Почетна / Друштво / Програм и деловање Трилатерале – На реду је православље

Програм и деловање Трилатерале – На реду је православље

Пише Наташа Јовановић

Да ли у вези са постојањем и радом Трилатералне комисије има недоумица, тајни и мистерије?

Рад Трилатералне комисије, једне од неколико најутицајнијих наднационалних организација које идеолошки, политички и пропагандно сервисирају америчку корпоративну олигархију, увек је делом остајао у сфери конспирације; тајне, окултизам, мистерије и недоумице били су начин ишчитавања њеног деловања. Београдски састанак Европске групе Трилатералне комисије, на дан америчког празновања Ноћи вештица, још више је учврстио ово уверење. Да ли се пропагирање политике мира, за коју се наводно залаже Трилатерална комисија, случајно поклопило са балом вампира, да ли у вези са постојањем и радом ове организације има недоумица, тајни и мистерије, те да ли је Србија требало да суспендује сваку комуникацију са Трилатералом све док њени чланови не суспендују идеју, о чему су се јавно изјашњавали, да је потребно озваничити независно Косово и друго, да православље представља претњу савременом друштву? На ова питања одговоре су понудили учесници Округлог стола организованог уочи доласка Трилатералне комисије у Београд. Они су се сложили да Трилатерала представља ограничену демократију, тотални друштвени надзор и тоталну контролу, перманентни класни рат корпоративне олигархије против човечанства и нарочито, неприкосновеност корпоративних и геополитичких интереса САД у светским пословима, али и да рад ове организације не би  требало мистификовати. Како је истакао адвокат Горан Петронијевић, који се присутнима обратио у име организатора „Покрета за Србију“, Трилатералу није потребно мистификовати већ пратити и анализирати њен рад.

СУСРЕТИ СА ЧЛАНОВИМА Запажено излагање на тему рада Трилатерале имала је проф. др Смиља Аврамов, која је подсетила јавност да је њена књига „Трилатерална комисија: Светска влада или светска тиранија“ настала као плод истраживања, али и непосредних контаката које је имала са члановима ове комисије током свог боравка у Њујорку и Вашингтону.

„Кад ми је син пољског амбасадора, на часу који сам држала, поставио питање шта мислим о овој комисији, рекла сам да о томе не бих говорила јер немам довољно знања. Он ми је понудио помоћ и литературу, с предлогом да му то буде и докторски рад. Тако је почело моје интересовање… Стицајем околности, исте године сам отишла на Универзитет „Колумбија“ у Њујорк, где сам дошла у контакт са највишим представницима науке у САД. Као председник Светског удружења за међународно право, дочекана сам на нивоу који нисам очекивала и ова позиција ми је омогућила отворена врата у свим библиотекама како у Њујорку, тако и у Вашингтону, где сам имала прилике да радим у Конгресној библиотеци. Тако сам дошла до првих сазнања о Трилатералној комисији. Осим литературе, упознала сам челне људе саме комисије и добила позив да посетим њихов секретаријат у Њујорку. Фотокопију списка руководства који сам тамо добила објавила сам у књизи. Неколико пута су ме позивали на дискусионе састанке. После неколико месеци схватила сам шта је Трилатерала и да ту нема места никаквој мистификацији. Они имају свој програм, дугорочни и краткорочни, који стриктно примењују и најмање прекорачење правила повлачи санкције. На састанку су мање причали, а више показивали жељу да сазнају какви су услови у Југославији, да ли сам члан неке партије, каква су моја уверења… Све што сам могла да им кажем јесте да ми у Србији немамо људе тог нивоа које они траже. Сложили су се да би Србија требало дуго да чека да се попне неколико степеница више у тим светским политичким односима.“

[restrictedarea]

По изласку књиге из штампе, пола стана др Аврамов, део библиотеке и већи део документације прогутао је пожар. Узрок није утврђен. После изласка енглеског издања књиге у Њујорку, др Аврамов је имала неколико необичних посета.

„Најпре ме је посетио један човек и рекао да је једна организација наумила не само то да би мене требало дезавуисати већ и деградирати у Србији као човека који се бави измишљеним проблемима и теоријом завере и да ме је као професора потребно спустити на ниво интриганта. Један од људи укључених у ту организацију предложио је пак да позову Трилатералу у Америци и питају да ли је тачно оно што сам написала. Књига је преведена и они су известили да је све од речи до речи истинито и да њих једино истересује одговор на питање како сам дошла до те документације. Тада је уследила друга посета. Овај пут, био је то најужи члан Трилатерале који је наступио као инспектор полиције који је дошао да ме саслушава. Непријатан састанак. Обазриво ме је питао да ли желим, и какве су моје могућности пошто показујем интересовање, да уђем у неки њихов шири тим, не као члан, али као неко са улазницом за састанке које они држе широм света…“

КАДА СЕ ДЕМОКРАТИЈА „РАЗМАШЕ“ Из доступних докумената извесно је да је Трилатерална комисија један од идеолошких, политичких и пропагандних инструмената који служе за учвршћивање и даље унапређивање светског поретка какав постоји у претходних 50 година.

Политиколог и публициста Љубомир Кљакић наводи да, када је основана, ова је комисија имала циљ да понуди стратешке и тактичке одговоре на кризу која је захватила САД и тадашње земље западне демократије.

„Једно од фундаменталних решења којих се ова комисија од тада до данас држи јесте предузимање свих економских, политичких, културних и других мера које би омогућиле да поредак успешно усмерава и контролише тзв. демократске процесе у друштвима у којима они постоје. Трилатерална комисија је 1973. пошла од тога да се демократија превише ‚размахала‘ и да прети да се отргне контроли владајуће олигархије и њеног политичког апарата. Данас Група за Европу има 176 чланова, а они се бирају у складу са установљеним националним квотама. Србија спада у групу земаља које имају квоту три, где је и Хрватска, као и Словенија чији је један од ранијих чланова из 1988. тренутно један од чланова Представништва наше невладине организације ‚Ист вест бриџ‘. Шта добро овај скуп у Београду може да донесе Србији и колико би Србија за то добро требало да плати? На основу онога што је ‚Голдман сакс‘ радио протеклих годину дана у Србији, није тешко закључити.“

Упозоравајући на геополитички оквир у којем је настала ова организација, публициста, књижевник и новинар Милан Видојевић подсетио је да су седамдесете године 20. века у САД биле трауматичне и да су их обележили изгубљен рат у Вијетнаму, убиство Џона Кенедија, убиство највећег црног активисте Мартина Лутера Кинга и покушај да се династија Кенеди замени новом, Буш.

„У том озбиљном духовном, менталном best online casino и моралном ћорсокаку појављује се књига која ће покренути Америку у правцу у којем она иде и данас. То је књига Збигњева Бжежинског Између два доба, америчка улога у технотронској ери. Ова књига пројектује, из његовог угла, виђење Америке будућности и битни постулати те књиге прихваћени су као одредница америчке спољне политике. Наравно да су се Рокфелери кроз десетине својих фондација одмах прихватили финансирања овог концепта. Књига истиче два битна елемента која осликавају данашњи свет и то да национални суверенитет није више концепт способан за живот, што је теза која води ка рушењу националних идентитета малих држава и укрупњавању мањих држава у идеолошке системе које, наводно, Трилатерала поставља у економској сфери. Трилатерала је успела да изгура свој концепт и на унутрашњем плану, па је у једном периоду цела америчка влада била сачињена од чланова Трилатерале. И у време распада Југославије сви посредници у преговорима били су чланови ове комисије.“

Видојевић напомиње да је Бжежински до данас остао политички лидер овог покрета и да је 22. фебруара, на дан државног удара у Украјини, изјавио да је „комунизам готов и да је на реду православље“ и друго, да „ни по коју цену, чак ни по цену велике крви и рата, Украјина не сме да приђе Русији“.

Родбинска веза овог католичког хладноратовског јастреба са папом Војтилом, сматра Војиновић, објашњава спрегу Ватикана, Трилатерале и америчке спољне политике.

УНИШТЕЊЕ ПРАВОСЛАВЉА Иако је у почетку Ватикан био жестоко против тајних организација, чланови Трилатерале су успели да дођу до неког компромиса. Др Аврамов наглашава да је с тим у чврстој вези и споразум склопљен 1976. године, у 11 тачака, између САД-а, Ватикана и Немачке.

„Једна од тачака која је мене посебно погодила кад сам читала тај споразум била је – тотално уништење православља. Православље мора бити избачено из светских комуникација, као религија, јер је то једини хомогенизирајући моменат православних земаља који има политичке димензије и глобализација уз православље тешко да ће успети. Отуда уништење православља, али и продор у Православну цркву и бацање тешког новца да би се придобили поједини руководиоци православља и да би се на тај начин уништила срж теологије православне. Јер оно што су констатовали, а што је нама православцима, који верујемо у православље, врло значајно, на једном од својих састанака – јесте да је једина теолошка мисао – православна, та која се може везивати са цивилним схватањем друштва и са оним што они зову глобализација, уз онај минимум социјалног момента.“

Др Аврамов је навела да је овај споразум потписан за време Брозовог живота и да је једна од тачака била разарање Југославије, што је подтачка главне тезе да би свет требало да се федерализује.

„Ова идеја је централна тачка данашње политике Трилатерале и данашње политике САД. Ово што се дешава у Украјини само је једна мала проба. Уништење и разарање Југославије је такође био пробни балон. Коначни циљ је потпуно разарање и федерализација некадашњег СССР. Бжежински је предлагао да се СССР на три дела рашчлани и подели међу три велике силе, па се дошло на седам, а данас је повећано на 15, 16 државица.“

Др Аврамов је истакла да до сада ниједна идеолошка конструкција која је имала за циљ да обједини човечанство као целину није успела.

„Није успео класични капитализам који се појавио у блажој форми, није успео ни онај разбојнички који је кидао све препреке у борби за своје циљеве. Велика нада је полагана у социјализам, али су исто тако све његове варијанте пропале. О идеји Бжежинског и групе теоретичара да би требало створити транснационалну организацију која би преузела улогу светске владе дискутовало се још у време Другог светског рата и за живота председника САД-а Рузвелта, а идеју је нарочито форсирао његов наследник. Како су се ови покушаји показали неуспелим, дошло се на идеју да би било добро најпре у једном ограниченом виду окупити траснационалну елиту и формирати један транснационални круг који би се даље према могућностима ширио.“

Учесници на Округлом столу покушали су да одговоре и на питање када су почеле припреме за одржавање састанка Трилатерале у Београду, ко су српски чланови, те какве последице из овог „гостовања“ могу да уследе.

РЕЗ У СРПСКОМ ДРУШТВУ Констатујући да припреме за одржавање састанка Трилатерале у Београду почињу још 2009. године, када је основана невладина организација под именом „Ист вест бриџ“, Љубомир Кљакић напомиње да је реч о релативно дугом процесу који коинцидира са резом који је у српском друштву, српској држави, српској политици направљен 2008. после проглашења тзв. независности тзв. Републике Косово.

„Од 2009. до 2012. године, међу члановима ‚Ист вест бриџа‘, невладине организације која је у својим декларисаним циљевима нарочитио истакла амбицију и намеру да помогне интегрисање Србије у ЕУ, подвлачећи значај обнове онога што је у тој њиховој декларацији наведено као систем вредности за који би Србија требало поново да се избори, издиференцирала су се три лица. Та три лица су 2012. била примљена у чланство Трилатералне комисије и она су у мају 2013. била представљена на Пленарном заседању Трилатералне комисије у Берлину као Српска група ове комисије. Те године извршена је операција радикалног заокрета у политици Србије у односу на косовско питање, један преокрет који може да буде дефинисан као врста ‚меког‘ државног удара који је тада извршен у Србији и омогућио је да се од тог тренутка до данас српске власти у различитом свом облику понашају крајње кооперативно у односу на политику САД и њихових најближих савезника. Група коју сам поменуо основана је 2009, са амбицијом да буде једна од организација у јавном простору, која би требало да оснажи тај радикални заокрет“, истиче Кљакић.

Ко су експоненти политике Трилатералне комисије у Србији?

Видојевић наглашава да је довољно погледати састав и помпезне биографије на сајту „Ист вест бриџа“ да би се закључило да је реч о стипендистима Сорошевих института, летњих курсева и виших школа.

„Бирају се људи који су у својим политичким опредељењима јасно окренути Западу. Суштина деловања Трилатерале и њеног огранка у Србији управо је приближавање НАТО структурама и улажење у НАТО како би се одстранило присуство Русије у Србији и на Балкану, као и потчињавање осталог дела српске привреде корпоративним мултинационалним компанијама. После састанка у Лондону, уследила је и најава продаје ‚Телекома‘. Требало би о томе размишљати.“

[/restrictedarea]

2 коментара

  1. Веома занимљиво … `Централна` ствар је : “ Јер оно што су констатовали…“ (стр. 11., под „Уништење православља“ ) је да једино православна теолошка мисао може везивати „цивилно“ и „глобално“ …“ уз онај МИНИМУМ СОЦИЈАЛНОГ МОМЕНТА.“ ?! То значи да је правослаље, највећи `конкурент` наопакој, безбожној глобализацији, какву разна, гностичка, тајна друштва, већ вековима пропагирају, и не само пропагирају него раде на `инжењерингу` таквих идеја ?!
    Читајте „Охридски пролог“ Св. владике Николаја ( има већ превода и – на кинески језик ?) У житијима су православни светитељи – широм васељене ?! Мали, Кипар, због св. апостола Варнаве, није `утопљен` у антиохијску патријаршију, него је посебна архиепископија, итд. ?
    Зато, треба се молити за ове „тинк-тенкове“, као за непријатеље, поседнуте најопакијом страшћу – охолошћу, гордоумљем, да им Бог `сломи рамена` – да више не греше, да им се изјалове бешчасни планови, и да се и сами окрену познању Истине и правослаљу ?
    …. Иначе, има и мишљења, да „Армагедон“ није географски појам, већ – састајалиште бешчасних ?! А безбожни ( или `неваљали`) – неће разумети, како стоји у Писму, већ 25 векова ?!




    0



    0
  2. …. која ароганција; трилатералци се играју са светом, као Чарли Чаплин глобусом, у „Великом диктатору“ ?




    0



    0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *