Почетна / Друштво / 1. мобинг у српском здравству

1. мобинг у српском здравству

Пише Зоран Цветановић

Мобинг који је утврђен у случају Марије Божовић, начелнице немедицинских послова у Поликлиници Клиничког центра Србије, први је мобинг у историји српског здравства, али се показује да ту ова прича тек почиње

Запослене у Клиничком центру Србије запрепастила је и забринула вест да се управо у њиховој средини, која са разлогом важи за елитну институцију ове врсте, догодио први мобинг у историји српског здравства.

Републичка агенција за мирно решавање радних спорова донела је половином јуна ове године решење по којем је у случају Марије Божовић, начелнице немедицинских послова у Поликлиници Клиничког центра Србије, извршен мобинг од стране директорке Поликлинике, професорке др Мирјане Стојковић. Према овом решењу, које је извршно и правоснажно, др Мирјана Стојковић је проглашена за мобера, јер је, непобитно је утврђено, извршила злостављање на раду Марије Божовић, а да њен послодавац, Клинички центар Србије, упркос чињеници да је више пута писаним путем упознат са читавом ситуацијом у Поликлиници, није предузео никакве кораке да предупреди проблеме и спречи или заустави мобинг.

 

УГРОЖЕНИ И ЗАПОСЛЕНИ И ПАЦИЈЕНТИ „Утврђује се да је извршено злостављање на раду запослене Марије Божовић од стране послодавца Клинички центар Србије који није предузео радње којима би онемогућио директора Поликлинике Клиничког центра Србије проф. др Мирјану Стојковић да у дужем временском периоду – током 2013. и 2014. године изврши радње злостављања на раду и у вези са радом“, каже се у решењу Агенције за мирно решавање радних спорова. Одлуке ове Агенције су коначне и на њих ниједна страна нема право жалбе, због чега се ове одлуке, исто као ни судске, не могу ни оспоравати ни коментарисати.

Истовремено, Агенција за мирно решавање радних спорова наложила је Клиничком центру Србије да „без одлагања предузме мере којима ће спречити даље злостављање на раду Марије Божовић од стране проф. др Мирјане Стојковић“.

Ова одлука Агенције за мирно решавање радних спорова, која је на драматичан начин отворила питање мобинга у српском здравству где мобинг на први поглед никако није очекиван, дошла је после процеса који је трајао готово два месеца. Марија Божовић је оптужила др Стојковић за мобинг због вишемесечног систематског „урушавања интегритета“. Током трајања процеса изведен је велики број доказа, претресена је обимна документација коју су изнеле обе стране у спору, а рочиштима је приступио и велики број сведока. Др Стојковић је покушавала да опструира процес одлагањем рочишта, позивајући се на службена путовања у иностранство, професионалне обавезе, па чак и на поплаве које су крајем маја задесиле Србију. На неким рочиштима се није појавила без икаквог образложења, али је зато њу у процесу све време заступало осам адвоката из две адвокатске канцеларије.

После суочавања страна у спору, исказа сведока и извођења низа доказа, Агенција за мирно решавање радних спорова је утврдила да је посреди драстичан случај мобинга какав у многим детаљима није забележен у досадашњој пракси у Србији.

Кључни проблем настао је због тога што је директорка Стојковић противзаконито одузела све ингеренције начелници Божовић, спречавајући је у обављању послова и дужности који се налазе у опису њеног радног места. Њене послове директорка је поверавала другим запосленим у Поликлиници, поготово уском кругу својих. Послове су често обављале нестручне и ненадлежне особе, због чега је ситуација у Поликлиници стално измицала контроли. У Поликлиници су трпели и посао, и атмосфера, и међуљудски односи. Запослени су се жалили Управи Клиничког центра Србије, али Управа није решила ову ситуацију због које су били угрожени и запослени и пацијенти.

[restrictedarea]

КАФКИЈАНСКИ КОШМАР Упоредо са онемогућавањем, па чак и забраном обављања послова за које су поједини запослени, међу њима и Марија Божовић, задужени, др Стојковић је већину запослених изложила сталном притиску, вређању и омаловажавању. Како кажу саговорници Печата из Поликлинике Клиничког центра Србије, професорка Стојковић је „упропастила међуљудске односе у Поликлиници, угрозила ефикасан рад ове угледне институције, унела конфузију и учинила немогућом атмосферу“. Професорка Стојковић је отворено вређала запослене, омаловажавајући њихове стручне квалификације и људске особине, чак је тврдила да неки од њих и не знају шта је њихов посао. Како је Печату потврдило више независних извора из Поликлинике, атмосфера и састанци у овој установи били су више него бурни, пуни увреда, па чак и претњи, а некада су били и на ивици физичког инцидента. Др Стојковић је вршила свакодневни притисак вређајући Марију Божовић чак и пред њеним сарадницима. При свему томе, др Стојковић се позивала на своје политичке везе и заштитнике.

Докази изведени у процесу за мобинг пред Републичком агенцијом за мирно решавање спорова показали су да је професорка Стојковић од Марије Божовић захтевала и по неколико десетина писаних извештаја дневно. Извештаји су тражени и о тако бизарним стварима као што је образложење зашто је начелница Божовић ушла у неку од канцеларија Поликлинике, или зашто је контактирала неког од запослених у Поликлиници, или зашто је ишла у неки део ове зграде.

Све је било предмет интересовања др Стојковић, због чега је атмосфера у Поликлиници попримила изглед кафкијанског кошмара. Како сведоче запослени у Поликлиници, најмање троје запослених били су задужени за свакодневно непрестано праћење Марије Божовић и њеног кретања током боравка у Поликлиници и у кругу Клиничког центра Србије. Пратиоци су извештавали директорку где Марија Божовић иде, с ким се среће, с ким разговара и сарађује, где се у којем тренутку налази. Осим сведока, о овом праћењу сведочи и роковник једног од пратилаца који је пронађен и у којем су кретање и контакти Марије Божовић у Поликлиници бележени готово из минута у минут. Како Печат сазнаје, овај дневник праћења биће предочен у судском процесу који следи не само као доказ о једном драстичном мобингу већ и као запрепашћујуће сведочанство о једном времену и о томе шта је све могуће у једној државној установи првог реда.

 

ПРИЧА ТЕК ПОЧИЊЕ Догађаји у Поликлиници, који су врхунили пресудом за мобинг над Маријом Божовић, нанели су велике проблеме и другим запосленима. Још неколико запослених покренуло је или најавило процесе за мобинг против др Стојковић. Међу њима је Маја Бућко, главна сестра Поликлинике, која је оптужила др Стојковић за систематске нападе на „њено достојанство и њен лични и професионални интегритет“, како „омаловажавањем, вређањем и понижавањем“ тако и тиме што ју је „изоловала на послу“ и захтевом другим запосленима „да се са њом не комуницира“. Запослени у Поликлиници испричали су новинарима Печата да је на једном састанку, после бујице увреда и вике од стране директорке, Маја Бућко пала у несвест. Др Стојковић, упркос томе, није прекинула састанак, нити је притекла у помоћ главној сестри, због чега су запослени позвали хитну службу реанимације. Иако је у овом процесу пред Агенцијом за мирно решавање радних спорова утврђено да је постојао низ примера злостављања на раду, главна сестра је, у име мира у кући, прихватила споразумно окончање арбитражног поступка по којем је тадашња директорка Стојковић била дужна да омогући Маји Бућко да несметано обавља своје послове. Овим решењем је др Стојковић наложено да врати одузете надлежности главној сестри, а Клиничком центру да онемогући свако даље злостављање на раду, али је убрзо после споразумног окончања спора све настављено по старом.

Истраживање Печата о случају мобинга у Клиничком центру Србије показало је да је у овој институцији у међувремену проглашен још један мобинг пред Агенцијом за мирно решавање радних спорова. Реч је о мобингу који је над др Радом Јешић, редовном професорком Медицинског факултета у Београду, спроводила др Мирјана Перишић, директорка Клинике за гастроентерологију Клиничког центра Србије, уз, како кажу сведоци, активну подршку своје колегинице Стојковић. У овом случају мобинга показало се да је чак било и физичких напада.

Али када је проглашен први мобинг у историји српског здравства, показало се да ту ова прича тек почиње. Наиме, читава три месеца после доношења обавезујућег и коначног решења Агенције за мирно решавање радних спорова, Управа Клиничког центра није предузела ниједну меру наложену овим решењем. Тек крајем септембра ситуација се одједном изменила, и то тако што су истог дана са својих функција смењене и проглашена моберка др Стојковић и мобингована начелница Марија Божовић. Са свог радног места у Поликлиници уклоњена је и главна сестра Маја Бућко. Запослене у Поликлиници, поготово оне који су непосредно сарађивали са др Стојковић и са Маријом Божовић запрепастило је да је Управа КЦС на исти начин третирала и мобера и мобингованог.

МАЛА ПОМОЋ ПРИЈАТЕЉА Управа КЦС ову своју одлуку правда реорганизацијом, тврдећи да читав случај нема никакве везе са мобингом, али истраживање Печата показало је да не постоји ни план реорганизације КЦС или неког његовог дела, нити пак одлука о реорганизацији. Како кажу упућени извори у КЦС, који су због читаве ситуације затражили да остану анонимни, смењена директорка Стојковић је нашла заштиту. и запослени у Поликлиници који су покренули процесе за мобинг. Остају отворена питања зашто су неки утицајни лекари и државни функционери узели у заштиту др Стојковић, која иза себе нема импресивну научну или професионалну каријеру, тражећи да из Поликлинике буду уклоњени и они које је она мобинговала и зашто Управа КЦС није спречила мобинг, нити спровела налог Агенције за мирно решавање радних спорова.

У овом тренутку др Мирјана Стојковић је распоређена на место лекара у Клиници за гастроентерологију, док су Марија Божовић и Маја Бућко премештене из Поликлинике на друге клинике у КЦС. Запослени у Поликлиници верују да су њих две смењене по казни због тога што су покренуле поступак за утврђивање мобинга и да је то упозорење свима њима шта може да им се догоди ако се одлуче да заштите своја радна и људска права.

Марија Божовић није желела да коментарише сазнања Печата, јер интерна правила КЦС забрањују изјаве запослених медијима без сагласности директора. Рекла нам је само да верује у правни поредак земље и да ће се јавности обратити када исцрпи сва правна средства која је ових дана покренула.

[/restrictedarea]

9 коментара

  1. Katastrofa kako neki ljudi mogu ovako da lazu.to je nepismena zena koja nezna da obavlja svoj posao.a do presude je doslo davanjem mita od 500 evra.sramota da se tako lako presudi I osramoti neko a nenproveri se sve.




    0



    0
    • E Pero, Pero. Stvarno je katastrofa koliko si nepismen-a. Koju skolu si ti zavrsio-la, kada gramatiku iz osnovne skole ne znas.Ali skolu o novcu i lazima si diplomirao-la, sto se vidi iz tvog komentara, To je jedini tvoj prljavi nacin izrazavanja.Kako to da govoris istim jezikom kao i tvoja profesorka? Pitam se, Pitam se? Sto Pljujes po ljudima koji sprovode zakon na osnovu cinjenica. Sto rade posteno svoj posao.Jel zato sto ti radis sve protiv zakonito. E ne moze vise. Ha. ha. Pozdravi Profesorku ili hoces 500 e da bi je pozdravio-la.




      0



      0
  2. Kako neko može uopste da tuži jednog Profesora i uglednog gradjanina, a da pritom ista ima zvanje nastavnika informatike ,a sebe potpisuje kao dipl inženjer?Pa , da li je to ljudi normalno! Sramota da Uprava KCS dozvoljava da jedan nastavnik radi u zdravstvu!




    0



    0
    • Bas se vidi da si neutralan.Ova uciteljica Vas je naucila pameti.Da ste je slusali naucili bi jos ponesto kao na primer da ne lazete, ne varate, da se opismenite a ne da kupujete diplome i opet ostajete takvi kakvi ste. Da ste barem imali srece i bili u srodstvu sa njom mozda biste nasledili malo genetike i bili bolji ljudi ali na zalost niste.Ostali ste to sto jeste u stvari NISTA. Da niste mozda u srodstvu sa Profesorkom? Uglednom?Pa mora se priznati jeste ugledna ima je na svim prvim stranama novina.Barem je u necemu ugledna.Sto bi rekao nas pametan narod “ OGLEDNITE SE“




      0



      0
  3. Kome danas verovati




    0



    0
  4. Da sa nastavniku informatike nije mesto u zdravstvu,a takva osoba nezasluzuje mesto ni u skoli da radi ,uzas jedan ta zena nista nije radila tako da o mobingu nema govora




    0



    0
  5. Mobing je u Srbiji rasprostranjen . I sama sam izložena žestokom mobingu u Bolnici u Leskovcu , nakon 33 godina radnog staža . Apelujem da se više govori o mobingu kako ne bi dolazilo do tragičnih posledica koje su završni čin mobinga , kao što se i dešava . Moberi su ljudi na vlasti , u rukama imaju i sudsku i izvršnu vlast… pa smatraju da mogu sve . Molim da se obave edukacije , da se u rešavanju ovog problema uključe eminentni stručnjaci , psiholozi , psihijatri , sudski veštaci , ali da se i sudije edukuje o mobingu .




    0



    0
  6. Lekar sam u Bolnici u Leskovcu sa 33 godine radnog staža , specijalista internista , subspecijalista nefrolog. već godinu dana trpim zlostavkljanje na poslu od strane direkno predpostavljenog načelnika Službe nefrologije . Priča je duga , od isterivanja iz kancelarije , izopštavanja iz stručnih dešavanja , učešća na edukativnim sastancima , izopštavanja iz društvenih dešavanja u kolektivu , opterećenja radnim obavezama preko rasporeda … i sijaset drugih sličnih radnji . Jedina sam žena lekar od šestoro lekara , pri tom najstarija i po godinama , stažu , specijalizaciji . Na kraju radnog veka doživljavam zlostavljanje .
    Bila sam prinuđena da se obratim Višem Sudu u Leskovcu za zaštitu svojih prava , jer Direktor Bolnice nije mario i nije se ni na koji način angažovao da me zaštiti , iako sam mu se obratila velikim brojem dopisa a i usmeno . Uz to Direktor Bolnice u Leskovcu mi je pretio kako lično , tako i preko medija da će me premestiti na drugo radno mesto . Nefrologa ukloniti sa nefrologije !?
    Na današnjem prvom roćištu , Direktor je pretnju ponovio i na Sudu , mada je sudija odložio roćište za deset dana , sa namerom da dođe do nekog vansudskog pomirenja ?

    Stojim Vam na raspolaganju . Ovo što doživljavam je ugrozilo moje zdravlje po mišljenju Službe medicine rada , ali vlast je vlast . Načelnik sa još dvojicom kolega mi veoma često na neki način preti gradonačelnikom Leskovca ,koji bi trebalo da me uništi.

    Hvala




    0



    0
  7. Pred Višim Sudom u Leskovcu je počeo sudski proces za mobing u Bolnici u Leskovcu . Ali , vlast je vlast . Načelnik , normalno uz podršku Direktora, vrši presing na svedoke .Kako će ljudi da svedoče ako rade u Bolnici u kojoj radi i onaj ko je mobiran ?! Pa normalno je da se svedoci plaše ,jer svakako mogu da budu sankcionisani ukoliko govore istinu , a koja ne odgovara Načelniku Službve nefrologije u Bolnici u Leskovcu , a samim tim i Direktoru bolnice .
    Kako će Sudija shvatiti strah svedoka da svedoče istinu i da li može da prepozna taj strah .




    0



    0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *