Почетна / Свет / Мађарски синдром

Мађарски синдром

Пише Зоран Милошевић

Нема економског пројекта који је Запад више политизовао од „Јужног тока“, а мађарски премијер је на челу политичара у Европи који праве брешу у антируском фронту у вези са овим питањем

Брисел је у паници да ли ће успети да спречи изградњу стратешког гасовода „Јужни ток“, којим ће руски гас стизати до европских потрошача. Наиме, неколико држава чланица Уније и кандидата за улазак у западну наддржавну творевину одбија послушност и крупним корацима ствара предуслове за изградњу „Јужног тока“. Предводник отпора Бриселу је Мађарска, која трпи страховите притиске да се одрекне гасовода.  „Бриселу се не допада што сарађујемо са Русијом“, одговарају Мађари на снажан притисак из Вашингтона и централе ЕУ. Кап која је прелила чашу и покренула бирократију САД и Уније на антимађарске акције јесте подршка Будимпеште изградњи „Јужног тока“. Међутим, Мађари су заузели став као Немачка приликом изградње „Северног тока“.

 

МАЂАРСКИ ЗАКОН Историја је отпочела у понедељак, 3. новембра 2014. године, када су посланици мађарског парламента усвојили закон којим се дозвољава компанијама без одговарајућих европских лиценци да граде гасоводе. Мађарски парламент је закон одобрио уз подршку владајуће партије „Фидес“ (Мађарски грађански савез) премијера Орбана са 132 гласа за и 35 против. Друга по снази партија Мађарске, „Јобик“ (За бољу Мађарску) подржала га је. Суштински, овај закон омогућава заобилажење норми Трећег енергетског пакета, уз помоћ којих је Европска комисија замрзла изградњу „Јужног тока“ на територији Уније. Наравно, Брисел је љутито одреаговао. Следећи дан Европска комисија је од владе Мађарске затражила објашњење поводом поменутог закона.

Новоусвојени закон у мађарском парламенту није у супротности са европским правом, о чему се изјаснила и Европска комисија. Но, Комисија се боји да је он донет да би Русија могла да настави изградњу „Јужног тока“, што значи да су њени аргументи не правне, већ политичке природе. На другој страни, Мађарска се бори да обезбеди енергију за своје потребе. У том смислу, није манифестовала страх од последица којима је Европска комисија запретила свим учесницама у изградњи „Јужног тока“ (Аустрији, Бугарској, Мађарској, Словенији и Србији). Премијер Орбан има за то снажне аргументе, а то је понашање Немачке при изградњи „Северног тока“.

[restrictedarea]

Ипак, на Мађарску су Вашингтон и Брисел почели да врше снажан притисак. САД су јој већ увеле санкције, пре свега државним чиновницима и пословним људима, којима је забрањен улазак у ову државу. Списак још није објављен, али мађарски медији пишу да су скоро сви људи из окружења премијера Орбана на њему. Вашингтон је само навео разлог – наводна корупција мађарских државних службеника.

Но, санкције нису дале резултат, па су САД и Брисел крајем октобра почели припреме за извођење „обојене револуције“ у Мађарској, пише портал vz.ru. Нападу на владу премијера Орбана придружила се и немачка канцеларка Ангела Меркел, критикујући мађарски државни буџет и захтевајући да се ограниче средства која иду из ЕУ у Мађарску, наводи портал globalconflict.ru.

Ово није први пут да се Мађарска суочава са притисцима из Европске уније. На пример, у пролеће 2012. године Брисел је на заседању министара финансија држава Уније замрзао финансијску помоћ Мађарској од 500 милиона евра (0,5 одсто БНД државе) коју је требало да добије 2013. године. Повод за санкције био је баналан – подизање дозвољеног дефицита државног буџета на више од три одсто (што је стандард за државе Уније, али и проблем за све чланице). Такође, појавили су се и нови проблеми са преносом већ уговореног кредита у износу од 17 милијарди евра, јер је Брисел условио пренос новца на рачун мађарске државе испуњењем нових политичких обавеза. Августа 2013. године Унија је замрзла и пренос новца из својих структурних фондова у ову државу образлажући то „слабом контролом трошења новца од стране Мађарске“. Радило се о две милијарде евра. Но, прави разлог је био политичке природе. Брисел је хтео тај новац да преусмери у Украјину, па је изговор о „слабој контроли трошења“ послужио оправдавању овог маневра.

„Европска комисија тренутно стално комуницира са мађарском владом да би разрешила ово питање. Мађарске процедуре о градњи гасовода саме по себи не противрече европским нормама, али Европску комисију интересује којим критеријумима ће се руководити мађарска влада при давању дозволе“, истиче званични представник Европске комисије за климу и енергију, Ана Каиса Итконен. Европску комисију је „подигла на ноге“ и информација да у оквиру питања изградње „Јужног тока“ Мађарска планира да прода 49 процената акција које државна компанија МОЛ има у хрватском холдингу ИНА руским инвеститорима, што би оснажило позиције Русије на гасном тржишту Јужне Европе. На ову вест први је, крајње нервозно, реаговао Вашингтон, који је потом „извршио жесток притисак на Брисел“ да ово спречи. Вашингтон се није задовољио само тиме него је упутио специјалног дипломату Амоса Хохстајна да преговара са директорима хрватске компаније ИНА, компаније МОЛ и представницима владе, са којима се срео пет пута (у Загребу и Будимпешти) како би спречио ову продају, али за сада безуспешно.

 

ШТА ЈЕ ДОЗВОЉЕНО НЕМЦИМА… Нема економског пројекта који је Запад више политизовао од „Јужног тока“. Но, мађарски премијер је на челу политичара у Европи који праве брешу у антируском фронту у вези са овим питањем. Западни медији свакодневно објављују вести и чланке против премијера Мађарске једино зато што је ова земља ставила свој интерес изнад интереса Брисела и Вашингтона. „Ми желимо само то што је дозвољено Немцима. Уколико се у Украјини појаве било какви проблеми, ми остајемо без гаса. Зато нам је нужан наш гасовод и зато подржавамо ‚Јужни ток‘“, истиче премијер Орбан.

Шта су то, дакле, урадили Немци?

Познато је да су заједно са „Газпромом“ изградили „Северни ток“, којим гас из Русије долази до Немачке без посредника. Зато Немци могу да спавају у топлом и да их не буде брига шта се догађа у Украјини, те да расправљају о диверсификацији гасних токова без било каквих последица. Истовремено, то се не дозвољава другим државама, па тако ни Мађарској. Зато је премијер Орбан почео да третира „Јужни ток“ као свој унутрашњи пројекат, тј. дозволиће да се гради преко нелиценцираних компанија, уместо да то ради Transmission System Operator који (мора да) поштује одлуке о санкцијама Европске комисије. Будимпешта, наравно, на то има право, али Бриселу то није по вољи.

Мађарски премијер потврдио je решеност владе да пројекат изградње „Јужног тока“ спроведе до краја и поред противљења бриселске бирократије. Он је за стране медије изјавио, само дан после изгласавања закона о „Јужном току“ у парламенту Мађарске, да ће убрзати изградњу гасовода.

Мађарски чиновници и политичари су у борби са Бриселом већ окаљени и при томе су показали велику неустрашивост. Наиме, из њихових редова у овој земљи долази и идеја о потреби изласка из Европске уније како би се избавили од диктата Брисела. „Мађарска, нажалост, није самостална држава. Све је разрушено, чак и индустрија. Пољопривреда још није покренута и ако нам уведу санкције, тек ће онда бити тешко обновити производњу у било којој сфери. Тренутно, наш највећи партнер је Европска унија, али влада жели да развије односе са Русијом, Казахстаном и Кином да би умањила зависност од Европе и Запада. Зато нам уводе санкције“, истичу представници партије „За бољу Мађарску“.

Мађарски закон који омогућава изградњу „Јужног тока“ није решио све проблеме, јер се кључ налази код Бугара, истиче директор Фонда енергетског развоја Сергеј Пикин. Но, Мађарска је демонстративно показала да је спремна да ради са Русијом на овом пројекту. Ипак, најважније је што је показала и другим чланицама Уније којим путем треба ићи. И уколико се „мађарски синдром непослушности диктатима Брисела“ укорени и код других народа, онда је то дефинитивно и крај Европске уније какву познајемо: бахате, корумпиране, антируске.

Зашто је „добри пријатељ“ казнио Мађарску?

Државни чиновници и неки политичари из Мађарске дошли су на списак оних који су под санкцијама САД, а све због наводне корупције. Америка овакве мере примењује само према непријатељским државама попут Русије, Ирана и Зимбабвеа. Први пут се оне односе на једну чланицу Европске уније и НАТО. Према америчким проценама, мађарски премијер Виктор Орбан је прешао црвену линију. Вест да је 10 мађарских званичника на списку САД за санкције мађарској јавности пренео је Андре Гудфренд (презиме, када се преведе, значи „добар друг“) али је одбио да саопшти појединости, пише мађарски лист „Непсабадшаг“. Министар спољних послова Мађарске Петер Сијарто тим поводом је отишао у САД да разјасни о чему се и о којим људима ради, али је његов колега Џон Кери одбио да га прими.

[/restrictedarea]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *