Почетна / БРОЈ 345 / Печат недеље

Печат недеље

Лидер устаника у Луганску позвао Порошенка на двобој

Лидер Луганске Народне Републике Игор Плотински изазвао је украјинског председника Петра Порошенка на двобој чији би циљ био да „онај који победи одреди услове“ под којима ће се окончати крвави сукоб у овој земљи, јавила је мрежа РТ.
„Предлажем вам да размотрите само један, али јако добар сценарио. Хајде да се (следећи пример древних словенских лидера и славних козачких вођа) сусретнемо у двобоју: ко год да победи, наметнуће услове супротној страни“, написао је Плотински у отвореном писму Порошенку.
Плотински је поставио више „услова“, међу којима су моментални прекид свих непријатељстава, повлачење свих легалних, полулегалних и нелегалних наоружаних група из Украјине ван административних граница Луганска и Доњецка и почетак мировних преговора.
„Да би двобој био фер, свака страна има право да изабере десет посматрача-секунданата и десет представника масовних медија“, навео је Плотински и додао да нема ништа против преноса уживо на било којој телевизији и галантно препустио избор локације и оружја Порошенку.
„Зашто изазивати међусобну мржњу и уништавати људе, градове, привреду? Ви и ја ћемо зацелити ране за наредне деценије! Није ли боље да окончамо све несугласице у фер борби?“, навео је Плотински истичући да ће „Бог бити судија који неће толерисати неправедну победу“.

Насиље над децом заташкавано због политичке коректности

Полиција и правосуђе заташкавали су скандал у вези са сексуалним злостављањем око 1400 малолетне деце током последњих 16 година, јер су насилници били муслимани пореклом из Азије, а власти су страховале да би откривањем злостављања могле бити оптужене за расизам и верску нетрпељивост.
Скандал је избио у градићу Ротерем у централној Енглеској у августу ове године, а проблем силовања деце у јавност је изнела професорка Алексис Џеј, која је утврдила да је од 1997. до 2013. године више од 1400 малолетне деце било изложено сексуалном насиљу.
У неким случајевима радило се и о групним силовањима девојчица старости 11 година. Неке девојчице које су се буниле поливали су бензином и претили да ће их живе запалити.
Према подацима професорке Џеј, последњих 12 година полиција је имала информације о томе, као и локални органи власти, али сматрали су проблем „крајње осетљивим“, јер би могли да буду оптужени за расизам и ксенофобију.
У Ротерему је 2010. године суђено банди од пет педофила, а слична суђења започета су и у Рочдејлу, Дербију и Оксфорду. На пример, суд у Оксфорду је педофиле из Азије окривио за 43 недела, при чему су девојчице – жртве имале између 11 и 15 година. Једној је било 12 година, када су је оковали и претворили у робињу за пружање сексуалних услуга.
Све је добило такве размере, наводи дневник Индепендент, да су посланици британског парламента, не верујући полицији, формирали своје радне групе за утврђивање истине.

Правна држава

Наша колегиница Маријана Милосављевић, некадашња новинарка НИН-а, „Политике“ и сарадница „Печата“ до одласка у Агенцију за борбу против корупције, која је у жижу јавности доспела када је недавно донирала бубрег својој болесној пријатељици и колегиници Ивани Јанковић, због тог херојског чина остала је без плате. Републички фонд за здравствено осигурање (РФЗО) наиме, одбио је да јој исплати накнаду за боловање које је отворила због одласка у Турску ради трансплантације бубрега. Наводно, јер документација коју је приложила „није валидна“. Маријана пак каже да то није тачно, да је доставила све што је од ње тражено, али и да одустаје од даље борбе са државном бирократијом.

Број жртава тероризма повећан за 500 одсто у односу на 2000.

У терористичким нападима широм света у 2013. убијено је скоро 18 000 људи, што је повећање за чак 61 одсто у односу на претходну годину и највеће је повећање на годишњем нивоу забележено од 2000. године. Четири терористичке организације, Исламска држава, Ал Каида, талибани и Боко Харам, одговорни су за две трећине убистава.
Глобални индекс тероризма, који је направио Институт за економију и мир из Лондона, указује и да се 80 одсто жртава тероризма налази у само пет земаља – Авганистану, Ираку, Нигерији, Пакистану и Сирији.
У односу на 2000. годину број жртава терористичких активности се упетостручио, а индикативно је да се ово подудара и са почетком америчких војних кампањи у Авганистану и Ираку.
Одговорност за највећи број жртава од 2000. године имају талибани (8 763) и Ал Каида (8 585). Боко Харам и Исламска држава, који су своје активности појачали од 2009, до краја 2013. убили су више од 3 000 људи за четири године, од чега је половина страдала само у 2013.

Најјача шпанска партија за Русију, против ЕУ

Шпанска партија „Подемос“ (Ми можемо) за мање од годину дана постојања престигла је по популарности две главне партије Шпаније и припрема се за победу на изборима 2015. године.
Програм партије не захтева излазак из Европске уније, али тражи преиспитивање неких основних принципа на којима је ЕУ организована, као и излазак Шпаније из низа уговора о слободној трговини, који је, како каже лидер ове партије Пабло Иглесијас, претварају у „туристички привезак ЕУ“. У вези са евентуалним изласком из НАТО предлаже се одржавање референдума.
Идеолошки, партија се угледа на венецуелански (боливарски) образац социјализма, а карактерише је и веома позитиван однос према Русији и њеном председнику Владимиру Путину.
Иглесијас је оптужио Запад да према Русији и украјинској кризи примењује двоструке стандарде. „Зар треба заборавити да је Европска унија подржала незакониту смену власти у Украјини и долазак нацистичке партије у украјинску владу. Неки политичари из Уније учествују у јавним манифестацијама неонациста у Украјини, што је далеко од европских вредности.“ Због тога је Иглесијас добио етикету „проруског политичара у Шпанији“.

Теорија, или само завера?

Прошле недеље „Печат“ је указао на јавни позив министра за рад Александра Вулина премијеру Александру Вучићу „да је можда време да размисли о нашој спољној политици“. На ту смо изјаву указали зато што поодавно, годинама уназад, један српски званичник није – макар и на чисто вербалном нивоу – довео у питање европски пут Србије. Проценили смо истовремено и да „нема никакве сумње да ће (Вулинова изјава) бити пажљиво прибележена у амбасадама којима њихов интерес налаже да их забележе“. Реакција која је уследила дала нам је за право, али је у њој – реакцији – садржано и једно озбиљно упозорење.
Подсећања ради, Александар Вулин рекао је прошле среде, поводом повратка лидера радикала Војислава Шешеља у Србију, да „ја заиста немам разлога да будем већи дипломата од наших дипломата и зато могу слободно да кажем: Хашки трибунал контролишу САД и САД су га пустиле. САД прошли пут нису хтеле да га пусте, САД кроз његова уста сад говоре да ће рушити нашу владу… Ако је једино што Србија добије за сав напор и труд да се промени, модернизује, буде успешнија… то да добије Раму или Шешељеве увреде… и ако видимо да све то долази и да је потпомогнуто од неких земаља, рекао сам САД, онда је можда тренутак да добро размислимо о нашим спољнополитичким приоритетима. Ја о томе не могу да одлучујем, али председник владе може.“
Реакција се није чекала дуго. Сасвим недипломатски, америчка амбасада у Београду улази у јавни окршај са Вулином, називајући његову тврдњу „неоснованом теоријом завере“ у којој „апсолутно нема истине“ јер су процеси који се воде у Хагу „заштићени од политичког утицаја“. САД, навели су, подржавају важан рад Хашког трибунала, „али не утичу на његове одлуке или мишљења. Свако другачије тумачење је неистинито“.
Док ће у ово тумачење, како то исправно закључује главна уредница „Политике“ Љиљана Смајловић, моћи да поверују само они који нису читали „Викиликсове“ депеше америчке дипломатије…
Важнијом од садржине реаговања америчке амбасаде, међутим, чини се сама чињеница да је та амбасада уопште и одреаговала. Шта нам то говори? Даје нам да наслутимо како би тек одреаговала ако би до промене наших „спољнополитичких приоритета“ заиста и дошло, кад је већ овако оштро и недипломатски одреаговала чак и на усамљену најаву такве могућности. Украјински сценарио у Србији? Таква могућност већ је изговарана…

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *