Почетна / Економија / Србија на ребалансу

Србија на ребалансу

Пише Никола Врзић

Буџетски приходи су мањи од очекиваних, расходи већи, а буџетски дефицит још већи. Добили смо ребаланс буџета за 2014. годину

Ружно и кишовито лето негативно је утицало на српски буџет. Попијено је, наиме, мање пива него што се очекивало. Из Закона о изменама и допунама Закона о буџету Републике Србије за 2014. годину: „Нижа процена прихода од осталих акциза (алкохол и кафа) базирана је на основу кретања у протеклом периоду и очекивања у преосталом делу године. Процена је нижа за 1,6 милијарди динара у односу на буџетску процену. Узроци су (…) пад потрошње акцизних производа, највише пива, током летње сезоне услед лоших временских прилика.“
Али није само непопијено пиво утицало на потребу да се ребаланс буџета за 2014. донесе по хитном поступку – донет је у недељу увече – и да „ступи на снагу пре осмог дана од дана објављивања у ‚Службеном гласнику Републике Србије‘“, то јест, „наредног дана од дана објављивања“ у том гласнику. Разлог толике журбе, како је наведено у образложењу, нашао се у потреби да се избегну „штетне последице на обезбеђивање здравствене заштите, с обзиром на то да се овим законом обезбеђују средства Републичком фонду за здравствено осигурање услед смањења стопе доприноса за обавезно здравствено осигурање“. Но проблем је и од овог који се нашао у образложењу, нажалост, далеко дубљи. Дубок је баш колико и понор у којем се налази српска економија. А смањење плата и пензија, о чему се у јавности највише говорило, само су делић тог невеселог мозаика.

ПРИХОДИ РАСХОДА У најкраћем, првобитни буџет за 2014. годину погрешно је, а самим тим и забрињавајуће недомаћински, проценио и приходе које ће Србија имати, и расходе с којима ће се суочити. Укупни приходи су ребалансом смањени за читаве 32 милијарде динара; уместо 929 милијарде 902 милиона динара, 897.165.195.000 динара. Расходи су, насупрот томе, упркос смањењу плата и пензија повећани за скоро девет и по милијарди, са 1.112.459.644.000 на 1.121.926.097.547 динара. А тек буџетски дефицит. Уместо дефицита од 163 милијарде динара – поређења ради, у ребалансираном буџету за претходну годину дефицит је износио 166 милијарди – дефицит ће износити астрономских 212.955.789.547 динара, дакле, безмало 213 милијарди, то јест, отприлике милијарду и 775 милиона евра. И већи је за скоро 50 милијарди динара од прогнозираног на крају прошле године, када је доношен првобитни буџет. Већи за безмало 25 одсто.

[restrictedarea] На смањење прихода понајвише је утицало смањење пореских прихода од чак 43 милијарде динара, од чега невероватне 32 милијарде отпадају на смањење прихода од пореза на додату вредност (ПДВ-а) – уместо планираних 430 милијарди динара сада се планира 398 милијарди од ПДВ-а, што је мање него и у ребалансираном буџету за 2013, када се рачунало на преко 404 милијарде по овом основу. Значи ли то да се побегло у сиву зону, да се порез не плаћа? Неће бити, јер, ребалансирани буџет показује и повећање ПДВ-а из увоза од скоро 10 милијарди динара, док је споменутом паду од преко 30 милијарди динара допринео пад наплате пореза на додату вредност у земљи од чак 40 милијарди динара; уместо планираних 145 и по милијарди (2013:130 милијарди), сада се планирају свега 104 милијарде и 300 милиона динара. Шта нам ове бројке говоре? Оне представљају сведочанство жестоко смањене куповне моћи становништва које даље смањење куповне моћи тек очекује, и представљају сведочанство да од тога највише страда домаћа производња. Постоји ли бољи аргумент против даљих мера штедње и фискалне консолидације по мери Међународног монетарног фонда и његових овдашњих сарадника из Фискалног савета?
Кад смо већ код Фискалног савета, који сад поручује да би пензије требало и додатно смањити („После умањења, пензије ће остати на нивоу који је знатно виши од економске могућности привреде да их финансира“) док „позитивно оцењује предложени модел за умањење зарада“, остајемо упитани зашто нису подигли свој глас када су видели да тај модел умањења зарада очигледно није примењен и на њих. Очигледно, јер, иако су већини државних намештеника масе зарада ребалансом умањене умерено до знатно, па чак и драстично (у Државној ревизорској институцији, на пример, уместо 538 милиона, за плате ће бити издвојено 373 милиона динара), Фискални савет једва да је и загребан. Уместо 17 милиона 740 хиљада динара за њихове плате, даћемо им само 17 милиона и 640 хиљада динара. А кад смо већ код тога, нема умањења ни за посланички додатак (150 милиона динара и у ребалансираном буџету), ни за наше трошкове њихових путовања (чак су и повећани за преко пола милиона динара, на 137.550.000), нема умањења ни за услуге по уговору у стручним службама Скупштине Србије (уместо 114.900.000, платићемо их 192.795.000 динара), ни за плате у Генералном секретаријату Владе Србије (ребалансом је предвиђено 163.799.000, што је за 699 хиљада више него пре ребаланса), ни за повереницу за заштиту равноправности која ће нас, са сарадницима, само за плате коштати 34 и по милиона динара, скоро 700 хиљада динара више него што је планирано…
Србија обогаљена поплавама из буџета је избацила предвиђених 905 милиона динара намењених за „заштиту и спасавање грађана, добара, имовине и животне средине Републике Србије од последица ванредних ситуација“, али ћемо зато за „набавку софтверских лиценци“ за Управу за заједничке послове републичких органа издвојити милијарду и 147 милиона динара. „Мајкрософт“, наиме, не сме да трпи нашу штедњу. Али зато може култура – уместо 987 милиона динара, за капиталне издатке биће издвојено тек 290 милиона, и зато неће бити планираног новца ни за Народну библиотеку Србије, ни за Архив Србије, ни за Музеј науке и технике, ни за Југословенску кинотеку, ни за Историјски, нити за Етнографски музеј… Али ће га зато бити (иначе, ниједан од опозиционих посланика није се усудио то да критикује) и за Координацију процеса европских интеграција, и за Информисање јавности о процесу европских интеграција, и за Унапређење административних капацитета Републике Србије у области европских интеграција, и за Припремљену националну верзију правних тековина ЕУ, и за Планирање и програмирање ЕУ средстава и развојне помоћи, и за Праћење и извештавање о ЕУ средствима и међународној помоћи, и за Комуникацију, координацију и јачање капацитета у вези са коришћењем ЕУ средстава и развојне помоћи, и за Планирање и програмирање и ефикасно спровођење програма прекограничне и транснационалне сарадње, и за Ефикасно пословање Канцеларије за европске интеграције, и за Канцеларију за ревизију система управљања средствима Европске уније, и наздравље нам такав ребалансирани буџет.

[/restrictedarea]

2 коментара

  1. Kada ugledam skupstisko zdanje,setim se SISTEMA…INSTITUCIJA…DRZAVE…
    U medjuvremenu,zivot je drugaciji,malo ima svega navedenog,a mnogo PARTIJA…POLITICARA…BURAZERSKE HIJERARHIJE…
    Povodom upotrebljenog i zloupotrebljenog principa „odvojiti Crkvu od Drzave“,treba uvesti skandinavski princip,a to je „ODVOJITI PARTIJE OD DRZAVE“.
    U Danskoj,koja se smatra zemljom sa vanredno malim stepenom korupcije,kada se promeni politicka slika,posle izbora…politicari ulaze u INSTITUCIJE SISTEMA,sami…bez burazera,bez kumova,bez komsija,rodbine i prijatelja…
    TAJ SISTEM IH PRVI KONTROLISE…
    Nema „mnogobrojnih ekipa“,nema „ljudi od poverenja“…
    SISTEM FUNKCIONISE,SISTEM KONTROLISE…
    A „ljudi od poverenja“ trebaju ,valjda, samo kada ides u prevaru i pljacku…
    Budzet jednog ozbiljnog i ORGANIZOVANOG SISTEMA,prakticno ne treba nikakav rebalans…
    REBALANS BUDZETA JE LEGALIZACIJA NESPOSOBNOSTI POLITICARA,KOJI SMATRAJU DA SU ONI VAZNIJI OD SISTEMA I OD SAME DRZAVE.




    0



    0
  2. kada mi prvi put oteli od penzije vise neplacam struju ,porez ,bus plus idem peske pa neka uzivaju ovi lelem..i




    0



    0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *