Руска Београђанка

Kао да се ту, пред нама, створила из неког давно одгледаног совјетског ратног филма, тако нестварна и чудесна, опчинила нас је својом појавом, фасцинирала својом идејом и задивила својом причом.
Деветогодишња Валерија Карабчукова рођена је у Јарослављу. Ученица је трећег разреда Руске школе у Београду, где живи са родитељима већ три године. Одлучила је да уочи прославе седамдесетогодишњице ослобођења Београда, обучена у униформу руског војника Црвене армије, прошета градом, заустављајући се на местима где су некада падале фашистичке бомбе. Наш фоторепортер је Валерију пратио током ове јединствене шетње српском престоницом.
„Теразије су моје омиљено место, у мом омиљеном граду, овде има пуно људи, сви су срећни, али када су пре више од 70 година фашисти окупирали Београд, изгледало је све другачије“, рекла нам је Валерија.
Није било тешко уверити се у зрелост њених размишљања, њену сентименталност, у запањујући осећај детета, које се са пијететом односи према жртвама највећег зла двадесетог века у толико временски удаљеној од ње историјској епохи.
Иако се родила у Русији и срећна је што је Рускиња, живот у Београду учинио је да Србију осећа као свој други дом… зато себе сматра – Руском Београђанком.
Валерија упућује поруку својим руским и српским вршњацима да морају знати шта је то рат, да је то нешто страшно, да треба да уче историју Другог светског рата и да никада не заборављају своје дедове и прадедове који су морали да ратују да би победили фашисте.
Она позива све да се 20. октобра, на дан седамдесетогодишњице ослобођења Београда, сете оних који су дали живот за одбрану слободе. Положивши цвеће на Гробљу ослободилаца Београда, где је сахрањено 1 395 бораца Народноослободилачке војске Југославије и 818 војника Црвене армије, Валерија је рекла: „Ја сам поносна што су у страшним ратовима српски и руски народ увек били на истој страни − на страни слободе и правде.“
И на крају, питање с почетка ове приче: Може ли се одрастао човек толико дивити једном детету?
Дакако да може… Валерија је девојчица која је достојна и поштовања и дивљења. Она је Руска Београђанка, коју ће јавност памтити, као што она − херојску прошлост руског и српског народа − не препушта забораву.