Печат – Лист слободне Србије Политички недељник, актуелна политичка дешавања, друштво, свет, култура.
Ратко Паић
Чим су точкови председничког „Иљушина“ дотакли писту сурчинског аеродрома, а из њега се појавио Владимир Путин, већ по првим реакцијама нескривеног задовољства ког су исказивали гледаоци телевизијског преноса, одмах се могло наслутити да ће резултат посете руског председника одговарати ономе што се од ње заправо и очекивало, а то је економско, политичко, па и свако друго учвршћивање позиција Русије на балканском простору, баш онако како су се поједини западни званичници полугласно прибојавали.
Наиме, разговори у Палати Србија су одржани у атмосфери која је одисала задовољством са досадашњим достигнућима у међусобној сарадњи, али из изјава свих њених учесника је постало јасно да ће тек њихово интензивирање обележити будућност која је пред нама. То је симболички изразио премијер Вучић са речима да је „Путин донео добре вести за грађане Србије“, али при том се нимало не ради о пукој куртоазној размени комплимената, него се те оцене заснивају на конкретним показатељима и на сасвим реалним пројектима.
И Путин је са своје стране, помињући руске инвестиције које су достигле цифру од три милијарде долара, и најавом да би само рецимо вредност извоза српских прехрамбених производа у Русију могла да се попне до читавих 500 милиона долара, на очигледан начин ставио до знања српској јавности да Русија себе у будућности види на овим просторима на још јачим темељима, иако су они и до сада могли комотно да се назову широким и дубоким.
Дакле, посматрајући карактер разматраних питања, а то се додатно видело из Вучићевог скретања разговора на економске теме без сувишног околишања већ од самог почетка сусрета, излази на видело чињеница да ће у перспективи и даље централном место у узајамној сарадњи заузимати економија у разним њеним видовима.
У сваком случају, након одласка председничког „Иљушина“ из Београда, остаје утисак да јачају старе руско-српске економске везе, а нове се помаљају иза угла и претварају Русију у незаобилазни привредни фактор на овим просторима.
А то је нешто чиме би пре свега требало да буду задовољни сви они грађани Србије који су са овацијама дочекали Владимира Путина на свечаној бини уочи војне параде, исто као и сви они поред телевизијских екрана који нису крили осмех задовољства. Јер економски бољитак који се назире после београдских разговора, тицаће се управо њих и квалитета њиховог живота. А то је сасвим довољно да се Путинова посета оцени више него успешном. Па макар се то некоме и не свидело.
http://serbian.ruvr.ru/2014_10_16/Putinova-poseta-kao-predznak-jacheg-ekonomskog-prisustva-Rusije-u-Srbiji-5299/
Поред научно/војне сарадње , екеономска сарадња је можда најбитнија баш сада.
Путинова понуда да руска страна инвестира у нашу пољопривреду и да заједниочки наступамо у Русији и на треће стране је веома битна, кључна.
Ако смо нудили некакве пројекте Арапима, зашто не нудимо наше пољпоривредне капацитете провереним руским фирмама.
na radost svih nas Srba, zvanicno smo dobili ledja, posle svih ovih godina ponizenja, onako kako ja vidim, Rusija je stala iza nas, otuda velika nervoza europskih igraca.nema sankcija Rusiji, ima postovanje suvereniteta, ali sta je sakosovomimetohijom, sam Gospodin Putin daje tumacenje dvostrukih standarda u vezi kosova i metohije i krima. eh da je malo ranijepostao predsednik.Bog ga blagoslovio. hvala.