Петар ИСКЕНДЕРОВ: САД уводе санкције према држављанима Мађарске

“Рат санкцијама” који су против Русије повеле САД и ЕУ, многе наводи на размишљање до чега ће довести таква политика. Колапс који је још једном запљуснуо светско тржиште, сведочи о новом замајцу економске кризе. Европска централна банка (ЕЦБ) није успела да пронађе допунске финансијске стимулансе за излазак европске економије из кризе. ЕЦБ такође није у стању да успешно подржи економију еврозоне путем увођења ванредних мера, због противљења Немачке, признају извори из Брисела. “Инвеститори су заиста забринути стањем у Европи и погоршањем економских показатеља које уочавамо” – констатује Волтер Тод, финансијски стручњак америчке компаније Greenwood Capital Associates LLC.

ММФ је погоршао прогнозе за светску економију, а руководиоци Федералног резервног система САД признали су да се то може негативно одразити на темпо раста бруто-националног производа. “Економски раст у свету је и даље разочаравајући, уз то су сачувани и геополитички ризици и страховања са ширењем Еболе” – сумира резултате Тим Шредерс, менаџер компаније Pengana Capital Ltd. у Мелбурну.

И у таквој позадини Вашингтон и Брисел траже од европских земаља да одустану од многих угодних пројеката са Русијом. Треба ли се чудити порасту противљења сличним захтевима?

“Мађарски премијер Виктор Орбан – пише Џексон Дил, познати политиколог у The Washington Post– изјавио је да је пример деловања Путина у Русији достојан подршке. Премијер Словачке Роберт Фицо упоредио је могуће размештање војске НАТО пакта у својој земљи са “совјетским упадом 1968. године”, а исто то су изјавиле и власти у Чешкој. Ове земље су се такође успротивиле антируским санкцијама”. И то су све земље-чланице НАТО пакта, са зебњом констатује аутор текста, додајући да се још јаче проруске позиције осећају у Србији која представља кандидата за чланство у ЕУ. Џексон Дил чак допушта могућност да су се “многе земље-чланице НАТО пакта почеле тихо приклањати на страну Москве”.

У ствари су Европљани присиљени да направе избор за који нису спремни и који би желели избећи.

Одлука САД да уведу санкције против низа мађарских политичара, привредника и представника пореских органа, изазвало је шок у Будимпешти. До сада се на тако нешто није усуђивала чак ни Европска комисија, која је више пута оптуживала Виктора Орбана за кршење захтева и стандарда ЕУ. Међутим, не треба се исувише чудити. У питању је судбина најзначајнијег пројекта од времена окончања Хладног рата, па се путем санкција и других мера притиска покушавају животно важни интереси Русије потчинити интересима Запада. У том пројекту Мађарска се показала као “најслабија карика” у редовима ЕУ.

У овом тренутку у лагеру ЕУ држава Мађарска је предводник незадовољних антируском политиком Брисела и Вашингтона. Ових дана је Петер Сијарто, шеф мађарског МИП-а, изјавио да су санкције које су уведене Москви “неефикасне” и да нису довеле до деескалације кризе у Украјини. “Истовремено, страда економија ЕУ, а највише су погођене земље централне Европе” – подвукао је П. Сијарто. Према његовим речима, привреда Мађарске због санкција према Москви свакодневно губи око 50 милиона форинти (око 206 хиљада долара). “Русија је по величини наш трећи трговачки партнер и ми смо, на жалост, у овој години изгубили 12% извоза у Русију и ЗНД” – посведочио је мађарски министар.

Чешка и Словачка као суседи Мађарске у региону, аналогно оцењују санкције. На њихову страну се приклањају и “староседеоци” ЕУ који су озбиљно оштећени “ратом санкцијама”, посебно Финска.

Све ово поткопава пропагандну верзију о “јединству” Европе која се наводно сјединила под антируским паролама. Упркос намерама председника САД Барака Обаме, санкције према Русији нису успеле. Штавише, све изолованије изгледају САД. А незадовољство показују земље централне и источне Европе, које су увек сматране као спроводнице америчких геополитичких интереса. Као што исправно тумачи The Washington Post, “председник САД Барак Обама није приметио како су “русофоби” у источној Европи смењени политичким делатницима који нису спремни да жртвују своје економске интересе са Русијом, ради циљева НАТО пакта”…

Наравно, Бела кућа није могла да изјави да забраном уласка у САД бројним мађарским држављанима жели да казни Будимпешту због спољнополитичке тврдоглавости и да шаље одговарајући сигнал другим европским земљама. Због тога су санкције образложили порезима према америчким фирмама који делују у Мађарској. Ипак, избор тренутка је индикативан, јер пореске дискусије не трају један месец. Поред тога, мађарски медији су у недоумици зашто су у црни списак Вашингтона, ако су тамо забринути пореским системом Мађарске, ушли и руководиоци Института за економска истраживања (блиски са владајућом партијом Fidesz) и мађарски бизнисмени. Интернет портал HungarianVoiceуказује да је као узрок санкција можда постало незадовољство одвојеним саопштењима мађарских руководилаца и општом тенденцијом “зближавања Русије и Мађарске”.

Економска криза у Европи принудила је власти у Мађарској да се и раније дистанцирају од многих корака власти у Бриселу. А санкције САД и ЕУ против Русије само су појачале тежњу Будимпеште да води самосталну политику. Наравно, чланство Мађарске у ЕУ и НАТО пакту намећу озбиљна ограничења, али је очигледна тенденција ка већој самосталности. И управо је то, а не пореске жалбе неких америчких фирми, изазвало незадовољство Вашингтона.

Мађари имају проблема и на нивоу ЕУ. Тибор Наврачич, кандидат Мађарске за нови сазив Европске комисије, успешно је прошао дебату у одговарајућем комитету Европског парламента, али је на пленарном заседању одбијена његова кандидатура за место комесара ЕУ по питањима образовања, културе, омладине и држављанства. Одбијена од стране оне већине која се раније залагала за прекид веза са Русијом.

Та већина посебно не може да опрости Тибору Наврачићу интервју који је дао немачком часопису DieWelt,где је у својству минситра иностраних послова изјавио: “Једино што ћемо постићи санкцијама јесте даље повлачење Русије из Европе. Први знаци су већ видљиви, Кина и друге земље обезбеђују Москву оним што она више не добија од Запада, а Русија сада у те земље извози своје сировине. На крају крајева, Европа ће ослабити, а Русија ће окренути леђа Европи. Виктор Орбан није једини који се придржава овакве тачке гледишта у Европи – у сваком случају, он то најјасније исказује”.[1]

“Фонд стратешке културе” (srb.fondsk.ru)

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *