РЕАГОВАЊЕ – Уместо одговора Драгану Јочићу

Др Санда Рашковић-Ивић

Верујем да ДСС има лепу будућност. Своју наду градим на уверењу да је реч о једном од последњих страначких острва у Србији где преовладава људска пристојност и политичка разборитост

„Чувај безазленост и гледај правичност,
Јер има останка човеку мирном“
(Псалтир, Катизма 5, 37)

Када сам се кандидовала за председника ДСС, знала сам шта ме чека. Спремила сам се да истрпим ниске ударце. Уосталом, није ми први пут: 2003. године прошла сам кроз медијског „топлог зеца“, када ме је Демократска странка смењивала са места комесара за избеглице.
Овај пут, унапред сам знала да ће против мене бити вођена прљава кампања, чак и ко ће ме нападати. Али онај ко хоће да изађе из наше „рђаве бесконачности“ мора да се помири да без тога не може. Унапред сам пристала, исто као што сам пристала да пређем преко низа других нерегуларности у изборном поступку.
Чувам безазленост, гледам правичност и остајем мирна. Верујем у снагу политичких ставова које заступам. Верујем да ДСС има лепу будућност. Своју наду градим на уверењу да је реч о једном од последњих страначких острва у Србији где преовладава људска пристојност и политичка разборитост.
Само, за такве принципе и такву будућност треба се борити. Као део тога видим и борбу за војну и политичку нeутралност, која јесте легитимација ДСС и легат Војислава Коштунице. Али, као кандидат за председника странке, рекла сам и то да до неутралности нећемо доћи уколико је будемо чекали. Не можемо дозволити себи да само објашњавамо другима шта су то војна и политичка неутралност већ и – како до ње стићи.
Зато сам говорила о суверенизму, политичком концепту који се супротставља актуелном разарајућем процесу десуверенизације. О суверенизму говорим на начин на који то већ раде европски политичари Марин ле Пен, Најџел Фараџ или Бернд Луке.
То што је ДСС против уласка Србије у ЕУ и НАТО не значи и да нема истомишљенике широм Европе. Сарађиваћемо са другима – сличним политичким партијама, невладиним организацијама, научним институтима и интелектуалцима широм континента. У својој борби ми нисмо сами. Имаћемо савезнике који ће умети да цене не само нашу принципијелност већ и нашу проактивност.
Међутим, то нам неће бити довољно да вратимо веру грађанима Србије у посрнулу државу. Посрнула држава не може бити неутрална. Она може да буде само колонијални посед. Вратити веру је могуће уколико се ослањамо на проверене вредности. Србија ће стићи до неутралности ослањањем на српско становиште Милоша Црњанског, спољнополитички курс Николе Пашића, међународну активност Милована Миловановића, геополитичке концепте Јована Цвијића, прегалаштво Доситеја Обрадовића и посвећеност Јована Стерије Поповића.
То значи и да је одбрана нашег културног идентитета у директној вези са опстанком државе. То значи да се морамо усмеравати ка програмима осавремењавања образовног система, вођењу активне и садржајне културне политике и побољшавању здравствених програма. Нема јаке државе и организованог друштва без образованог и здравог становништва. То значи да морамо бринути о својим грађанима, заштитити их и чувати њихово достојанство, подстаћи демографску обнову. То значи да морамо наставити нашу битку за Косово и Метохију. Потписивањем Бриселског споразума неке околности су промењене, али ми своју борбу настављамо.
А све то значи да ће се наша неутралност очитовати и у томе да никад и ни по коју цену нећемо предузети никакву акцију против Русије. Активни принцип наше неутралности, међутим, огледаће се у томе што ће нам срце зепсти за Русију, која је у актуелном међунарoдном спору у Украјини у праву. Ако то не знамо и не кажемо, како ћемо онда рећи да смо ми сами 1999. године били у праву – јер исти су актери, исти циљеви, само су околности измењене.
Што више будемо сарађивали са Русијом, то ће наша неутралност бити извеснија. На крају, неутрална Србија може бити кичма стварања једног великог, асиметричног економског простора који би се простирао „од Лисабона до Владивостока“. А ДСС може носити ту идеју, као што је и током свог постојања неколико пута носила идеје које су антиципирале долазеће време.
Таква ДСС ће носити бакљу промена у Србији, бити лидер за којим ће и други кренути, стуб око којег ће се окупљати, странка чије ставове ће поштовати сваки домаћин. Таква ДСС ће сачувати дуго грађени идентитет, неће зависити од других нити ће морати да улази у коалиције подвучене жутим како би поново постала парламентарна странка. Таква ДСС ће наставити да постоји и обликује будућност Србије.
Зашто волим ДСС? Само зато што ДСС воли Србију више од себе саме.
Др Санда Рашковић-Ивић

6 коментара

  1. Moja podrska ovakvom DSS-u. Valjda i za na Srbiju jos uvek ima nade.

  2. Мени уопште није јасна политика ДСС-а више. Прво Јочић који реагује, након тога Санд(р)а Рашковић Ивић са текстом. Није ми јасна комбинаторига ствари: са једне стране имате Алигрудића који фактички наставља умерену политику позиционирања Србије негде између, са друге стране имате Рашковић-Ивић која жели отворено везивање са Русијом (мада ни овај први не искључује ту могућност али не тако отворено).

    Након тога излази да је Рашковић-Ивић изјавила Хрватима како су имали право да врате САО Крајину (!) и како је Скупштина Србије, за разлику од других донела Сребреничку декларацију (а њена посланичка група гласала, ваљда, надам се, против тога). Излуђује ме лицемерје ДСС по ставовима.

  3. DSS nema nikakvu budućnost, Sanda! Bar ne ni u bližoj ni u daljnoj budućnosti, kao stranka na vlasti! Repovi su vam predugački, a učešće u zločinačkoj privatizaciji, puštanje na hiljade šiptarskih koljača nikada vam neće biti zaboravljeno! Džabe krečiš Sanda, ne postoji ta tvoja “pristojna, umivena, umereno neutralna Srbija”… bar ne postoji više. Srbija je danas “na nož” podeljena između robovlasnika i robova i tu tvoja pojava deluje kao “cvetak zanovetak” u septičkoj jami. Ništa nećeš promeniti Sanda, nikakav trag nećeš ostaviti, ali za utehu tebi, neće ni aligrudić i jočić… njih više niko i ne uzima za ozbiljno. Završeno je sa “pristojnošću” ovaca za klanje, u šta ste nas pretvorili, sa koštunijem “prepoštenim” na čelu… Nema više Sanda… “podgrejani prženi krompirići” nikakav ukus nemaju, kao ni reciklirani dss…

    • Dača,
      Ti ne poznaješ Sandu ni snagu koju ona nosi.
      Njeno kulturno izlaganje i ponašanje je odraz obrazovanja i duhovnosti njene porodice.
      Ona u svojoj duši nosi sve traume svog naroda i svojih predaka.
      Na kraju da kažem, Sanda ima znanje, snagu i način da se suprostavi agentima okupatorskih službi i kvislinzima koji zadnjih 15 godina kao vladaju u ostacima zemlje Srbije i ostvari boljitak za narod i sačuva državu od totalnog rasapa.

  4. Bili smo protiv i radili kampanju protiv iste Deklaracije. Komentar Joksimovića je u stilu očekujem i volim da me političari lažu, ali vas iz DSS-a ne mogu da smislim. Valjda jer odskačemo od šablona u kojem je naučio da razmišlja o politici i političarima. Sanda ako je nekad i rekla nešto što je odskakalo od stava stranke to je bilo u periodu kad je bila ambasador Srbije u italiji i morala da zastupa zvaničan stav Republike Srbije na isti način na koji je to činio i Vladeta Janković u Vatikanu. Slušao sam je u Novom Sadu po povratku u zemlju 2011. godine i pričala je sa većim žarom o nacionalnim opasnostima, nego pre svog odlaska na mesto ambasadora.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *