Почетна / Регион / Поглед на постизборну Републику Српску

Поглед на постизборну Републику Српску

Коначни резултати избора нису пристигли, али се увидом у досадашње податке стиче један неугодан утисак – друштво у српском ентитету у БиХ је дубоко подељено. Консензус вероватно постоји око кључних националних питања

Пише Милош Милојевић

Ух, замало. Овако би могли, са олакшањем или резигнацијом да реагују готово сви учесници избора на свим нивоима у Републици Српској. Жељка Цвијановић је имала нешто мање гласова од Младена Иванића за српско место у Председништву БиХ, док према прелиминарним резултатима, Милорад Додик има такође танку предност у односу на опозиционог кандидата Огњена Тадића. У парламенту ће, по свој прилици, благу предност имати СНДС, од свега неколико посланика, па је широко отворен простор за различите постизборне комбинације.
У претходном броју „Печата“ писали смо да, када се у целости сагледа предизборни период у Републици Српској, који је потрајао знатно дуже него обично, благу предност на изборима на свим нивоима имају СНСД и лично Додик. Многи фактори су очито условили да та предност буде и мања него што су многи посматрачи претпостављали а да на једном од четири изборна нивоа победу однесе представник опозиције. Можемо слободно да оценимо да су избори у Српској били најузбудљивији политички догађај у региону последњих година.
[restrictedarea]

Претходних месеци је вероватно изгледало да ће неки догађај одлучујуће утицати на политичку ситуацију у Републици Српској. Наиме, као и Србију, и Српску су задесиле жестоке поплаве, које су за неколико часова, посебно у неким семберијским градовима, направиле огромну материјалну штету. Да несрећа буде већа, ове поплаве су погодиле неке од економски најзначајнијих области и деловало је да ће се тешка економска ситуација у РС додатно погоршати, што би опет нанело политичку штету владајућим странкама. Ипак, уследила је изненађујуће сталожена и концентрисана реакција Владе РС и један део последица поплава је саниран.
Политички опоненти су у кампањи једни другима наносили доста ниских удараца. Кампања опозиције је највећим делом била усмерена на дискредитовање Милорада Додика и његових најближих сарадника. Можемо да наслутимо да се велики број гласача опредељивао на линији за или против Додика, без знатнијег увида шта, у ствари, нуде његови противници. Мора се истаћи да је опозиција ову персонализацију целокупног руководства у једној личности врло вешто користила у својој кампањи. С друге стране, кампања СНДС-а и Додика лично такође је била концентрисана на дискредитовање лидера опозиције. Посебно је истицана њихова тобожња спремност да наруше позиције РС у уставном устројству БиХ. Изјаве појединих личности из муслиманског миљеа коришћене су као повод да се оспе жестока ватра по целокупној опозицији.
Додик је такође настојао да заигра на руску карту, и то у самом завршетку кампање. Наиме, не само да се лично сусрео са Владимиром Путином у Москви већ је у јавност пуштена вест да је Путин позвао Додика на нови сусрет током његове посете Београду 16. октобра. Овим је јасно стављено до знања да руско руководство, и то на највишем нивоу, планира да сарађује са Додиком у будућности. Да ли су ове посете имале улогу у опредељењу неких гласача, немогуће је са поузданошћу одредити. Очито је, ипак, да се највећи део гласача значајно раније определио. Значајног удела у овом изборном циклусу у Републици Српској имале су различите невладине, параполитичке организације. Утвара масовних демонстрација које би биле испровоциране и подржане из иностранства лебдела је (а можда и даље лебди) над Републиком Српском. Наиме, још у фебруару, два највећа града у Федерацији је захватио талас масовних и на моменте врло насилних демонстрација. Иако је тешка економска ситуација истицана као главни и једини повод демонстрацијама, убрзо су се зачуле пароле које позивају на уставно преуређење. А уставно уређење је, као што знамо, једна од кључних преокупација радничке класе. Било је назнака да ће се демонстрације прелити и на Републику Српску, али су, срећом, било какви нереди изостали. Фебруарске демонстрације биле су само једна од бројних, врло сличних политичких диверзија усмерених против руководства Републике Српске. Упад фантомских британских трупа у БиХ, уписивање великог броја бирача бошњачке националности из иностранства, покушај злоупотребе протеста ратних ветерана, нагло повећање броја невладиних организација и медија који су настојали да на све начине дискредитују пре свега Додика а онда и цео режим − део су политичког арсенала који је примењен претходних неколико месеци.

Без обзира на све, изборни циклус је завршен мирно, уз тешке речи, али без било каквих сукоба. Коначни резултати нису пристигли, али се увидом у досадашње податке стиче један неугодан утисак – друштво у Републици Српској је дубоко подељено. Консензус вероватно постоји око кључних националних питања. За све политичке странке је неупитан опстанак Републике Српске и нарушавање њеног положаја у оквиру БиХ може да уследи само као последица дуготрајне и обилно финансиране политичке операције која би била подстицана из иностранства а српске политичке актере би више користила него што би се на њих ослањала.
С друге стране, политички развој претходних неколико година довео је до тога да бирачко тело које је учествовало на изборима буде подељено готово на два подједнака дела. Кључна реч за разумевање таквог стања је економија. Наиме, нема сумње да је економско стање у Републици Српској, као уосталом у целој БиХ, тешко. Процес транзиције је у овој држави пратио и сурови грађански рат, током којег је можда дошло до јаче националне кохезије, али је и економска основа друштва нарушена. Неправилности које прате транзиционе процесе само су повећане њуслед ратних прилика, а било каква економска стабилност је додатно онемогућена глобалним кретањима од половине 2000-их до сада. Поврх тога, неки делови РС делују очито економски подвлашћено у односу на друге. По свој прилици, ово је био један од снажних мотива за бројне гласаче да се определе против Додика и странке на чијем је челу. С друге стране, последњих година на целом постјугословенском простору сведоци смо да се евоцирају успомене на југословенски период, као доба тобожњег економског благостања и свеопштег прогреса. Уосталом, треба подсетити да ни Милорад Додик није био имун на овакве топосе током фебруарских демонстрација у Сарајеву и Тузли. Грађани БиХ, тог мезимчета социјалистичке Југославије, сигурно имају много тога доброг да се сећају из времена Југославије, али када се сећање истргне из свог контекста, оно постаје опасно политичко оружје. Тада се олако говори о економском суверенитету, сигурности и изобиљу. о Тешка економска ситуација, уз ограничене могућности руководства РС да се са тим недаћама носи, главни је разлог успеха опозиције. Најтеже је администрирати бедом. До решења се неће доћи ни брзо ни лако. Евоцирање успомена и полагање свих нада у европске интеграције неће решити економске проблеме. Да би економија РС стала на ноге, потребна је озбиљна, развојно оријентисана економска политика. Ако Милорад Додик и даље буде кључна политичка личност у РС, мораће да стави сва три поздравна прста на чело да би решио барем горуће економске и социјалне проблеме.
И то нас доводи до последње теме у овом сумарном осврту на постизборну ситуацију у Републици Српској. Располаже ли Додик кадровском базом са којом је способан да своју политику отпора тежњама из Сарајева уздигне на виши ниво даљег изграђивања државности у Републици Српској? Садашње стање не даје разлоге за оптимизам. Тек неколицина Додикових сарадника је шире медијски експонирана. Изградња шире кадровске базе биће такође међу важним задацима за будућност, без обзира да ли ће СНСД бити на власти или у опозицији.
На крају, после избора чека нас прављење комбинација и формирање парламентарне већине. Можемо да се надамо да ће се политичке тензије стишати и да неће бити неоправданог тријумфализма ни на једној страни. Продубљивање политичких антагонизама и јачање тензија може озбиљно да угрози стабилност Републике Српске, а то сигурно не одговара ниједној од највећих српских странака.
_____________________________________________________________________________

Победници и поражени
У Босни и Херцеговини су 12. октобра, седми пут од потписивања Дејтонског споразума, одржани избори. Због врло сложеног политичког устројства БиХ грађани су у недељу имали поприличног посла око заокруживања кандидата. Грађани су бирали чланове трочланог Председништва, председника и потпредседнике Републике Српске, као и посланике у чак 13 парламената – у једном на нивоу БиХ, два ентитетска и 10 кантоналних.
Укупно око 3 300 000 бирача бирало је између чак 7 000 кандидата, 50 странака и још готово 50 коалиција и независних кандидата. Избори су одржани на око 5.500 гласачких места. Медији су известили само о мањим неправилностима у изборном процесу. Приличан број бирачких места отворен је касније него што је заказано а понегде је било и мањих проблема са бирачким материјалом. Оштра кампања и незавидне економске прилике у целој земљи нису биле довољне да масовније мотивишу бираче да похрле на изборе – на нивоу целе БиХ излазност је, према подацима ЦИК-а, била 54,14 одсто, док је на ентитетском нивоу у Републици Српској излазност била нешто виша од државног просека.
У парламенту БиХ највише представника из Српске биће из СНДС-а а неколико посланика мање имаће СДС. Из Федерације највише посланика у државном парламенту имаће Странка демократске акције а за њом следе Демократска фронта Жељка Комшића и Савез за бољу будућност Фахрудина Радончића. У Федерацији је вероватно највеће изненађење изборни пораз СДП-а Златка Лагумџије, који, по свој прилици, неће имати представнике у парламенту. СНДС ће са својим коалиционим партнерима вероватно и даље задржати већину у парламенту РС, али је евидентан пад броја мандата СНДС-а у скупштини у Бањалуци као и константни раст ДНС-а још од избора 2006. године и изненађујући скок Социјалистичке партије РС.
Можда убедљивије него што је очекивано победу у трци за бошњачког члана Председништва однео је Бакир Изетбеговић, док ће представници хрватског и српског народа бити Драган Човић и Младен Иванић. Иако пребројавање гласачких листића на председничким изборима у РС није завршено, за сада предност има Милорад Додик. Глатка победа СДА у Федерацији БиХ можда је изненађење за посматраче, који су очекивали да ће у опредељивању гласача кључног удела имати тешко социјално и економско стање, за које СДА несумњиво сноси значајан део одговорности. Коментатори из Сарајева, насупрот томе, примећују да је СДА успела да прикаже како она ништа није крива и да наступа са позиција опозиције и поред учешћа у власти претходних година. Убедљиву победу СДА није спорио ни њен оштри критичар Фахрудин Радончић, док је Бакир Хаџиомеровић за свој изборни пораз оптужио народ и указао на сличну ситуацију у којој се у Србији нашао ЛДП, са којом Хаџиомеровић дели неке идеолошке постулате.
Занимљиво је забележити на нивоу целе БиХ велики број неважећих резултата. Председнички кандидат Огњен Тадић сматра да је оволики број неважећих листића знак изборних неправилности. Коментатор Мухарем Баздуљ ипак ову појаву доводи у шири контекст незадовољства политичком елитом не читавом постјугословенском простору. Као одговорне за неуспех левичарских странака, Баздуљ означава најпре тзв. корисне идиоте из редова урбане елите односно бијелолистићарских, дефетистичких и квазиреволуционарних те квазиактивистичких „лобија“.

[/restrictedarea]

Један коментар

  1. Mladen Ivanic,sa krmecom glavusom,na najbrutalniji nacin napada Dodika,posle izbora ,u sarajevskim medijima…
    Muslimani zadovoljno trljaju ruke,a i Hrvati,kazu „treca sreca“…na naslovnoj strani ekstremistickog lista Slobodna Bosna,novi trio Ivanic,Komsic i Izetbegovic,i naslov -MOZEMO!
    Dakle,krece opsti juris na Republiku Srpsku,jos im samo fali Kacin,pa da im se pridruze 3-4 fukare iz Beograda i eto nove „oluje“…
    Svako svoje bira ,jedino se Srbi igraju demokratije,neverovatno.
    Ja isto ne mogu da shvatim da je Ivanic izabran u predsednistvo,kao sto rece Dodik,jer je on nanosio zlo Republici Srpskoj.

    Cudi i formiranje SNS u RS,zasto je ne formiraju u Federaciji,sa osnovnim ciljem-ELEMENTARNO PREZIVLJAVANJE I OPSTANAK SRPSKOG NARODA U FEDERACIJI BIH???

    Mogu da osnuju SNS i u Madjarskoj,ZASTO SAMO U RS I NA KOSOVU???
    A onda kazu-MI SE NE MESAMO U IZBORE…Boze im oprosti.
    Neka Vucic konacno ode u Banja Luku i ispostuje predsednika RS Dodika,i samu RS…neka se zabrine ne samo za svoju stranku,vec i za svoj narod.
    Ne moze srpski narod vise da gubi strateske drzavne kompetancije i interese…vec traze (Picula),da Brisel zameni Dejton???
    Pa nece valjda Beograd da to „pogura“?
    ILI HOCE…
    Jadni srpski narod…IZMEDJU BRISELA I BEOGRADA!




    0



    0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *