Почетна / Друштво / Шта смо видели на паради

Шта смо видели на паради

На паради „Корак победника” Војска Србије приказала је 330 комада војних возила и оруђа и 40 авиона и хеликоптера. Ово су неки од њих

Приредио Филип Родић

Тенк М-84
У наоружању Војске Србије налази се 212 тенкова М-84 и М-84А сврстаних у четири тенковска батаљона са по 53 тенка – по један за сваку од четири бригаде Копнене војске. Модел је направљен на основу руског тенка Т-72М, а када се појавио, био је први тенк са топом калибра 125 мм (док су остали тенкови имали топове калибра 115 или 120 мм) и први са аутоматским системом за пуњење оруђа. Овај тенк био је авангардан и захваљујући свом систему за управљање ватром, који је технолошки био десет година испред западних система, док га совјетски Т-72 није ни имао. Поред топа 2А46 калибра 125 мм, тенк је наоружан и митраљезом М-87 калибра 12,7 мм и митраљезом М-86 калибра 7,62 мм.
[restrictedarea] БВП М80А
Осам механизованих батаљона опремљено је са укупно 320 оклопних борбених возила М80А (по 40 возила у сваком батаљону). У наоружање БВП М80 уведен је 1982. године, а годину дана касније израђени су примерци нулте серије М80А са мотором ОМ-403 снаге 235 kW. Наоружан је митраљезом М-86 калибра 7,62 мм и два лансера за противоклопне вођене ракете „Маљутка“, а две додатне ракете смештене су у возилу.

БОВ М86
Војна полиција Војске Србије за наменске задатке користи 58 борбених оклопних возила (БОВ) М86. Посада из БОВ може да дејствује из возила кроз седам пушкарница – из једне са предње стране возила и по три постављене на бочним странама. За коришћење у сузбијању нереда на БОВ на предњем делу возила може да се постави мрежа за запречавање, а на задњој страни је десантни степеник на којем могу стајати четири човека. Наоружан је митраљезом М86 калибра 7,62 мм, са шест бацача димних кутија БДК 82 мм М79 и 12 димних кутија.

HMMWV
Високомобилно вишенаменско возило на точковима, у јавности познатије као „хамер“, јесте војно возило са погоном на сва четири точка које је развила америчка фирма „АМ џенерал“ средином осамдесетих година. Основно је возило америчких оружаних снага, а Војска Србије располаже са 21 оваквим возилом. Верзије којима располаже ВС опремљене су куполом са аутоматским бацачем граната БГА 30 мм или митраљезом М-87 калибра 12,7 мм.

МТ-55
МТ-55 је мостополагач пореклом из бивше Чехословачке, у употреби од 1962. године. Заснован је на шасији совјетског средњег тенка Т-55, на коју је уместо куполе постављен лансирни мост, а Војска Србије располаже са 24 оваква возила распоређена у тенковске и механизоване батаљоне, по два у сваком.

М84 НОРА А
Хаубица М84 НОРА А направљена је на основу совјетске хаубице 152 мм Д20 у оквиру пројекта НОРА (Ново оруђе артиљерије) Војнотехничког института из Београда. Домет у односу на оригинално оруђе подигнут је са 17.410 метара на 24.000 метара, али тражени резултати су премашени и достигнуто је читавих 28.500 метара. Вучно оруђе НОРА А уведено је у наоружање ЈНА 1984. године под ознаком М84. Војска Србије располаже са 36 комада распоређених у два батаљона Мешовите артиљеријске бригаде.

М77 ОГАЊ
Лансери ракета самоходни вишецевни (ЛРСВ) 128 мм М77 ОГАЊ постављени су на модификована теренска возила ФАП 2026 БС/АВ. Батерија од четири ЛРСВ гађањем са оба пуњења на максималном домету може да неутралише циљ на удаљености од 20.652 метра и површини од 104 хектара. Војска Србије располаже са 60 оваквих оруђа распоређених у три батаљона са по 18 комада. Додатних шест М77 налази се у Мешовитој артиљеријској бригади.

ПОЛО М-83
Противоклопно лансирно оруђе ПОЛО М-83 засновано је на БОВ-1 и у арсеналу ЈНА налази се од 1983. Наоружано је са 6 противоклопних ракета „Маљутка“ , које су полуаутоматски вођене. Ове ракете могу пробити 460 милиметара хомогене панцирне плоче на удаљености од 500 до 3.000 метара. Војска Србије данас располаже са 48 оваквих возила.

Л/70 БОФОРС
Батерије од по шест противавионских топова Л/70 БОФОРС калибра 40 мм, са ласерско-рачунарском групом Bofi и осматрачко-аквизицијским радаром М85 Жирафа (Ericsson Giraffe М75 на домаћем камиону ФАП 2026 БДС/А) налазе се у саставу дивизиона ПВО у бригадама КоВ и авијацијским базама Војске Србије. Оруђа и електроника су шведског порекла и осамдесетих година представљали су врх светских технолошких достигнућа. И данас су то ефикасна средства за одбрану од нисколетећих циљева.

КУБ-М
Три дивизиона у саставу 250. ракетне бригаде ПВД ВС лоцирана у Новом Саду, Крагујевцу и Нишу наоружана су ракетним системом КУБ-М. Изворни систем 2К12 КУБ уведен је 1967. године у наоружање оружаних снага бившег СССР. Ракете имају полуактивно радарско вођење и могу дејствовати по циљевима који се крећу брзином од 60 до 600 метара у секунди на висини од 60 до 10.000 метара. Зона уништења циља је од четири до 24 километра.

НЕВА-М
Два ракетна дивизиона наоружана системом С-125М НЕВА-М налазе се у саставу 250. ракетне бригаде ПВД. Дивизиони НЕВА-М су од 1982. до реорганизације спроведене 2007. године били размештени у прстен око Београда, са задатком одбране ширег рејона главног града. Током одбрамбене операције 1999. године припадници 3. дивизиона оборили су по један авион F-117А и F-16C из састава РВ САД. Ракете имају полуактивно радарско вођење са зоном уништења циља на даљини од 2,4 до 25 километара у доласку и 17 километара у одласку и на висини од 20 метара до 18 километара.

МиГ-29
Једини савремени борбени авиони у наоружању ВиПВО Војске Србије јесу четири једноседа МиГ-29Б и један двосед МиГ-29УБ из 101. ловачке авијацијске ескадриле 204. ваздухопловне бригаде. МиГ-29 се у оперативној служби СССР појавио 1983. године. Бивша Југославија прва је од европских земаља изван СССР која је набавила ове авионе, купивши 14 комада 1987. Током НАТО агресије на СРЈ, непријатељска авијација оборила је пет ових авиона, док је шести изгубљен од пријатељске ватре. Четири авиона уништена су на земљи. Максимална брзина овог авиона износи 2.445 километара на час. Наоружан је једним топом 9А-4071К (ГШ-301) калибра 30 мм са 150 метака и до 3.000 килограма убојних средстава на шест поткрилних носача.

МиГ-21
Један од најзначајнијих борбених авиона светске историје, МиГ-21, лети на Балкану још од 1962. године. Тада су на Аеродром „Батајница“, у састав 204. ловачког пука ушли први примерци МиГ-21Ф-13. У наредним набавкама, које су се протегле све до 1983. године, у РВ и ПВО увршћен је 261 авион МиГ-21, у 11 варијанти. У инвентару ВиПВО ВС је 31 авион у варијантама ловца МиГ-21бис (Л-17) двоседа МиГ-21УМ (НЛ-16) и извиђача МиГ-21М (Л-15М) модификованог за примену подвесника са аеро-фото камером за бочно снимање КА-112А. Два Л-17 од 2004. године користе се за аеро-фото снимање са камерама уграђеним у модификовани подвесни резервоар за гориво. Сви авиони МиГ-21 налазе се у 204. ваздухопловној бригади у Батајници, у саставу 101. ловачке авијацијске ескадриле и 1. извиђачког авијацијског одељења. Максимална брзина му је 2.175 километара на час. Наоружан је једним топом, ГШ-23Л калибра 23/2 мм, са 200 метака и до 1.500 килограма убојних средстава на четири поткрилна носача.

ОРАО
Југословенски стручњаци су од 1968. године радили на развоју двомоторног јуришника високих подзвучних брзина ОРАО. У ВиПВО Војске Србије преостала су 33 ОРЛА, од тога 16 Ј-22, 7 НЈ-22, 8 ИЈ-22 и 2 ИНЈ-22. Авиони који су у летном стању концентрисани су на Аеродрому „Лађевци“ у 241. ловачко-бомбардерској авијацијској ескадрили. Максимална брзина му је 1.160 км/ч. Наоружан је са два топа ГШ-23Л калибра 23/2 мм, са по 200 граната и 2.800 кг убојних средстава на једном подтрупном и четири поткрилна носача.

ГАЛЕБ Г-4
На основу технологија којима се у југословенској индустрији овладало у развоју авиона ОРАО, 1974. године покренут је развој школско-борбеног авиона ГАЛЕБ Г-4 (Н-62). Сада ВиПВО Војске Србије има 25 Н-62. Максимална брзина му је 910 км/ч, а наоружан је контејнером са топом 23/2 мм ГШ-23Л, са 200 метака на централном носачу и 1.280 кг убојних средстава на четири поткрилна носача.
АН-26
Главни ослонац ВиПВО Војске Србије за превоз људи и средстава ваздушним транспортом јесу авиони АН-26 из састава 138. ескадриле са Аеродрома „Батајница“. Крајем деведесетих година летела су 14 АН-26, набављена 1976. године, а један примерак произведен је 1984. године. У употреби су тренутно два оваква авиона.

ЛАСТА 95
ЛАСТА 95 је школски авион двосед који производи домаћа фабрика „Утва”. Лет је обављен 2009. године и од тада се овај модел испоручује Војсци Србије и оружаним снагама Ирака. Овај двосед има максималну брзину од 320 километара на час и долет од 1.160 километара. Војска Србије тренутно има осам оваквих авиона, а наручено је 15.

ГАЗЕЛА
Данас ВиПВО Војске Србије има 61 примерак лаког хеликоптера ГАЗЕЛА на аеродромима „Батајница“, „Лађевци“ и „Ниш“. У борбеној варијанти, овај хеликоптер је наоружан са четири противоклопне вођене ракете 9М14М „Маљутка“ и две самонавођене ракете ваздух-ваздух 9М32М стрела-2М. Максимална брзина му је 264 км/ч.

МИЛ МИ-8/МИ-17
Транспортни хеликоптер Ми-8 производи се још од 1967. године и у међувремену су на њему спроведена бројна усавршавања мотора, авионике и других уређаја, али без већих измена дизајна. Од 1968. до 1981. године за ЈРВ и ПВО увезена су из СССР 93 примерка. Због истека животног века, удеса, ратних губитака, кризе са ремонтом у ВиПВО преостала су само три Ми-8. У ВиПВО постоје и два примерка Ми-17, изведене варијанте Ми-8, са јачим моторима и новијом авиоником. Може бити наоружан са четири лансера за по 16 навођених ракетних зрна, калибра 57 мм.

ПЕГАЗ 011
Тактичка беспилотна летелица ПЕГАЗ 011 у ваздуху може да остане до 12 сати уз оперативни радијус од 100 километара. Испод трупа летелица има простор за смештај терета у који се складишти дневна и ноћна камера, ласерски обележивач и ласерски даљиномер, а алтернативно може да носи и радар.

СОРА
СОРА је самоходна хаубица калибра 122 милиметра развијена на основу хаубице Д30Ј која је постављена на задњи део модификоване шасије камиона ФАП 2026 БС. Главне функције овог оружаног система, као што су навигација, постављање топа, пуњење муниције и размештање, потпуно су аутоматске. Домет хаубице је 21,5 километара, а до сада су направљена два прототипа.

ЛАЗАР 1 и ЛАЗАР 2
Борбена возила пешадије ЛАЗАР 1 и ЛАЗАР 2 су прототипи возила намењених за транспорт људства, извиђање, патролирање, борбена дејства и хитне интервенције. Возила су спој борбеног возила пешадије и оклопног аутомобила са интегрисаном заштитом од мина, заштићена од заседних дејстава а опремљена савременим средствима извиђања и комуникације. Посада се састоји од возача, командира, нишанџије и 10 чланова укрцног одељења. Главно оружје ЛАЗАРА 1 је аутоматски топ калибра 20 милиметара, док ЛАЗАР 2 има топ калибра 30 милиметара.
[/restrictedarea]

 

3 коментара

  1. Stata da od svoje pojave u osamdesetim godinama ovaj tenk nije unapredjivan po pitanju pasivne i aktivne zastite oklopa kad su pitanju moderna protivtenkovska sredstava kao sto je to recimo slucaj s Ruskim T-90 koji je veoma slican nasem M80, tj dele zajednicku pogonsku jedinicu. Bojim se da M80 kao takav danas predstavlja slabu zastitu posade cime mu je i ubojnost dovedena u pitanje. Ako Srbija namerava da zadrzi ovaj tenk u narednim godinama kao okosnicu svojih oklopnih jedinica neminovno je da se mora pristupiti njegovoj hitnoj modernizaciji. Isto tako mogu se pogedati i resenja primenjena na Kineskom tenku 99A2 cija je „sasija“ gotovo identicna nasem M80. Osim modernizacije ovog tenka koji je trenutna okosnica nasih oklopnih jedinica treba razmisljati i o broju raspolozivih tenkova. Mi imamo cinjenicu da smo osim prema RS okruzeni neprijateljskim zemljama koje su sve manje vise clanice nama neprijateljskog NATO. Mi samo da bi se zastitili iz pravca Hrvatske i Madjarske treba da raspolazemo s destostruko vecim brojem oklopnjaka, tj tenkova. Onaj ko nas je sveo na broj od svega 200 stotinak nam ne misli bas neko dobro.




    0



    0
  2. Kao rezervista pozvan sam na vežbu, u pitanju su raketne jedinice,sve ostalo ostaće tajna.Napad NATO pakta se očekivao ali sa nedovoljno neophodnih informacija.Za vreme boravka, na mestu gde je trebalo izvesti probno gađanje raketama,na moje zaprepašćenje javljeno nam je da za rakete nije obezbeđeno gorivo.Kada sam želeo da saznam kako je to moguće i ko je odgovoran za takav propust, oficiri koji su čuli moje negodovanje i psovke, zapretili su mi vojnim sudom,jer bi to bilo odavanje vojne tajne.Oteran sam sa vežbe,navodno za moje dobro i do danas nikome nisam rekao za ovu lakrdiju.Pitam se, kako je moguće da oficir koji je zakazao u obezbeđenju goriva nije odgovarao ni pred vojnim sudom,niti je sakcionisan sa dugom robijom.Raspitivajući se za taj rašomon,saznao sam da je oficir samo dobio prekomandu.Od koga sam dobio tu informaciju neću vam reći.Kratko vreme, dobrovoljno sam bio na obuci demontiranja mina kod pukovnika koji je završio Frunzeovu Akademiju u SSSR u.Kada sam mu ispričao događaj sa gorivom, rekao mi je, budi srećan da za to sranje nisi ti odgovoran, jer bi ti ja presudio a ne vojni sud.




    0



    0
    • У наоружању ПВО Србије не постоје ракете на течно гориво. Као аутентични припадник АРЈ ПВО то би сте свакако требали знати. Пре ми се чини да убијате време пискарајући којекуда, а да не говорим о Вашем кредибилетету као сведоку ратних збивања деведесетих година.




      0



      0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *