Почетна / Наука и технологија / Наша комета је капсула времена

Наша комета је капсула времена

Људмила Сакјан

Дванаестог новембра је свет сазнао за сензационално слетање научног модула Фила Европске космичке агенције на комету Чурјумова-Герасименка. После преноса података на Земљу, због испражњене батерије уређај је прешао у „слип мод“.

И док научници чекају његово буђење, ми ћемо говорити о откривању комете и о онима чија имена она носи. Оба научника – Клим Чурјумов и Светлана Герасименко – сада настављају своју научну делатност.

Комета која се налази 500 милиона километара од Земље и која је добила име 67Р/Чурјумов-Герасименко, откривена је 23. октобра 1969. године. Совјетски астрономи Клим Чурјумов и Светлана Герасименко у то време радили су у Главној астрономској осперваторији Украјине. Индекс 67Р значи да је ово космичко тело 67. откривена комета која се окреће око Сунца са периодом окретања мање од 200 година. Комета Чурјумов-Герасименко је занимљива по томе што се не приближава Сунцу на мало растојање, зато се очувала у релативно првобитном стању.

Ево како описује проналазак комете Светлана Герасименко: У септембру 1969. Године заједно са Климом Чурјумовом били смо у Алма-Ати у Казахстану, у експедицији посматрања комета. У ноћи између 11. И 12. Септембра на телескопу од 50 центиметара посматрала сам неколико комета, између осталог и комету Комас-Сола. Завршивши посматрања, почела сам да развијам филмове. Филм са кометом Комас-Сола ми се учини поквареним: у центру се налазила мања мрља. Веома сам се изнервирала што сам дозволила фелер, и чак сам хтела да бацим снимак. Али нисам то урадила. После повратка из експедиције у Кијев, почели смо пажљиво да прегледамо све снимке и на предвиђеном месту нашли комету Комас-Сола. Али она је била мало слабија од забележеног објекта. Затим је непознат објекат био забележен на још 4 снимка. Своја мерења и податке са координатама објекта послали смо Брајену Марсдену – директору за Центра за проучавање малих планета у оквиру Харвардско-Смитсонове астрофизичке опсерваторије у Кембриџу. Убрзо је од њега стигао одговор да је највероватније комета нова, али је података мало. Ја сам одмах одлетела у Алма-Ату ради даљих посматрања. Узбзо је стигла потврда да је комета заиста нова. Касније према прорачунима орбите пронашли су је и на нагативима других опсерваторија света. Али комети су већ била дата наша имена…

Тренутно Светлана Герасименко ради на институту за астрофизику у престоници Таџикистана Душанбеу. 77-годишњи професор Клим Чурјумов је члан Међународног астрономског савеза, дописни члан Националне академије наука Украјине, редовни члан Њујоршке академије наука, сада директор Кијевског плантеријума. Капсулом времена назвао је комету Клим Чурјумов у интервјуу дописнику радија Спутник:

Комета чува у свом саставу првобитну супстанцу. Она се формирала пре четири и по милијарде година, онда када се формирала сама комета, и не мења се од тада. Тачније то је својеврсна капсула времена. То је супстанца од које су се формирале све планете, Сунце, тачније то ће бити одгонетка велике тајне: од чега се формирао наш сунчев систем, наша Земља, каква је она била када је била млада. И како се појавила вода на Земљи. Геолози имају другу верзију, а астрономи имају такав модел при којем се сматра да се вода појавила на Земљи у току њеног бомбардовање језгрима комета. Језгра комета на 70-80% се састоје од леда. Трагови бомбардовања Земље и кометама, и астероидима остали су у виду кратера. И када су упоредили изотопни састав у леду комета и океанима на Земљи, испоставило се да су они потпуно једнаки. То може да буде доказ да су воду на Земљу донеле комете. Тачније живот Земља дугује језгрима комета. Али није још све тако јасно… Тако да на орбитални модул Розета са сондом Фила полажу се велике наде. Лови се првобитна материја.

Према мишљењу Клима Чурјумова, како се буду трошили земљини ресурси, човечанство ће избити на коришћење космичких ресурса:

Убудуће човечанство ће морати да тражи изворе енергије у космосу, да користи космичка тела као ресурске рудих блага. На пример, на Месецу постоји хелијум-3. Тако га је неколико пута више него на Земљи. А хелијум-3 је ефикасно и безбедно гориво за реакторе. И ако пође за руком да се он транспортује, он ће осигурати човечанство енергијом за неколико хиљада година. На Земљи га је врло мало. Тако да сам сигуран да ће пре или касније људи почети да користе астериде као међустаницу за летове, и језгра комета, и Месец… У космосу је не само наша прошлост, већ и наша будућност…

Својом главном наградом за откривање комете сами Клим Чурјумов и Светлана Герасименко сматрају позив на лансирање космичке станице Розета са ракете носача Ариана 5, одржано 2. марта 2004. године са космодрома Куру у Француској Гвијани. Тада, пре 10 година, овај старт је протекао скоро неприметно, пошто је главна мисија уређаја – проучавање комете Чурјумов-Герасименко требало да започне тек за 10 година – 2014. године. И тих десет година је прошло.

СЕНЗАЦИЈА: Робот открио органске молекуле на комети

Робот Филе пронашао је органске молекуле, као и неочекивано тврђе тле на комети 67П/Чурјумов-Герасименко, саопштили су данас научници на основу анализе првих података из узорака.

Мала сонда, величине веш машине, упала је у суботу у хибернацију када су се њене батерије испразниле. Претходних 60 сати провела је у истраживању комете која јури ка Сунцу брзинон од 18 километара у секунди.

Контролни центар у Келну, којим руководи Немачки ваздухопловни центар (ДЛР), саопштио је да је упркос трапавом слетању и нахереном положају Филе прикупио гомилу драгоцених података за анализу.

„На путу смо да постигнемо боље разумевање комета“, казао је Екехард Курт, научни директор пројекта.

Прве анализе показују да је сонда у атмосфери комете пронашла органске молекуле које представљају елементе живота на Земљи. Ово откриће могло би да разјасни да ли су састојци битни за настанак живота на нашој планети стигли са кометама.

Остале анализе показују да је површина комета већим делом прекривена ледом и танким слојем прашине дебљине 10 до 20 центиметара.

Након 10-годишњег путовања, сонда Розета је прошле среде успешно спустила роботску лабораторију на површину комете 67П/Чурјумов-Герасименко. То је први пута у историји да је један људски објекат слетео на површину комете.

http://serbian.ruvr.ru/2014_11_18/Nasha-kometa-je-kapsula-vremena-2677/

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *