Почетна / Култура / Сјај нових наслова – избор „печатових“ критичара

Сјај нових наслова – избор „печатових“ критичара

Никола Маринковић препоручује

Јанко Вујиновић, Књига о храсту /Филип Вишњић, 2014/
Међу многим књигама објављеним ове године на тему Првог светског рата, нови роман Јанка Вујиновића издваја се уметнички обликованим приповедањем које задире у митско, што је главна предност овог дела у односу на тематски слична. За оне који од историјског романа траже више од пуке фактографске веродостојности, ова књига биће пријатно изненађење.
Милена Марковић, Змајеубице /Лом, 2014/
Већ познати „јуначки кабаре“ Милене Марковић свакако је дело које има потенцијал да остави траг у историји српске драме. Митска подлога, у комбинацији са експерименталном формом чини ову драму захтевном за читање, али и уметнички успелом. Завршни стихови „кућа се прави од дрва/а дрво расте од људске крви“ као да сумирају трагику српског народа у 20. веку.
Мирослав Максимовић, Скривени посао
/Народна библиотека „Стефан Првовенчани“, 2014/
Песник Мирослав Максимовић већ дуже време је познат и као један од бољих есејиста у савременој српској књижевности, што нова књига недвосмислено показује. Брижљивом композицијом, Максимовић у „Скривеном послу“ разрађује познату тему судбине поезије у модерном свету, од којег има недвосмислен отклон. Својом краткоћом и једноставношћу есеји сабрани у овој књизи пружају читалачко задовољство, нажалост све мањем броју љубитеља поезије.

[restrictedarea] Георг Тракл, Земља сна /Службени гласник, 2014/
Неке од најзначајнијих антиратних песама двадесетог века дало је песништво немачког експресионизма. Тим пре, значајно је што се ове године, после једног века од када је савез немачких елита започео Први светски рат, појавио избор из до сада непреведених песама и краћих прозних текстова Георга Тракла. Романтичарско-експресионистички патос даје особену снагу Тракловим стиховима, после читања се стиче утисак да се у оном битном стање човечанства и није нарочито променило у столећу иза нас.
Гилберт К. Честертон,
Обрис здравог разума /Бернар, 2014/
У тренутку оптерећеном светском економском кризом и недостатком недогматског размишљања о њеном превазилажењу, можда има смисла прочитати шта један хришћански утемељен песник, што Гилберт К. Честертон свакако јесте, има да каже о тој теми. „Обрис здравог разума“ је књига о људима који живе на земљи и од земље, стога независним, што може изгледати као потпуна романтична алтернатива савременом урбаном и добрим делом обескорењеном животу. Ипак, читањем ове књиге подсећамо се основних вредности међуљудског разумевања, што није мала ствар.

Ђорђе Ј. Јанић, Доситеј и доситејевштина /СКЗ, 2014/
Студија Ђорђа Ј. Јанића о односу Доситеја према Српској православној цркви и рецепцији његовог дела унутар Цркве нуди превратнички покушај да се превазиђе, како се читањем ове књиге да закључити, књижевноисторијска лаж о православљу и Доситеју као супротстављеним половима. У тренутку када је српска култура растрзана политичким и идеолошким нападима, Ђорђе Ј. Јанић иде ка путу њене синтезе, показујући да се пажљивим, идеолошки неоптерећеним проучавањем јасно види колико је Доситеј заправо укорењен у традицијске и вредносне континуитете српског народа.

 

Владимир Димитријевић препоручује

ЖАЛ КЊИШКОГ МОЉЦА
Кад год одем на Сајам књига сетим се стихова Радета Драинца: „Глад ми је велика, а руке вечно празне.“ Улазиш, гуташ наслове, боје, мирисе тек одштампаних књига, а џеп те подсећа на своју плиткоћу и каже да се не пружаш преко губера. Па ипак…Прави наслов нађе свог читаоца; нешто купиш, нешто добијеш од добрих људи и торбица се пуни. Тако и ове године… Па, да бацимо поглед у торбицу.

КОСОВО НЕБЕСКО И ЗЕМНО
Сања Бошковић, професор и шеф Одсека за словенске и оријенталне студије на Универзитету у Поатјеу, у Француској, објавила је, у „Службеном гласнику“, драгоцену студију „Косовски културолошки мит“, у којем се бави поетизацијом историје, карактеристичном за све народе света, али на примеру Срба и њиховог културно-заветног памћења. Покушај да се дође до одговора на питање „у којој се мери ментална карта Косовског мита подудара са историјском географијом српског народа“ дао је обилан плод: после уводних разматрања етнолошких и културолошких митова прелази се на питање порекла архетипске косовске повести и њеног места у колективном памћењу (од епског до моралног), њене вишеслојности (историјски, контемплативни, метафизичко-хришћански и други сегменти), да би се дошло до значаја косовског идентитета Срба у доба глобалистичке анихилације вредности.

О ПРАВУ ИЗ ДРУГОГ УГЛА
Кад видимо да глобалистички нихилисти свету намећу нови „сет“ „људских права“, од ЛГБТ „брака“ до еутаназије, најежимо се; то је зато што потичемо из једног другог, хришћанског доба; а пошто је, како рече Осип Мандељштам, данас сваки културан човек хришћанин, корисно је прочитати књигу правног историчара Зорана Чворовића „Право и православље“, која се, поред верских слобода у царској Русији и Србији 19. века, највише бави првим свеобухватно хришћанским законом Византије – Еклогом. Из књиге се може сазнати штошта – почев од тога да је једина правна радња дозвољена недељом у царству Константина Великог била ослобађање робова пред епископом у цркви до тога да су жене добиле право да васпитавају децу тек са хришћанским законодавством. Књигу је објавила „Catena Mundi“.

ПРВИ СВЕТСКИ РАТ У КЊИГАМА
„Прометеј“ из Новог Сада, у сарадњи са РТС-ом, објавио је комплет од десет књига о Првом светском рату. Ту је студија Оливера Јанца о рату као феномену који је променио европску историју; Милош Ковић је аутор хрестоматије о Гаврилу Принципу; Ђорђе Станковић је објавио „Србију 1914-1918/ Ратни циљеви“; Ђорђе Ђурић је аутор илустроване монографије „Србија у Првом светском рату“; Владислав Пандуровић је направио антологију српских писама са фронтова и из заробљеништва; Тоша Искруљев пише о злочинима Мађара и страдању Тимочке дивизије у књизи „Распеће српског народа у Срему“; швајцарска болничарка Катарина Штурценегер у књизи „Србија у рату 1914-1916“ бави се патњама наше војске и народа; Лука Горголини, у „Проклетима са Азинаре“, пише о аустроугарским заробљеницима који су прешли Албанију са Србима; Зоран Радовановић у „Србима на Корзици“ показује како је настала песма „Креће се лађа француска“… Требало би, свакако, поменути и ново издање незаобилазне студије академика Милорада Екмечића, „Ратни циљеви Србије 1914“, у издању „Филипа Вишњића“.

ПРОГОН ПРОФЕСОРА ПЕТРОВИЋА
Драгољуб Петровић, један од наших угледних лингвиста, својевремено је избачен из партије јер се побунио против рушења Његошеве капеле, а онда је, 1985, упркос огромном противљењу јавности, добио два месеца робије. Узрок? Чланак у „Књижевним новинама“, „Помиримо пријатеље – непријатељи су смирени“, у којем је, између осталог, писао да се Компартија у свом „револуционарном походу“ умела ослонити на „морално проблематичне особе и та је чињеница код честитих људи изазивала подозрење и отпор“. Књига Илије Петровића „Прогон слободне речи“, у издању „Књижевне задруге Српског народног вијећа“ из Црне Горе, још један је прилог историји брозоморе на овим просторима, тек да се не заборави како је било у „најбољем од свих могућих светова“.

ДЕЛО ВЕЛИКОГ ЗАХВАТА
Настављајући истраживања започета „Српским културним кругом“, Петар Пијановић је објавио студију која ће бити неопходна лектира свим будућим истраживачима.„Српска култура 1900-1950.“ плод је научне и списатељске зрелости. Све је ту: друштвене прилике, приватни живот, образовање и наука, националне установе и СПЦ, уметност и философија, српски језик и београдски стил, европски оквири наше књижевности, штампа и филм, издавачи и читаоци, културна идеологија…Како нам се наметнуло југословенство? Како смо угрозили сопствени идентитет у име утопије? Зашто смо кидали с традицијом и кидали сами себе? Књига високе ерудиције, лепог стила и дубинске бриге за свој народ.

[/restrictedarea]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *