Почетна / Други пишу / У Београду формирали „Нову Европу“

У Београду формирали „Нову Европу“

Нову геополитичку фигуру изградили су учесници међународне конференције Нова Европа: Париз-Берлин-Москва-Београд. Русију на конференцији су представљали бивши амбасадор РФ у Београду, председник управног одбора Балканског центра међународне сарадње Александар Конузин и Виктор Колбановски, директор Балканског центра међународне сарадње.

Нову геополитичку фигуру изградили су учесници међународне конференције Нова Европа: Париз-Берлин-Москва-Београд, одржане у српској престоници у организацији фонда Достојанство чији је оснивач Трећа Србија. Фигура је направљена са освртом на познату књигу Анрија де Гросувра о стратешком партнерству између ЕУ и Русије, назависности европске политике од САД.

Русију на конференцији су представљали бивши амбасадор РФ у Београду, председник управног одбора Балканског центра међународне сарадње Александар Конузин и Виктор Колбановски, директор Балканског центра међународне сарадње.

Књига Анрија де Гросувра се назива Париз-Берлин-Москва, како се Београд уклапа у овај систем?

Александар Конузин: Србија је једна од водећих земаља балканског региона, где се активно развијају политички процеси и постоје приличо сложени проблеми који не могу да не утичу на ситуацију у читавој Европи. Активне европске државе су заинтересоване за то да доприносе регулисању ових проблема, у том смислу Београд је добар партнер за разматрање питања безбедности, економских питања.

Берлин-Париз-Москва-Београд – то је конкурент, аналог или трансформација ЕУ?

Александар Конузин: Не, не! То није конкурентна геометријска фигура, јер и унутар ЕУ постоје разни формати, на пример Вишеградска група. Реч је о томе да се формирају групе држава по интересима, пошто ЕУ не представља све богатство односа међу државама Старог света.

Шта ви мислите, рецимо, о конкурентности Нове Европе?

Виктор Колбановски: Хајде да се сетимо историјских основа саме ЕУ. Између осталог, формирање Европске асоцијације угља и челика, када су на основу узајамно повољних економских пројеката Немачка и Француска, превладавши узајамно неповерење, учинили први корак ка уједињењу Европе. Савремени енергетски пројекти посебно за развој постојећих и изградњу нових енергетских транспортних система, проширење размене енергетских актива са европским земљама, осигурање узајамно повољног доступа привилегованим пројектима, у целини стварају прагматичну основу за зближавање међу европским и евроазијским делом заједничког европског простора.

О којим пројектима се ради?

Виктор Колбановски: Нова Европа обухвата географски простор од Лисабона до Владивостока, у њеној основи су природни интереси земаља. Енергетски пројекти могу да створе све претпоставке за превладавање могућег континенталног раседа, који је означен поводом кризе у Украјини. Ипак, видимо да се на путу гасовода Опал или Јужни ток стално стварају различите препреке. Поставља се питање: коме је то корисно? Очигледно оно што се дешава може да се објасни тежњама евроатлантских земаља да наметне Европи искључиво своја правила игре. Али постоје и позитивни примери, на пример реализација споразума о размени актива између руског Гаспрома и немачке компаније Винтерсхал.

Између осталог, један од организатора конференције Мирослав Паровић управо је говорио о борби два начела: евроатланског, заинтересованог за удаљавање Русије од Европе, и суверенистичког, које се залаже за њено активно присуство.  Србија у њеном актуалном положају ком табору пре припада?

Александар Конузин: Расположења су веома различита. Влада се оријентише на ступање у ЕУ, при томе са оградом да то не значи одустајање од посебних односа са Русијом. Али постоје и политичари који сматрају да се треба оријентисати на Москву или тражити формулу сарадње, невезану за актулане интеграционе процесе у западној Европи. Па и у самој Европи постоје евроскептици који сматрају да треба ставити ослонац на односе између суверених држава на истом том простору од Лисабона до Владивостока. Рекао бих да Србија врло пажљиво прати ову дискусију и врло опрезно напипава пут ка сарадњи са европским државама.

Када говоримо о евроалтантизму, подразумевамо НАТО. Србија активно сарађује у сфери безбедности како са Алијансом, тако и са Русијом. При томе овде постоје два плана: практични, попут српских падобранаца који се школују у руским специјализованимм установама, и глобални, који се састоји у томе што се Београд и даље придржава ванблоковског принципа, што је важно за Москву. Колико је перпсективан такав пут?

Виктор Колбановски: Године 2015. обележвају се два врло важна датума. 200 година од завршетка Бечког конгреса, чији је један од главних резултата било пружање европским државама гаранција неутралитета за Швајцарску, и 60-годишњица државног споразума о обнови независности Аустрије и усвајања декларације о неутралности ове земље. У том контексту важно је поставити питања везана за међународне гаранције неутралности за Србију и перспективе неутралности за такве земље као што су Црна Гора, БиХ и Македонија. Неки наши партнери теже да ступе у Алијансу по убрзаној процедури, што је јасно, узимајући у обзир огроман притисак од стране НАТО-а, али ми видимо до каквих негативних, а понекад и трагичних последица доводи таква политика. Током век и по управо Балкан је био окидач за многе конфликте, дошло је време да овај регион постане гарант општеевропске безбедности.

И на крају о две посете. Већ одржане – Владимира Путина и предстојеће – патријарха Кирила. Како сада после 16. октобра оцењујете ниво наших односа?

Александар Конузин: У њима постоји како ширина обухвата, тако и дубина. Ми смо заинтересовани за Београд као за политичког партнера. У економију земље смо инвестирали више од 3 милијарде долара и желимо да развијамо трговину. И, наравно, хуманитарне и културне везе, тим пре што Срби веома теже таквим контактима. Желели бисмо да буде више учињено у области образовања: више руских књига, емисија и филмова на телевизији. Надам се да ће нам поћи за руком да временом исправимо ситуцију.

У новембру се очекује посета Србији патријарха Московског и све Русије Кирила. Раније је било саопђтено да ће Поглавар РПЦ открити споменик Николају Другом у Београду, као и да ће посетити Косово и Метохију.

Виктор Колбановски: Предстојећа посета партијарха има изузетан значај као симбол уједињења, као стимуланс за свестрану сарадњу „Руског мира“  и „Српског света“. Духовне везе нису ствар прошлости и искључиво прошлости (а постоји такво радикално мишљење) и никако не ометају европски пут Србије. Напротив, то је корак унапред за читаву европску цивилизацију. Између осталог Нову Европу, о којој смо данас говорили, обједињавају између осталог и заједничке хришћанске вредности.
http://serbian.ruvr.ru/2014_10_24/U-Beogradu-formirali-Novu-Evropu-8800/

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *