да смо негде нешто упрљали, поступили неправедно, тада би нам све висило о концу. Када нема унутрашње сигурности у исправност, то увек доводи до колебања, а то је опасно. У овом случају ја немам никакву сумњу“, истакао је Путин и појаснио да није довољно само правилно промишљати већ је неопходно и предузети конкретну акцију да би се постигао неки циљ.

Неколико дана пре овог интервјуа, у сусрету са учесницима „Народног фронта“, утицајне друштвене организације која га подржава, Путин је подвукао да САД неће никада успети да потчине Русију. „Они не желе нас да понизе, они желе да нас потчине. Хоће за наш рачун да решавају своје проблеме, хоће да нас потчине свом утицају. Никад и нико у историји то није успео према Русији, и нико неће успети. САД-у добро успева да потчини своје европске сателите и то успева јер, нажалост, многи од тих савезника, што је апсолутно очигледно, на штету својих националних интереса покушавају да штите туђе националне интересе, из нејасних разлога и са нејасном перспективом“, рекао је Путин.

НЕЈАСНЕ ПЕРСПЕКТИВЕ Ту би се требало вратити на питање Украјине. Нејасни разлози и нејасне перспективе, речи су које добро описују протеклих годину дана. У интервјуу немачкој телевизији АРД, Путин је поновио став да је за успешан развој ове државе неопходна федерализација „како би сви грађани осећали да је то њихова домовина“. „Ми се плашимо да Украјина не склизне у неонацизам“, можда је и први пут тако отворено Путин оценио актуелну украјинску власт. „Како то да људи носе кукасте крстове на рукавима? Или када на шлемовима неких борбених формација које ратују сада на истоку Украјине ми видимо ознаке СС? Ако је то цивилизована држава, у шта гледају онда њене власти? Бар кад би скинули те униформе, кад би натерали националисте да уклоне те ознаке. Зато смо ми забринути да се све не скотрља у том правцу. Ако се то деси, биће катастрофа за Украјину и украјински народ“, упозорио је Путин на могући развој догађаја.

Али, шта се може прочитати између свих наведених редова? Пре свега, као и увек, оно основно: Путин је изузетно непредвидљив политичар и његове будуће кораке, а поготово њихов распоред, веома је тешко предвидети, што сигурно излуђује опоненте. Могуће је, ипак, изречене назнаке ставити у општи контекст руске политике у последњих десетак и више година. Акценат је на речима „федерализација“ и „потчињавање“. Како САД покушава да потчини Русију? Највише војним опкољавањем и претњом силом, односно уз помоћ НАТО. Управо (кон)федерализација, односно стварање руског ентитета на тлу Украјине, пружа једну – али не и једину – врсту гаранција да се Кијев неће придружити НАТО. То је суштина и то је циљ за који ће се Русија борити свим средствима. Све остало су само речи, као што је и „нацизам“ реч која означава једну или више држава које верују да могу силом да потчине читав свет. На крају, увек схвате да су остали сами.

[/restrictedarea]

3 коментара

  1. DA JE RUSIJA NAJJACA SILA SVETA JE SIGURNO I TACNO. DA JE USA U FAZI KAPITULACIJE I RASPADANJA JE JOS SIGURNIJE KAO KAD REKA NAPRAVI SVOJ TO ONA SAMO TECE ISTO I USA JE POCELA DA SLABI I TU NEMA POVRATKA. USA-SKOTOVI POSLI STE NA PUTU BEZ POVRATKA !




    0



    0
  2. АМЕРИЧКИ ТЕРОР-
    о нацији која није престала да ратујр од почетка свог постојања

    Емил Влајки, доктoр политичких наука и професор на више светских универзитета, објавио је, још 2003. године, у Паризу веома вредну књигу о америчком терору над малим државама, који траје стотинама година. Ову вредну књигу, на српском језику издала је, 2013. године, Издавачка кућа Филип Вишњић из Београда.
    Ова књига је од изузетне важности, јер веома храбро указује на непобитне чињенице о државном терору САД у светским размерама, који траје од самог настанка САД, до данашњих дана. Због великог заначаја ове књиге, малог тиража у коме је штампанa и туторствa САД над већином информативних медија, стоји потреба да грађане упознајемо са застрашујћим терором које САД и њени сателити спроводе над малим и непослушним државама, које покушају да се супротставе америчкој експлоатацији и терору.
    Професор Влајки потврђује мишљења многих угледних светских аутора, попут Ноама Чомског,..да је „терор, кога спроводе САД, опаснији и бруталнији и од злочина саме Хитлерове Немачке“. Збигњев Брежински, идеолог спољне политике САД и Новог светског поретка, признаје да су „њихови вазали и дужници..разасути по читавом свету…да ван његове земље , нема и не би смјело бити аутономије за било кога и за било шта“. А председник Комисије за спољне послове америчког Сената Хелмс тврди да „САД морају управљати свијетом носећи моралну, политичку и војну бакљу, успостављајући право и моћ и служећи као пример свим другим народима“.
    ЛАЖ ЈЕ ОСНОВА ПОЛИТКЕ НОВОГ СВЕТСКОГ ПОРЕТКА
    Нови светски поредак на челу са САД насиља, над целим светом, лукавством ума, приказују као борбу за демократију (упркос што све раде силом и насиљем) и хуманизам(а бацају више од четвртине произведене хране, да одрже високе цене и неоколонијално доминирају светом, док сто хиљада људи свакодневно умире од глади, што годишње износи око 37 милиона људи). Са ратовима, које најчешће исправоцирају западни моћници, годдишње нестаје око 40 милиона људи! САД свуда интервенишу за освајање природних ресурс, нафтe и др.
    Пре бомбардовањаа Северног Вијетнама САД су пласирале лаж како су нападнуте америчке крстарице у интернационалним водама, у Авганистану су ратовале и ратују против талибана(а предходно су их помагали, када су талибани ратовали против СССРа), у Југославији су испровоцирали и делимично учествовали у грађанским ратовима, Србију су бомбардовали, обмањујући светску јавност да су Срби побили 100000 Албанаца, да ће побити још најмање 500000 -подржали су албанску мафију која организује једну од најмоћнијих трговина дроге на свету(а у сукобима државних органа Југославије са терористичком организацијом ОВК погинуло је, на обе стране, око 3000 људи), Ирак су напали са лажном тврдњом да има оружја за масовна уништавања(Буш:„Ако Уједињене нације нешто не предузму против Ирака, онда ће то Сједињене Државе учинити саме“. Организација за за храну УН је установила да је 576000 ирачке деце умрло као резултат санкција Запада према Ираку), Либију су напали јер је Гадафи дуго владао, у Сирији су испровоцирали грађански рат и напали би је и директно да се Русија и Кина нису супротставиле, у Украјини су испровоцирали ратне окршаје да нашкоде Русији,.. Више је него трагично да се постојећи светски терор врши у име хоманизма и демократије, коју Зиновјев назива колонијалном демократијом!
    Своју доминацију, у светским размерама, САД спроводе уз помоћ својих центара моћи:Светске трговинске организације, ММФ-а (захтева смањење буџета, кроз смањења на мимимум издатака за образовање, здравство, социјална давања, замрзавање плата и пензија, избацити што више људи са посла, онемогућити синдикате, подврћи људе робовском раду, уништити околину, дестабилизовати владе, устоличити тиране који тлаче, муче и некажњено убијају“-Керен Талбот, престанак инвестиција, базирање економије на извоз према богатима, у првом реду сировина и полупрерађевина), Светске банке(под контролом Рокфелера и Моргана контролишу милијарде долара, а највећи део европског злата прешао је у трезоре америчких банака), многобројних обавештајних организација, НАТО-а(имају преко хиљаду војних база у 105 држава света) и држава које их безрезервно подржавају. „Убити пола милијуна људи годишње како би се оствариле економске реформе, више је него сјајан успјех реформатора“-Ноам Чомски. Основни циљ САД је доминиација, у светским размерама, контрола и присвајање природних ресурса у свим државама, где им се то омогући, а ограниченим локалним ратовима и терором над народима и државама које им се супротставе и да су непослушне.
    На другој страни САД одбијају да се повинују Међународном суду правде у Хагу, па траже и од осталих земаља да потпишу документ којим се америчким војницима, шпијунима и генералима не може судити ван САД и њиховог законодавства(„не испуњавају ни обавезе што су их споразумима које су потписале“, а „Буш жели да САД у свијету имају улогу и истражиоца, и полицајца, и тужиоца, и судије, извршиоца осуде“). А како се суди по њиховим законима показао је пример суђења, за највећи ратни злочин-масакр вијетнамских цивила- уништење целог села у Me Lay, који је починио амерички поручник Кели(1968.). Првобитно је осуђен на доживотну робију, па му је казна смањена на три године, да би одмах био помилован од председника Никсона! Овим срамним чином је поручено америчким војницима да без последица могу да уништавају противнике САД, па и цивилно становништво.
    САД, које другима држе моралне лекције, супротстављају се споразуму о забрани биолошког оружја, а ЦИА и Пентагон врше истраживања око биолошког оружја!
    САД тврде да у свету има око 60 терористичких земаља и да САД имају право да у тим земљама превентивно интервенишу. Злочине су Американци почели уништавањем староседелаца Индијанаца(постоје тврдње да их је уништено око милион), па су дошла на ред присилне окупације, од стране САД, Калифорније, Аризоне, Новог Мексика, Јуте, дела Колорада, Тексаса, стварање од Централне и Јужнее Америке своје интерсне зоне у којој интервенишу по жељи, војно око 300 пута у: Аргентини(1890.), Чилеу, Хаитију, Никарагви, Панами, Куби, Порторику, Хондурасу, Доминиканској Републици, Мексику, Ел Салвадору, Уругвају, Гранади, Боливији. У неким од ових држава САД су војно и на друге начине интервенисале и по неколико пута, провоцирајући пад десетак режима и доводећи на њихова места послушне управљачке гарнитуре. Горбачов им је био на првим страницама свих листова и добио је чак и Нобелову награду, за „демократско уништење“ властите земље(Oscar Wilde).
    САД су војно, и на друге начине, интервенисале и ван Централне и Јужне Америке и њихову силу искусиле су: Кина, Кореја, Филипини, Гуам, Самоа, Русија, Србија, Турска,, Иран, Грчка, Немачка, Вијетнам, Египат, Либан, Ирак(„Ми у Ирак идемо ради нафте. Победићемо и зарадити паре“.- Ричард Лугар, сенатор САД), Лаос, Индонезија, Оман, Камбоџа, Амгла, Либија, Дјевичанска Острва, Кувајт, Авганистан, Сомалија, Судан, Босана и Херцеговина, Србија, Албанија. По речима Дика Чејнија, подпредседника САД, ради се о рату(ратовима) који се „можда никада неће завршити“!
    САД се, скоро, редовно мешају у изборне поступке већине замаља света уз помоћ ЦИА-е, шпијунаже, новца,..подржавајући своје послушнике, а смењујући политичке гарнитуре оних земаља које их не слушају или не подржавају, па и оне који им, у промењеним условима, више нису потребни(Алда Мора у Италији, Улофа Палмеа у Шведској, Мосадика, па Резу Пахлавија у Ирану, Садама Хусеина у Ираку, Чаушескуа у Румунији, Аљендеа у Чилеу, Милошевића у Србији,…а „безрезервно подржавају деспотске режиме више од пола века“-тврди Seumas Мilne у Гардијану, 2001.
    Џонсон Кламерс тврди да су САД распоредиле више од пола милиона војника, шпијуна, стручњака, по целом свету, уз помоћ којих управља бројним тајним упориштима, који доносе профит америчкој привреди, а цели сектори америчке привреде ослањају се на војску која је највећа у историји цивилизације. Овај аутор закључује да САД нису оно за ште се приказују, већ су монструм који је наканио да успостави светску доминацију.
    У нападнутим и уништеним земљама САД, редовно, нуде кредите за обнову као „помоћ“( нерезвијене земље дугују Западу око 3000 милијарди долара), које уназађене земље не могу, никада, да врате ни камате, а о главницама нема ни говора( Алжир је дуговао 20 милијарди долара, отпролике као Србија данас. У периоду од 12 година Алжир је платио 100 милијарди долара камата на дуг, а и даље је остао дужан 100 милијарди долара камата на дуг и главнице 20 милијарди долара). У те земље, кроз кредите пласирају своју технологију, користе јевтину радну снагу, коју плаћају и до педесет пута мање него у развијеним земљама, експлоатишу природна и друга богатства, врше делокацију прљаве индустрије, како би богати били мање загађени, намећу послушне гарнитуре управљача, пласирају своју потрошачку културу:брзу храну, кока колу, заборав свега цивилизацијског, историјског и традиционалног, Холивудске петпарачке серије, пласирање кича, насилних видео игара, „Фарме“, а игноранцију свега што није америчко.
    Велике компаније, а и остале америчке фирме, експлоатишу и своје раднике са ниским зарадама, које константно падају. Тако шефови великих компанија зарађују 331 пут више него њихови запослени. Просечан амерички радник зарадио је годишњу плату од 35239 долара, док је, за исто време, просечан директор у џеп ставио 11,7 милиона. Зато је у САД неопходан, не само рат против сиромаштва, већ и рат за очување средње класе, јер се ствара све већи број осиромашених грађана, а свакодневно им стиже све већи број бескућника из иностранства, одакле илегално стиже, додишње, преко 50000 малолетника..
    Америка је земља са једним од највећих стопа криминала у свету. Са само 5% светског становништва САД имају 25% свих робијаша на планети. САД спроводе насиље и у својој земљи над свима, тако да је протерала и Чарли Чаплина, под оптужбом да је комуниста. Макартизам је перманентно стање у САД. У 20. веку у САД је око 300000 сиромашних грађана било подвргнуто радиоактивним експериментима. У САД црнци и латиноамериканци чине половину укупних затвореника. У Америци је столећима практиковано линчовање. Јавне школе у САД препуне су свакодневног криминала. Изнесен је податак 1999. да у САД има 52 милиона неписмених, да се 70% омладине дрогира
    А 1% становника држи 50% свих богатстава САД, 5% Американаца су власници 81,9% акција и контролишу 57,4% богатства у САД
    Неприхватљиво је да је ова вредна књига штампана, само, у 500 примерака, а да је безвредну и штетну књигу Грабљивицу Блиц штампао у 170000 примерака.
    Ужице, 2014. мр Тихомир Ђурђић




    0



    0
    • Moja jedina nada je da se Amerika urusi iznutra. Valjda ce obicnim ljudima da prekipi i da izvede revoluciju koja ce da skloni monstrume a da dovede neke normalne ljude na vlast. Ako se to ne desi, onda jedino krvavi globalni rat i da Rusi i Kinezi jednom za svagda smire tu prokletu nakazu od drzave.




      0



      0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *