Марифетлуци (при реконструкцији) Пајтићеве губерније

Пише Бранко Радун

Поларизација између републичке власти коју предводи доминантни СНС и покрајинске коју грчевито држи ДС ствара већ дуже време опасан раскол на линији Београд – Нови Сад. Иако је понашање Пајтића ризично по стабилност државе, одговорност за све што се деси ће ипак сносити СНС

Посланици Скупштине Војводине већином гласова су на прилично драматичној седници (за војвођанске прилике) усвојили предлоге ДС-а за реконструкцију покрајинске администрације. Пајтић је успео да преживи губитак подршке од мађарске странке коју води Пастор тако што је намакао довољну већину преко пребега из странке Бориса Тадића, Радикала и Карићевог ПСС-а. За избор нових чланова покрајинског Извршног већа гласали су посланици Пајтићевог ДС-а, Чанкове Лиге и горепоменути прелетачи. Опозицију овој и оваквој већини у Покрајинској скупштини чине СНС, СПС, ДСС и Трећа Србија. Иако су посланици радикала на почетку седнице обавестили председника Покрајинске скупштине Иштвана Пастора да неће учествовати у раду данашње седнице, један посланик СРС је остао у сали и дао подршку реконструкцији покрајинске Владе.

 

У ЧЕМУ ЈЕ ПАЈТИЋ ПРЕДЊАЧИО Расправа о предлогу ДС-а за реконструкцију владе је у Скупштини покрајине протекла у оштрим критикама опозиције на рачун Пајтићеве власти, а нарочито се инсистирало на чињеници да је већина за изгласавање предлога обезбеђена преласком посланице Вере Угричић Илић из Покрета снага Србије у ДС. Очигледно је да је Чанкова Лига своју подршку добро наплатила, а неки би рекли да је и Пајтић био уцењен њиховом подршком, и отуда приморан да буде „широке руке“. Ово гласање је донело низ промена и преокрета у Покрајинској скупштини као последица очигледних политичких марифетлука, од којих је најблажа „куповина или изнајмљивање“ посланика. Очигледно да у томе многи учествују, ипак Пајтићев ДС је предњачио.

Прва новина коју је донела нова владајућа већина је улазак Чанка, а излазак Пастора из Пајтићеве „екипе“. Чанак је до пре неколико месеци заговарао смену Пајтића, па се често у медијима оглашавао са похвалама на рачун Вучића. Но, зашто је преломио и вратио се у „топли загрљај“ Бојана Пајтића није најјасније. Вероватно је осим материјалних мотива ту допринео и миг из ЕУ који желе да сачувају позиције ДС-а као језгра будућег опозиционог фронта против Вучића.

С друге стране, СВМ који предводи Иштван Пастор није учествовао у скупштинском гласању, па је тако Пајтић изгубио подршку свог до јуче најлојалнијег савезника. Поставља се питање да ли је разлаз трајан и дубок или тек тактичке природе – то јест последица настојања СВМ да седи на две столице. Из изјава Иштвана Пастора се може закључити да све то није нимало безазлено јер је сазрела свест код многих да је Пајтићево време прошлост. Он је наиме рекао да је реконструкција Пајтићеве администрације попут шминкања мртваца. Исто тако се пожалио да никада у Војводини није била власт која је толико користила уцењивачку моћ. Осим тога са правом је приметио да се овим ништа битно не решава, осим што Бојан Пајтић скупо купује своје време које му је преостало.

[restrictedarea]

УХВАЋЕНИ У „ЛЕТУ“ Председник СВМ-а који је и председник Скупштине Војводине честитао је Бојану Пајтићу јер је очигледно био успешнији од других у „хватању посланика“. Неки прелетачи су ухваћени буквално у лету. Да ли ће овај став СВМ имати последице на односе Пастора и Пајтића? Сигурно хоће, само је питање процене ДС-а да ли му се више исплати да истера СВМ са позиција у Скупштини и администрацији или да покуша да их пацификује везивањем за себе интересима власти, али и опоменама да би могле испливати и неке афере у којима су мађарски политичари лоцирани са „рукама у пекмезу“. Поред тога њему је потребна подршка мађарске мањинске партије, јер је он доста оријентисан према Мађарској и ЕУ од којих прилично зависи.

Оно што је исто тако постало чињеница политичког живота је распад Тадићевог СДС-а (бивши НДС), који напуштају покрајински посланици, али и страначка „инфраструктура“. Томе је допринело катастрофално лоше вођство странке од стране Тадића кога је очигледно више од партије занимала лична синекура (некад Министарство спољних послова, сада ОЕБС).

Док се у појединим тренуцима представљао као заговорник рушења Пајтића, већ у следећем препоручивао се као Пајтићева десна рука. Тако „цик-цак“ политичко маневрисање могу себи да приуште само јаки играчи који контролишу своју војску. Тадић се са тиме ипак није могао похвалити. Он је од пораза на председничким изборима 2012, а нарочито после смене са места председника ДС-а од стране двојца Ђилас – Пајтић, вукао потпуно конфузне и противречне потезе.

ДУГОРОЧНИ РИЗИЦИ Десетак пута је сам себе демантовао, а са политиком „добар дан чаршијо на све четири стране“ дошао је у позицију да полако губи странку која је у повоју. Други фактор распада Тадићевог СДС је чињеница да је расуло у тој странци искористио Пајтић како би, барем привремено, у своје јато вратио „одбегле птице“. Све то је створило ванредно стање у ДС-у и у покрајинској администрацији, која се ничим другим не бави до страначким играма и голим одржавањем на власти. То дословно  блокира рад администрације која је у ишчекивању онога што ће доћи и истовремено отежава комуникацију и сарадњу покрајинске и републичке владе, али и градова и општина у којима ДС није на власти. Сви се само баве једним питањем – да ли ће и колико Пајтић политички поживети. То никако није добро ни за политичку сцену, али ни за покрајину која је скоро па нефункционална. Други, дугорочно озбиљнији ризик је да би Пајтић могао зарад опстанка на власти и како би заштитио контролу над „војвођанском губернијом“ да иде даље у захтевима за федерализацијом Србије, што је пројекат неких кругова у ЕУ. Иако је сада изгубио подршку мађарских политичара, за ту идеју би га сигурно подржали. Поларизација између републичке власти коју предводи доминантни СНС и покрајинске коју грчевито држи ДС ствара већ дуже време опасан раскол на линији Београд – Нови Сад. Иако је понашање Пајтића деструктивно и изузетно ризично по стабилност државе, одговорност за све што се деси ће ипак сносити СНС јер их јавност доживљава као оне који воде земљу. Ако у Војводини ствари крену лоше, мало ће вредети алиби – ми тада нисмо имали већину у Покрајинској скупштини. Биће прекасно за анализе и оцене ко је крив.

[/restrictedarea]