Почетна / Интервју / Славко Никић – Вадили су им крв до последње капи

Славко Никић – Вадили су им крв до последње капи

Разговарала Наташа Јовановић

Две хиљаде несталих српских душа са Космета разасуте су од уласка у рудник Дева, Лапушника, Качикола, логора који је водио Фадиљ Суљевић, до области Дренице и Радоњићког језера. Зашто се ћути о Крпимељу и Шајковцу? То су локације, гробнице и стратишта, који морају да се истраже!

Бруно Векарић никада није био у Ђаковици. У Ђаковици сам ја растао, купао се на Еренику и дружио се са Шиптарима, иако сам знао да је сваки мој одлазак на реку подразумевао да ћу кући да се вратим крваве главе. Тада сам мислио да то тако мора. Сада слушам како Тужилаштво тражи отварање масовне гробнице и запомажем: Господо, на погрешном сте путу. Стратишта и гробнице у којима се налазе убијени Срби налазе се на другим локацијама!, каже у разговору за „Печат“ Славко Никић, последњи живи члан јединице МУП-а која се борила против кријумчарења наркотика на Космету од 1990. до 1999. године. Био је активни учесник рата на Космету. За помоћ пружену преко Дрине, у време рата, признање му је лично одао генерал Ратко Младић. Хапшен је у акцији „Сабља“.

Пре него што је претрага локације у селу Пискота у околини Ђаковице, за коју се сумњало да крије тела српских цивила страдалих у логору Ликовац, окончана без резултата, рекли сте ми да је истрага на погрешном путу. Како сте знали?

Када сам чуо информацију о постојању гробнице на подручју Ђаковице, осећао сам се као болестан човек коме је дат аспирин и до кога допире шапат: То ће трајати само неколико сати. И обична сијалица гледана из угла затвореника, као што сам био ја у време „Сабље“, изгледа као Сунце, али када протрљам очи, видим само сијалицу. Не желим да кажем да Тужилаштво за ратне злочине нема добру намеру, али је увредљиво за нас који смо рођени на Космету и чији ближњи су сахрањени доле да истрагу почињу од гробнице за коју нам нису рекли ништа чак ни власници кафане „Сунце“, који су тренутно на територији Србије и које је лако приволети да сведоче. Један од њих је бивши начелник Ресора безбедности тога подручја. То да он ништа није знао о постојању гробнице поред које је тик била и поменута кафана, сумњам. Плашим се да ћемо прекопавањем ове локације пронаћи тек неколико тела, при чему остављам могућност да су нека накнадно пренета из Албаније, граница је близу, и ту закопана како би послужила за отварање ове афере.

Ако је Тужилаштво на погрешном путу, који је пут прави и да ли сте покушали да им предочите ваша сазнања?

Улазак у рудник Дева, тамо је на стотине српских душа. Шта је са Лапушником? Шта је са Качиколом, логором који је водио Фадиљ Суљевић, а у чију су заштиту, када сам тражио његово хапшење, стали појединци које нећу да именујем? Зашто се ћути о гробницама у области Дренице као што је Радоњићко језеро? Зашто ни речи о Крпимељу, Шајковцу? То су локације, гробнице и стратишта, која морају да се истраже! Зашто се не отвори истрага на Орланском језеру где је командант живота и смрти био бивши командант антитерористичких снага МУП-а Србије за КиМ, Нуредин Ибиши, који је завршио Војну академију у Београду и са којим сам 15 година живео у истој згради МУП-а на истом спрату, он лево, ја десно. Само на релацији око Драгодана, на непуних 500 метара ваздушном линијом од мог стана у Приштини, налази се место где су клани Срби, и то знају многи Срби са Космета.

Ове локације наше Тужилаштво није видело ни из аутобуса. Ми као ратници знамо шта се тамо дешавало, али свака иницијатива да се покрене истрага на тим локацијама остала је без успеха. Није било, да најблаже кажем, добре воље. Довољно је да кренемо од Радоњићког језера где се нешто и радило. Тамо смо, поред тела убијених Срба, нашли и тело малолетне Шиптарке коју је, по нашим сазнањима, Рамуш Харадинај држао заточену месецима и силовао. Када није хтела да му опрости , а он је то тражио од ње, одвео ју је до језера и испалио јој метак у потиљак. Овај усамљени случај показује колике су димензије њиховог злочина, јер ако они нису имали респекта према својој нацији, замислите с којом су лакоћом убијали омражене Србе. Сви сведоци тог догађаја су погинули, међу њима и Тахир Земај, бивши официр ЈНА, кога сам некада хапсио због кријумчарења наркотика на Косову и Метохији. Али нико не пита Србе да причају о томе. О страдањима Срба и злочинима Шиптара причају они који то Косово не могу да нађу на географској карти. Друго, српска јавност мора да зна да су српске жртве сахрањиване по шиптарским гробљима као њихови покојници. Ово знају сви начелници тадашњег Секретаријата Метохије и Косова. Пут Приштина – Глоговац − Пећ, па преко Раковине према Ђаковици до Призрена је пут крај којега леже шиптарска гробља и у њима на стотине необележених гробова у којима су сахрањени Срби. Ако не знам ко је тачно где сахрањен, знам шта су радили, одрастао сам са Шиптарима! Замениче тужиоца Бруно Векарићу, Србине, поздравља те ратник Славко Никић и пита ко је све сахрањиван на шиптарским гробљима! Славко Никић лаже, рећи ће неко. Не, ратници не лажу. Предлажем полиграф са једним питањем: Да ли сте прикрили иједну жртву за Косова и Метохије?, и позивам Тужилаштво за ратне злочине.

[restrictedarea]

Зашто је уопште отварана прича о постојању гробнице код Ђаковице?

Ова гробница требало је да послужи као и „Жута кућа“ за аболирање свих оних који су учествовали у трафикингу органа јер у „Жутој кући“ то није могло све да се одради. Друго, која је разлика између „Жуте куће“ у Албанији и пољске болнице у околини Блаца у којој су пронађени инструменти за трансфузију крви из вене у вену. Мислим да су те куће, а било их је таквих на стотине на Космету, биле само пролазне станице. Поред трговине органима, поред отимања српске земље и српске имовине, Шиптари су трговали и српском крвљу. У илегалној болници у селу Блаце надомак варошице Сува Река, општина Призрен, учествовао сам у акцији полиције која је забележена и видео-камером. Види се и чује када наређујем да се ломе врата која су до мог доласка била закључана. У приземљу смо нашли апотеку пуну лекова. Било је ту и произвођача из Србије са најновијим датумима производње. На спрату смо затекли опрему за коју су нам наши доктори рекли да се користи приликом трансфузије крви из вене у вену и за вађење крви до задње капи.

Када је Смиља Аврамов прочитала мој рукопис „Нулта крвна група“, показала ми је студију коју је радила 15 година, на 700 страна, служећи се различитом грађом. Рекла ми је: „Ви сте овим случајем који описујете урадили скоро колико и ја у својој књизи.“ Нашу крв online casino су давали шиптарским терористима који су били рањавани на ратишту. Србија има права да опрости, али тек када сахрани остатке тих људи.

Зашто Тужилаштво за ратне злочине није пратило трагове о којима причате?

Тужилаштво никада није пратило ове трагове јер они који је требало да им дају податке, а не искључујем могућност да су то и учинили, корумпирани су од стране Шиптара. Зашто је уништена сва документација која доказује да је Рамуш Харадинај криминалац, а која је била, сведок сам томе, у нашим рукама? Зашто Тужилаштво ћути о постојању два возила која су на територији Метохије заплењена још 1998? Оба су била опремљена као мале хируршке сале. Зар неко мисли да то може и треба да остане тајна?! Једно од та два возила налази се још увек на територији општине Крушевац.

Да ли сте покушали да ступите у контакт са Тужилаштвом и понудите ове информације?

Ово Тужилаштво не може да води истрагу о несталима и киднапованима и онима који су поклани по Косову и Метохији јер је доказало да нема интересовања за тако нешто. Када сам се одазвао позиву Тужилаштва за ратне злочине, сачекало ме је неколико људи, један од њих ненајављен. Када сам упитао како се зове и шта ради, речено ми је да је он државни службеник. Окренуо сам се тужиоцу: „Господине, ја добро знам како изгледа тужилац, још боље како изгледа један полицајац.“ Био је то извесни Димић из БИА. Понудио сам им да преко мојих оперативних веза, уз њихову помоћ и логистику, ухапсимо човека који се често појављује у пограничној зони Туларе, а који је вршио надзор над киднаповањем доктора Андрије Томановића. Ако бисмо сазнали где је доктор Томановић, сазнали бисмо и где је завршио део конвоја од 2 000 Срба. Зашто нико није желео да прати овај траг? Зашто смо уместо тога гледали „потресну исповест“ Албанца који описује како су војничким ножем произведеним у српској фабрици резали грудни кош дечака од 19 година и вадили му срце? Шта да кажем на те небулозе? Да су унапредиле истрагу? Не, сваком лаику је јасно да уз најбољу жељу и Бруна и Албанца та прича не пије воду.

А логор Ликовац, да ли је о њему до краја испричана прича?

Српска јавност је остала ускраћена за информацију да су се одатле километрима около разлегали јауци жртава којима су албанске жене секирама на трупини кидале делове тела. Овај део су српске власти тешко контролисале и у време комунизма. Тамо је завршио и мучни Илија, пензионисани припадник полиције, који је камионом доносио браћи храну, а кога су пресрели и послали у Ликовац. Делове његовог тела смо нашли у близини раскрснице за Лапушник. У логору Клечка малу Јовану су шиптарски бандити, припадници ОВК, Љуан и Беким Мазреку, испред мајке и баке силовали. Иживљавали су се сатима над десетогодишњом девојчицом. Када су је на тај начин масакрирали, живу су је запалили, опет пред очима несрећне мајке и баке. На лицу места полиција је затекла руку мале Јоване истргнуту из лакта, која се још димила. Деловало је као да је тражила помоћ или је махала мајци и баки, шачица је била отворена. На питање истражног судије Данице Маринковић како су сазнали да се девојчица коју су силовали и убили звала Јована, један од браће Мазреку је рекао: „Када сам истргао девојчицу из руку мајке, та жена је кукала до своје смрти, изговарајући само то име. Бака је умрла одмах.“

Како објашњавате чињеницу да се о свему овоме дуго и помно ћутало?

Сви официри полиције који су у то време били на високим положајима у МУП-у Србије потписали су обавезу чувања службене тајне 10 година. Многи од тих официра коју годину касније издали су Слободана Милошевића, учествовали су у издаји Србије, у издаји нас Срба и Црногораца са Косова и Метохије. Нека кажу припадници Ресора државне безбедности које податке им је предао бивши начелник Ресора државне безбедности задужен за Косово и Метохију, Давид Гајић, који је данас мртав. Част многим поштеним полицајцима који су тих страшних година долазили на Косово, а многи од њих и изгинули, али морамо знати како је на фарми пилића у Призрену један од високих официра полиције примио 700 хиљада марака да би провалио акције полиције. Такође није био тачан ни број од 8 000 терориста који су послати у Београд 1998. пред рат. Тада је на територији Метохије било 30 000 наоружаних Шиптара. Да би одобровољили Милошевића, отуд су ишле муштулук ефендије. Захваљујући њима, дошли смо до цифре од 8 000 и процене колико је наших снага потребно на Косову.

Као човек који је раме уз раме био са свим оним поштеним ратницима, а не са онима који су 5. октобра летели над нашим главама хеликоптером не би ли прикрили злодела која су највише коштала страдале на простору Космета, могу да кажем да је поштење света ствар. Они су издајници, ја сам херој, мене признаје Ратко Младић, њих Хашки трибунал.

Какво је ваше искуство рата?

У време рата говорио сам члановима своје јединице: Ко год узме живот Шиптару који није наоружан, чини услугу Шиптарима, а штету Србији. Њега жали само његова породица, а онај ко му је узео живот не зна да прави алиби за бомбардовање Србије. Изложио сам се опасности да мене који сам прошао ратишта преко Дрине и све страхоте шиптарских злочина прогласе за кукавицу. Не марим, лично сам заробио 64 припадника УЧК, сваком појединачно име знам. Ничије срце нисам продао. Према њима сам се опходио онако како је то захтевала од мене Женевска конвенција, али и како ме је обавезивала наша, традиција српског војника. Њихова традиција другачије налаже. У транскрипту који се налази код Азема Власија сачуван је део онога што је Фадиљ Хоџа рекао пре 30 година на Брезовици: „Радите Србима шта хоћете, мучите их, али ако то не урадите добро, Србин када крене, нема помоћи…“

[/restrictedarea]

4 коментара

  1. piskotu smo vec jednom radili nista nismo nasli pre par godina




    0



    0
  2. Bravo Nikiću, samo mi nije poznato zašto ćute nadležni i vlast u Srbiji. Evo im sinoć od šiptara pozdrav i poruka.




    0



    0
    • Zasto cute vlasti u Srbiji vec 15 godina, pa to se zna zato sto prodaju Srbe, Srpstvo i Srbiju za saku dolara! Sramota je koliko izroda i izdajnika imamo stranci naredzuju a ova banda ispunjava naredbe! Pogledajmo samo kad je koji musliman ili hrvat procesuiran radni ratnih zlocina i genocida, kad je Srpsko tuzilastvo podiglo optuznice za ratne zlocine bilo koga osim Srba? Sramota je sta nam nasa vlast radi, nastavljaju politiku zapadnjaka koji nas vekovima pokusavaju unistiti i iskorjeniti! IZDAJA TAKO SE ZOVE OVO STO VLAST NASA RADI!




      0



      0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *