Почетна / Вести / Европа се уморила од Украјине и од санкција

Европа се уморила од Украјине и од санкција

Питање пооштравања ограничавајућих мера против Русије можда ће бити изнето на дневни ред самита ЕУ 18-19. децембра. То ће се десити ако устаници са југоистока Украјине пређу у офанзиву и покушају да освоје нове територије.

При томе, како је прецизирао министар иностраних послова Летоније Едгар Ринкевич, чак у том случају неће бити говора о такозваним секторалним економским санкцијама, о којима се преговори налазе на самом почетку.

Последња дискусија у Бриселу показала је да међу земљама ЕУ нема јединства о ситуацији у Украјини, признао је министар иностраних послова Пољске Гжегож Схетина. Позитивним моментом он сматра чињеницу да је учесницима Савета ЕУ ипак пошло за руком да израде заједничку коначну изјаву. У њој се Европској комисији поручује да припреми до краја новембра предлоге да се лидери проглашене Доњецке и Луганске народне републике унесу у црни списак. Било би горе када не бисмо нашли јединствени став. Треба се задовољити оним што постоји, истакао је Схетина. Према његовој оцени, разлике у погледима између земаља ЕУ постале су још дубље него пре месец дана.

Зна се да ће Велика Британија и Пољска позвати на јачање санкција, док Мађарска, Словачка, Грчка и Кипар иступају против таквог корака. Мирољубиво су расположене Шпанија и Немачка. Неутрални став заузимају Белгија, Ирска, Данска и Аустрија. Србија је одбацила позив Европске комисије да се придружи санкцијама.

Европа је потценила неколико фактора, указује доктор политичких наука Владимир Зорин. На пример, снакције не могу тако брзо да се одразе на Русију, како је рачунао Брисел. Уз то, на велико чуђење ЕУ, притисак на Москву доприноси јачању ауторитета власти Русије, подвлачи Зорин.

Са своје стране, Валериј Островски са Санкт-Петербуршког универзитета сматра да су Европи досадиле две ствари:

Прва је несумњиво месијански став Обаме који сматра себе краљем света. Европа себе сматра посебним регионом, домовином цивилизације, у крајњој мери европске. Као друго, у ЕУ пажљиво прате сигнале из Кијева. У последње две недеље премијер Јацењук и министар иностраних послова Климкин иступили су са серијом изјава о томе да Еворпа наводно не разуме Кијев, не разуме сложености ситуације и мало пружа помоћи Украјини. А Европа схвата да је узимање Кијева за клијента нагло ослабило њене економске и политичке позиције.

Са тачке гледишта Владимира Шаповалова са московског Хуманитарног универзитета, ЕУ је сама сатерала себе у угао и сада покушава да сачува образ.

Сасвим је очигледно да пре или касније треба да се деси отрезвљење. Треба да се формирају објективније оцене и судови. Немогуће је, чак узимајући у обзир масовно деловање САД на лидер ЕУ, на јавно мњење у Европи – врло дуго држати елите ЕУ у демобилизованом стању русофобије.

Очиглено је да је ЕУ већ почела да тражи начин да поправи ситуацију. Шеф европске дипломатије Федерика Могерини је објавила да разматра могућност рестартовања дијалога са Москвом и чак је спремна да тамо отпутује.

Вероватно морамо да тражимо нове прилазе за смањење напетости у односима између ЕУ и Русије, истакао је и министар иностраних послова Немачке Франк-Валтер Штајнмајер. На пример, нов прилаз могу да буд контакти уз учешће представника ЕУ и Евроазијског савеза.

Са своје стране шеф руске дипломатије Сергеј Лавров је приметио у уторак да линија ЕУ поводом украјинске кризе предствља покушај да се пребаци одговорност, што поткопава поверење на европском континенту. Надамо се да тачка с које нема повратка није пређена – подвукао је Лавров. Ми смо заинтересовани за доследни развој односа.

 http://serbian.ruvr.ru/2014_11_18/Evropa-se-umorila-od-Ukrajine-i-od-sankcija-4435/

Један коментар

  1. ако `запад` мрзи комунизам, како то да се залаже за нај-комунистичкије границе – руско-украјинске ? А онај који воли санкције, треба да има на уму, да и сам може под неке од њих да потпадне ?
    … И , што не пренесу Ротшилдима, Рокфекерима & цо, да ако хоће рат, нека узму тољаге, па нек` се сами – умлате ?




    0



    0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *