Почетна / Документи / ПЕЧАТОВА ЕЛЕКТРОНСКА ПОШТА

ПЕЧАТОВА ЕЛЕКТРОНСКА ПОШТА

Хомосексуализам и Енглези

Познати научнопопуларни писац и еволуциони биолог, Кенијац енглеског поријекла, Ричард Докинс, у својој књизи „Заблуда о Богу“ изнио je неке интересантне чињенице везане за хомосексуализам, које ћу вам пренијети.
Свједоци смо притиска да се на све могуће начине одржи геј парада, коју покушавају да нам прикажу као тест цивилизираности неке средине, па свакога ко се противи етикетирају као нецивилизованог, заосталог, примитивног и да не набрајам даље све гору од горих особина.
Геј (у оригиналу се пише „gay“) јесте скраћеница за „Got Aids yet?“, у преводу „Још немаш сиду?“, мада та сама ријеч у преводу значи радостан, весео, чио и сл, па је срамотно да се овако позитивне особине везују за тако негативну појаву по продужење човјечје врсте.
Кенијац Докинс објашњава да је званична казна за хомосексуализам у талибанском Авганистану била закопавање хомосексуалца живог у земљу и обрушавање на њега довољно великог камена да га смлави. Такође спомиње да је хомосексуализам био кажњив у Енглеској до чак 1967. године.
Интересантна је и прича везана за једног од очева рачунара – Тјуринга (како то гејевски звучи имати два оца − Фон Нојмана и Тјуринга.)
Тјуринг је осуђен у Енглеској за свој хомосексуализам, који је тада третиран као ментална болест. Пресуда је била терапија инјекцијама хормона. На крају се Тјуринг или убио сам или су га убили убризгавањем цијанида у јабуку коју је појео. Отуда је рачунарски гигант „Епл“ узео за свој лого нагрижену јабуку.
Тјуринг је иначе био познат и по томе што је дешифровао њемачки рачунар за шифровање, „Енигму“, и тако олакшао савезницима побјеђивање веома ратоборне Њемачке у Другом свјетском рату.
Дакле, Енглези немају морално право да дијеле нама никакве лекције у вези са третирањем хомосексуалаца.

Душко Бошковић

Наш став о пензијама и платама

Поводом најављених реформских потеза, а посебно у вези са најављеним смањењем пензијских примања, Председништво СУБНОР-а Србије сматра да су те мере, у веома тешкој економској ситуацији, израз неопходне и неодложне буџетске консолидације. Без њих Република Србија не би имала могућности да благовремено испуњава домаће финансијске обавезе и оне према иностранству
Председништво СУБНОР-а указује на неопходност да се примена рестриктивних мера, посебно у вези са смањењем пензија и плата, временски орочи и изричито пропише њихов привремени карактер. To претпоставља неопходну обавезу да се финансијска консолидација, после утврђеног рока доследно спроведе без рестриктивних мера на терет уживалаца пензија, као стеченог минулог рада, чије би пензије убудуће требало редовно усклађивати са економским напретком и у складу са кретањем примања запослених.
Изражена социјална одговорност и најављена солидарност према уживаоцима минималних пензија, који не би били обухваћени планираним смањењем, требало би да се прошире и на оне чије су пензије испод просечних примања запослених у Србији. To би се односило на знатно већи број егзистенцијално угрожених пензионера. У том случају, смањење планираних буџетских расхода требало би надокнадити смањењем опште буџетске потрошње. Пре свега у оквиру трошкова јавних предузећа монополског статуса, као и повећањем прихода из објеката изграђених ненаменским вишегодишњим коришћењем средстава уплаћиваних у пензијске фондове.
Буџетске уштеде би се релативно брзо постигле и будућим искључењем могућности пријема посебних вишеструких накнада по разним основама на терет буџетских средстава, посебно у случају примања месечних накнада у јавним предузећима, поред редовних личних примања из буџетских средстава, по основу радног односа или на основу обављања државних функција. Таква концепција рестриктивних мера, ради неопходне буџетске консолидације, може имати ширу друштвену подршку.
Подржавајући мере, не можемо а да не укажемо да је држава средства пензионог фонда, минули рад запослених, произвољно трошила и улагала у објекте привредног развоја, друштвени стандард и у објекте културне, образовне и социјалне инфраструктуре, а не у повећање стандарда и животног достојанства пензионера. Системским променама тај се процес наставио.
Подаци о ненаменском коришћењу пензионог фонда постоје, а објекти у које је улагано још у већини функционишу као државна, или приватна својина корпорација, установа или појединаца. Тражимо да се учешће у имовини пензионог фонда вредносно ревалоризује и врати пензионом фонду јер је то минули рад генерација пензионера. Ако се та имовина не угради као право пензионог фонда, онда се терет реформе пребацује опет на пензионере и грађане и рехабилитује произвољност коју су држава и политичке партије учиниле у корист појединца и приватних пословних веза.
He може се амнестирати одговорност оних који су у личном интересу, злоупотребом овлашћења и неспособношћу, довели Србију у ову ситуацију.
Покривање за промашене и погубне претходне политике и понашања само ће умножавати проблеме и отежати излазак из опште кризе, која није само наша, али су је бившe власти поспешивале у групном и личном интересу.
He може се урушити и опљачкати земља и онда подвући црта и кренути из почетка. To је већ одавно виђено у транзицији. И код нас и у свету. Морају се исправити грешке и намере из прошлости, одговорни не смеју бити заштићени.

Председништво СУБНОР-а

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *