Почетна / Колумне / Подгрејана мржња

Подгрејана мржња

Предраг Радоњић / уредник КиМ радија

Човек улази у пекару где редовно купује доручак. Живи у згради прекопута. Комшије га мрко гледају, ћуте. Назива им добро јутро и тражи да купи бурек. Неко од окупљених му псује мајку и каже му да се губи. Пекар обара поглед, можда му је мало непријатно, не сме да услужи муштерију. Човек повлачи руку са новцем, окреће се и одлази. Испраћа га до врата још неколико псовки.

ПОРЕД ПАРОЛЕ „УБИЈ СРБИНА“ Враћа се у своју зграду где је после рата остао да живи са десетак својих сународника, мање-више онолико колико их је и преостало у градићу где их је пре рата било десетак хиљада. Пролази погнуте главе поред пароле „Убиј Србина!“ и локала у приземљу спаљеног пре неки дан „Молотовљевим коктелима“, где се са комшијама увече окупљао да гледа утакмице и попије пиво, пошто другде и није имао да иде. Дете му је јуче из школе допратио наставник јер су албански ученици старијих разреда претили српским ученицима са којима деле исту зграду, у којој уче по два различита наставна програма, масовним повицима „Умри Србине“ и „Смрт Србији“.

Сцена у првом пасусу догађа се ових дана у Косову Пољу, а појачано негативно расположење према Србима осећа се скоро свуда. Само нема ко да га примети, а камоли осуди.

После ексцеса на стадиону уследили су напади. Било је оних на Србе на Косову и Метохији, али и оних на Албанце и Горанце у централној Србији и Војводини (од којих ови други већ редовно страдају, вероватно из необавештености, јер их Албанци третирају као Србе, а Срби, и то они ван Косова и Метохије што их и не познају, као Албанце, како је то сажето објаснио један од очајних припадника ове марљиве и толерантне словенске етничке заједнице – да их тако назовемо и не доводимо даље у неприлике).

Српски медији, од којих су неки, руку на срце, били криви за неумерено дизање тензија, листом су осудили нападе на пекаре и радње. У заштиту својих комшија устали су грађани, организоване су протестне шетње, реаговали су политичари разних фела и нивоа, од Вучића и Николића, преко њиховог политичког противника и покрајинског лидера Пајтића, до појединих градоначелника и председника општина. Свакако нешто што не спира горак укус идиотарије и свињарије оних непросвећених који у уверењу да бране своју земљу и нацију наносе јој најтеже увреде. Ипак, и према речима самих оштећених наших суграђана, реакција је значила пуно и осетили су да су овога пута сви заиста искрено стали у њихову одбрану. То је ипак нешто за похвалу.

[restrictedarea]

КАКО ЈЕ ПОЧЕО ПОГРОМ „Зар вас није срамота што ћутите док вашим комшијама и суграђанима пале и уништавају имовину, прете им и не могу слободно да се крећу“, упитао је албанске колеге градоначелник Грачанице Бранимир Стојановић када је обишао насеље Машински парк у Косову Пољу у којем се налази и зграда ЈУ програма нашег јунака са почетка приче. Први човек суседне косовске општине са српском већином ових дана жестоко реагује на понашање и (не)деловање косовских институција и медија.

И најпознатији „Коха диторе“ ћути. И не само то, него у јеку највећих напада објављује чланак у којем истиче како именовање улица у Грачаници изазива етничке поделе и нетрпељивости. Еклатантни примери новинару овог листа су називи у којима се помиње Косово и Метохија, као и датуми 17. и 24. март. „Први се односи на дан када је НАТО одлучио да бомбардује српске циљеве због насиља и етничког чишћења на Косову, други се односи на нереде на Косову када је погинуло 25 људи, од којих је 21 Албанац“, наводи се у овом тексту.

И није чудо што Стојановић помиње црвене лампице и поменути 17. март. Они који се још сећају знају да је погром почео лажним извештавањем „Радио-Телевизије Косова“ о томе како су Срби удавили три албанска дечака у Ибру. Они још упућенији можда знају како је све припремано месецима раније разним другим текстовима, као што је то онај извесног Петера Рогела, објављеног у поменутом „Коха“, у којем се наводи како Срби спремају нову колонизацију Косова и да су српски манастири обавештајни центри везе.

НИ ДЕЧАНИ НИСУ ПОШТЕЂЕНИ А ни „недодирљиви“ Дечани нису поштеђени овога пута. Овај манастир је увек истицан од стране западних званичника као пример воље и снаге НАТО алијансе да заштити и српске светиње и културно благо. Док министар спољних послова Косова Бајрам Реџепи оптужује монахе да су сами исписивали пароле „Калифат долази!“ и „ИСИС“ (Исламска Држава Ирака и Сирије) по манастирским зидовима, некакво друштво (пара)историчара из Дечана јавности обзнањује да је највреднији српски манастир заправо преотети албански и да игуман Сава Јањић, познат као изузетно толерантан монах, нема права да се оглашава јер је наводно током рата кадио и богојављенском водицом шкропио српске парамилитарце који су чинили злочине.

Последње је већ тема и тражи посебну причу. И овако је већ превише сличности за овако мало времена. Да не помињемо и екстремно заоштрену кризу на политичкој сцени у Приштини о којој се тако мало зна, а које се обично решавају преливањем фрустрације и беса маса према Србима.

[/restrictedarea]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *