Атентат

Милорад Вучелић / главни уредник

Непобитна је чињеница да је на Мишу Бека извршен атентат. Био је то смишљени и организовани покушај убиства. Тешко рањен, Беко је преживео захваљујући великој срећи и умешности лекара. У складу са објавом на зиду једне угледне светске клинике: „Ми смо превили а Бог је излечио.“

Све остало морају утврдити полиција, безбедносне службе и други надлежни органи.

Немамо претензија, нити можемo да уобличавамо, откривамо полицијску слику овог тешког злочина или да утичемо на њу. Инсистирање на непобитним чињеницама чини се само због тога што ће се оне, колико сутра, захваљујући таблоидним и сличним медијским обрадама овог „случаја“, потпуно заборавити или затурити у неки ћошак. Све ће бити важније од основних чињеница. Бол ће остати приватни, али ће зато разне бесловесне и сумануте приче распаљивати и привлачити пажњу медија, а можда и свесно или нехотице заметати праве трагове, инспираторе и налогодавце. И повећавати повређеност жртве и његових најближих.

Основну поуку из овог стравичног догађаја морали би већ извући и медији и политичари. Они не могу и даље бити у функцији сатанизације и „таргетирања“ појединих личности, а поготово не оних које су пред државним органима и институцијама система биле и остале спремне да одговарају и да у прилог и на корист своје невиности добију читав низ одлука и судских пресуда. Притисак и контрола јавности је једно, а распаљивање организованих убилачких страсти је нешто сасвим друго.

У сваком случају, независно од кривичноправног и полицијског исхода, чињеница атентата на Мишу Бека је усмерена на дестабилизацију прилика, ширење злокобних порука, сејање немира и страха у Србији. Она је за сада само последња у већ импресивном низу, али ће се низање наставити у овом или оном облику. Ако нема друштвених, економских и других основа за поређење са атмосфером „деведесетих“, ако одиста нема таквог континуитета, онда континуитета сасвим сигурно има у деловању страних служби и њихових домаћих посредника и извршилаца.

Гесло је једноставно: „Можемо када хоћемо и кога год хоћемо и како хоћемо. А вама препуштамо да исмејавате властити народ и интелигенцију због тога што верују у теорије завере и у ту сврху ћемо ангажовати наше експерте са српским именима и презименима.“

И још нешто важно се овоме додаје: „Оне које ви мислите да контролишете – ми контролишемо и ми им издајемо коначне налоге. Ваше је само да се правите да то не знате!“

[restrictedarea]

Делотворни и једини лек против оваквих делатности је грађење своје снажне правне државе са свим припадајућим институцијама. Наша још неизграђена држава се данас нашла на великој ветрометини. Пре само неколико година увелико се распредало о томе како је време геополитике неповратно прошло и како је Балкан тек неки занемарљив део географије те да Србија и нема неки нарочит геостратешки значај и положај и да је у другачијем разумевању ове ситуације више реч о некој српској мегаломанији него о стварном стању ствари. Уз владајуће начело да је свет неповратно под америчком доминацијом то је био комплетан поглед на свет. Могуће су, по том налазу који више личи на клинички него на идеолошки, само неке мале америчке чарке са Русијом или Кином, после којих ће се њихови представници руковати и загрлити и свет ће наставити истим путем. Тако је било све до догађаја у Сирији, а после свега што се десило и дешава се у Украјини и око ње јасно је да је реч о сукобу тектонских размера.

Безбројни су докази у текстовима објављеним у овом броју „Печата“ колико је Србија битна и важна и то не само нама, њеним становницима, којима је најважнија. Тако се можемо суочити са дестабилизујућом чињеницом да постоји званични немачки поверљиви документ „Утицај Русије у Србији“ уз отворене наговештаје повратка у стање Хладног рата са свим неповољним последицама по Србију, као и о потреби Немачке да на нашем тлу осујети остваривање руских интереса где се пак око начина на који се то чини не слажу Меркелова и њени коалициони партнери − немачки социјалдемократи на челу са Габријелом и Штајнмајером.

Ту је и ред дестабилизујућих чињеница које се односе на америчко распиривање „експлозивног потенцијала на југу Балкана“ и забринутост због тога што су се неки политичари из Републике Српске лако споразумели са Бакиром Изетбеговићем, али никако не могу са Милорадом Додиком. И то ни мање, ни више него око јачања централизма у БиХ, и то под покровитељством немачког и британског амбасадора. То је и начин да се онемогући и спречи утицај Русије у РС.

Узнемирујућа чињеница је да је британски премијер Дејвид Камерон, говорећи у аустралијском парламенту, нашао за сходно да нас подсети на Косово. Он је казао да су „широм света, уз британску помоћ и акцију, спасени милиони муслиманских живота од Косова па до Сирије“. За то је добио аплауз, који је изостао када је, како то само Енглез може, рекао: „Не, ми не чинимо зло другима, зло долази нама од других.“ За аустралијске парламентарце то је било превише. За неке наше вероватно не би било.

Читав ред узнемирујућих чињеница односи се и на оно што се дешавало у Бризбејну, где је било и одиста комичних покушаја да се учине пакости Владимиру Путину. И из њих се може извући читав низ поука од важности за политику политичке и војне неутралности Србије.

Ту је од велике важности и упознавање са битном чињеницом да је циљ Запада да „разори руску привреду санкцијама, а друштво револуцијама. Нека Путин виси на Црвеном тргу“. У нашем слободном преводу звучи крајње препознатљиво, као „Готов је“. Није онда ни чудо што је у Арапским Емиратима организација бивших отпораша означена као терористичка.

Западна, а посебно америчка хиперосетљивост испољена је поводом крајње основане изјаве српског министра Александра Вулина, и то кроз вишекратна званична саопштавања амбасаде нама стране државе. И то спада у ред чињеница које ваља имати на уму да би се нешто озбиљно могло закључити.

У ред озбиљних и узнемирујућих чињеница спада и све оно што се дешава премијеру нашег северног суседа, Виктору Орбану, а што   указује да је  отпочео покушај његовог свргавања због непослушности Империји и Бриселу око изградње „Јужног тока“. Повод за демонстрације и дестабилизацију и није нарочито важан а свему су претходиле, по опробаном обрасцу, америчке санкције према неким личностима из Орбановог најближег окружења.

Навели смо, без могућности да будемо исцрпни, читав низ чињеница које су се саме, а посебно у овом броју „Печата“, довеле у узајамну везу. Нисмо ни покушали нити је било потребно да у набројано мноштво чињеница додатно учитавамо било какав вишак смисла. Све се некако само од себе поређало. А бол и стрепња пријатеља овом приликом су само додатно изоштрили поглед.

[/restrictedarea]

3 коментара

  1. Ja sam ubedjen da iza atentata stoji ista ruka koja je i do sada ubijala po Srbiji.Cija je to ruka.Onih koji zele da uniste sve sto imalo vredi u ovoj Srbiji.Nesporno je da je Beko sposoban covek.biznismen. To je dovoljan razlog da ga sklone ,oni koji na sve nacine Srbiju hoce da bace ,ne na kolena,nego da je zatru.I nesto mi govori da se nece naci atentatori.

  2. Живимо у веома стабилној држави, па је неко хтео да дестабилизује друштвене и политичке прилике у Србији. Чуј неко. САД јел тако, питајте Човека од Речи.

  3. Ne znamo da li se radi o unutarsrpskoj,crnogorskoj ili nekoj drugoj svadji ili osveti…da je Milosevic ziv,on bi svakako bio kriv za ovo sto se desilo.
    Nadam se da ce Beko pronaci one sto su htele da ga ubiju,to bi bilo veoma vazno ne samo za njega,vec i za drustvo u kome zivimo.
    Vrlo sam se neprijatno osecao ,povod je isto vanredni dogadjaj…kada je svojevremeno Aleksandar Vucic,jedne dramaticne veceri…da li je neko poslao SMS pretnju ili mu se preprecio pred kolima…rekao ZNAM JA SVOJ NAROD…ispade,narod mu radi o glavi…
    Zaista,takvo varvarstvo ne moze se lako izgovoriti.
    Ispada da smo mi NAROD UBICA,ili sta sve ne…
    Vucicu preporucujem,da ako ima sumnju da mu neko o glavi radi,da ne sumnja na SVOJ NAROD,vec na one sa kojima kosi i vodu nosi.
    Takodje,veceras je Vucic ,na kongresu jedne male stranke ,jedne minorne stranke,u punom SC…vatrenim tonom govorio DA MI NIKOGA NECEMO SLUSATI,MOLITI,vezano za moguce srpske sankcije Rusiji…
    Daj bre covece smanji emocije,na.ebacemo opet.
    SVE SE TO MOZE RECI DIPLOMATSKIM RECNIKOM,A NE DA SE PRKOSI…
    Juce sam otisao u Ustanicku,u Sud…a oni rekose da tu nije Sud,vec u zgradi bivse BK tv,preko puta Hotela Jugoslavija…od 14.septembra.
    Rekao sam im da samo lose firme cesto menjaju adrese,oni se nasmejase…
    Zato je vazno da se borba protiv kriminala dovede do kraja,da sudovi rade,da advokati rade,DA SVI PLATE POREZ…ne moze se hapsiti jedan,a MUP i mnogi drugi duguju Drzavi…
    Uhapsili su Percevica,a slobodno je bar 50 Percevica,isto su uzimali kredite,isto duguju…STA SE CEKA…KO SE CEKA…
    JOS JEDNA TUZNA NEDELJA U SRPSKOJ ISTORIJI.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *