Право лице Србије

Милорад Вучелић, главни уредник

Први пут од оснивања „Печат“ није изашао у петак, него се пред својим читаоцима појавио у суботу. Догађало се већ да датум на издању прилагођавамо изборној тишини, али овога пута смо и дан изласка новог броја прилагодили Паради Војске Србије одржаној у четвртак 16. октобра и посети председника Русије Владимира Владимировича Путина а поводом седамдесете годишњице ослобођења Београда.

И имали смо рашта то урадити.
Пред читаоцима се налази исцрпан и богато илустрован извештај о овом великом догађају. Сматрали смо и да немамо право да своју читалачку публику лишимо оваквог извештаја. „Печат“ ће због овог изузетка бити један дан мање у продаји, али сигуран сам да то неће утицати на његову читаност и тираж. Баш зато што, како рече Владимир Путин, „не тргујемо својим пријатељствима“.
Бројни западни коментатори су већ изнели своја запажања, по којима је „Србија ухваћена усред спора…“; по којима Србија „балансира“; по којима се „грађани жале на буку авиона“ и на „штету коју војна возила праве на улици“; по којима је неодрживо да Србија буде „нешто између“… Биће тога још много. Ишчитаваће се „поруке“, правдаће се многи економским користима и енергетским зависностима, причаће се о некаквим „мостовима између Истока и Запада“ и ко зна шта све. И нека то раде сви они који су за то задужени и плаћени или их пак весели да то раде. Нама је много ближе оно што је наш председник Томислав Николић говорио о „заједничкој земљи“ и о трајном поносу српског народа на своју војску и разлозима за тај понос. Баш као што нам је блиско и све оно што је рекао председнику Русије доделивши му највиши српски орден.
Било је и биће оних који ће тврдити да је Србија трајно и тренутно „располућена“ или „распета“.
Свако ко је био међу педесетак и више хиљада посетилаца на Паради Војске Србије и ко је био део вишемилионског аудиторијума који је пратио телевизијски пренос целодневног дешавања поводом Путинове посете зна да је Србија тога дана показала своје блиставо, неподељено и јединствено слободарско лице. А то је једино право и животно лице српског народа и Србије.
Живела Србија!
Живела братска Србија!