Почетна / Свет / Награда за злочин

Награда за злочин

Пише Филип Родић

Ако је амерички председник Барак Обама на самом почетку свог мандата могао бити награђен Нобеловом наградом за мир и потом повести више ратова него било који његов претходник, онда је логично да и бивши британски премијер Тони Блер добије награду Фондације Спасите децу за допринос радосном детињству милиона малишана у Ираку и Авганистану

Лицемерје дефинитивно постаје главна карактеристика модерног света. Награде за мир добијају они који су најзаслужнији за рат, а за хуманост они који су одговорни за најнехуманија дела. Мало је рећи орвелијански. Британска Фондација Спасите децу (Save the Children) која ради под геслом „Ниједно дете није рођено да умре“, одабрала је да своју годишњу награду додели бившем британском премијеру Тонију Блеру. Награда му је уручена прошле недеље на гала вечери у реномираном њујоршком хотелу Плаза. Британска хуманитарна организација своју одлуку објаснила је као признање за Блерово „авангардно вођство у међународном развоју“. Док је био премијер, одлучио је да његова земља пружи 0,7 одсто бруто домаћег производа помоћи у иностранству, а његова администрација је основала Одељење за међународни развој (ДФИД).

Говорећи на вечери поводом награде, Блер је мудро рекао да је „од како је света и века било бруталности, сукоба, интрига и деструктивне опсесије уским себичним интересима“, али и да „током читаве људске историје никада није угашена неуморна, неугасива жеља да се учини добро“. Несумњиво је да би он себе сврстао у ову другу групу, али је исто тако неспорно да је чврсто укорењен у овој првој групи људи.

Авангардно вођство Спектар злодела која је Блер починио док је био на власти, али и после тога, заиста је авангардан: о контроверзној улози коју је имао у прикључивању Британије смртоносним санкцијама и потоњој још смртоноснијој америчкој инвазији на Ирак (о чему ћемо касније мало опширније говорити) тренутно се води истрага у Британији. По одласку са власти, њему се ставља на терет мрачна улога коју је одиграо као специјални изасланик за Блиски исток, као и мутни послови са аутократским режимима у том региону, али и шире. Раније овог месеца сазнало се да је Блер 2010. потписао вишемилионски споразум са саудијском нафтном компанијом како би посредовао у склапању тајних споразума са кинеским државним званичницима. Пошто је ово процурило у јавност, бивши британски амбасадор у Либији Оливер Мајлс затражио је уклањање Блера са позиције специјалног мировног изасланика за Блиски исток и позвао га да објави своје финансијске интересе у региону. Раније ове године, Блер је успео да заташка истрагу Одељења за озбиљне преваре о наводној корупцији у споразумима о продаји оружја Саудијској Арабији. Његова филантропија укључује и наводни уговор вредан 7,6 милиона фунти годишње (што он негира) за саветовање, како наводи РТ, „аутократског председника Казахстана Нурсултана Назарбајева о томе како да побољша свој имиџ пошто је полиција убила 15 ненаоружаних демонстраната“. Блер га је у једном говору у Кембриџу назвао „визионарским вођом који је успео да побољша животни стандард у својој земљи“. Спада ли овако нешто под оне „уске себичне интересе“ о којима је Блер говорио примајући награду за своје авангардно вођство?

[restrictedarea]

Геноцид у Ираку Сви ови успеси, колико год спорни били, не дисквалификују Блера за награду организације која се бави заштитом деце. Али, исто тако, сви ови успеси су дечја игра у односу на оно што је допринос овог човека благодатном детињству милиона деце на Блиском истоку. Тони Блер је био британски опозициони лидер од јула 1994. до маја 1997. када је постао премијер и функцију је држао до јуна 2007. Све ово време, он је ватрено подржавао ембарго против Ирака и самим тим тихи инфантицид који је из њега произлазио. Његова савезница и једна од архитеката геноцида у Ираку, Мадлен Олбрајт, признала је 12. маја 1996. да је до тада од последица санкција умрло „више од пола милиона деце“, док је за Блерове владавине, од 1997. до инвазије на Ирак 2003, умрло још скоро пола милиона ирачких малишана. Онда је уследио контроверзни досије Даунинг стрита који је Колину Пауелу послужио да пред УН оправда инвазију на Ирак и још милион и по мртвих у земљи где пола становништва чине деца. Америчка и британска војска, које су уништиле Ирак, за собом су оставиле пет милиона сирочића, милион удовица и пет милиона расељених.

Блер је своју забринутост за добробит деце показао и недавно, приликом израелског напада на Појас Газе у јулу и августу, када је убијено више од 2 000 људи, укључујући и скоро 500 деце. „Мировни изасланик за Блиски исток“ је тада напустио свој елегантни апартман у Јерусалиму и у једној од својих седам палата у Британији два месеца унапред организовао рођенданску забаву изненађења супрузи (која је код нас позната по томе што је у Хашком трибуналу успешно одбранила филантропа Рамуша Харадинаја). У том периоду, Блер није ни реч проговорио о патњи палестинске деце, а ни касније није коментарисао чињеницу да у Гази у ванредним условима живи 475 000 људи, да је уништено 17.200 домова и да су оштећене 244 школе.

И тако, док Спасите децу хвали Блера, можда би требало да се човек замисли над ужасима којима је он допринео. Свако четврто преживело дете у Ираку сада пати од поремећаја у физичком или менталном развоју због неухрањености, годишње умире 35 000 деце, а око три милиона пати од посттрауматског поремећаја. Тони, заиста авангардно.

[/restrictedarea]

 

2 коментара

  1. „Злочин се – исплати …“ ( „јеванђеље“ по Блеру) ?




    0



    0
  2. Аутор је заборавио бомбардовање СРЈ и то без сагласности УН.




    0



    0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *