Печат недеље

Злато за објектив Милана Тимотића

Златна значка „Културно-просветне заједнице Србије“, угледно признање које ова институција традиционално додељује истакнутим ствараоцима у култури и медијима, ове године је додељена и Милану Тимотићу, фоторепортеру и уреднику фотографије у недељнику „Печат“.
Златна значка „Културно-просветне заједнице Србије“
је трајан облик признања који додељују „Културно-просветне заједнице Србије“ и Министарство спољних послова Републике Србије – Управа за сарадњу с дијаспором и Србима у региону: за допринос развијању културних делатности, организовању, покретању и остваривању културних акција, ширењу културе народа и националних мањина који живе у Републици Србији и нашим људима из дијаспоре; за несебичан, предан и дуготрајан рад у организацијама и делатностима културе; за стваралачки допринос укупним културним резултатима у Србији и у свим срединама у којима живи српско становништво, као и за афирмацију културе народа и националних мањина. Награда се додељује појединцима и састоји се од Повеље – графичког листа и позлаћене значке. Признање је установљено 1976. године. Додељује се око 50 признања за текућу годину. Признање је овогодишњим добитницима уручено на свечаности одржаној 23. октобра у Народном позоришту у Београду.

Багерима на српске куће

Пет кућа породице Стефић у Ђаковици порушено је багерима. На празник Свете Петке. У српској улици. Они који су преживели албански погром сматрају да је овакву судбину кућа одредило више чињеница, једно је презиме власника, друго име по којој је улица позната, а треће писмени захтеви које је Удружење расељених Срба из Ђаковице упутило америчкој представници у Приштини, Трејси Џејкобсон, али и амбасадама водећих земаља у Београду, затраживши заштиту основних људских права и имовине. У писму је Удружење затражило помоћ у остваривању основних људских права, права на слободу кретања, слободу мисли, вероисповести и заштиту приватне имовине. Као својеврстан одговор уследила је застрашујућа порука од стране Албанаца, и не без разлога, на велики православни празник. Директор Канцеларије за Косово и Метохију Марко Ђурић осудио је рушење пет српских кућа у Ђаковици, затраживши од међународне заједнице и приштинских власти да спрече такво деловање и омогуће безбедност Србима.
Ђурић је рекао да су „екстремни Албанци“ који су то урадили послали јасну поруку да не желе да виде Србе и додао да је то јако лоша порука.

Преминуо командант „Хезболаха“

Блискоисточни и медији кавкаских држава као ексклузивну вест пренели су информацију да је главнокомандујући (оперативни командант) „Хезболаха“ (Партије Алаха) Мустафа Шехада сахрањен 27. октобра 2014. године. Шехада је постао командант после ликвидације његовог претходника Имада Мугниа, за шта су медији оптужили израелске специјалне службе. Шехада је сматран „најопаснијим човеком Хезболаха“. Шехад је водио специјалну операцију дизања у ваздух аутобуса са израелским туристима у бугарском граду Бургас јула 2012. године. Такође, руководио је стварањем антиизраелске терористичке мреже на Тајланду.
Медији спекулишу због чега је Шехада умро. Како преноси портал MIGnews.com, позивајући се на ТВ „Хезболаха“ Шехада је  умро од рака, такође медији износе и сумње да је намерно озрачен од израелских служби, што је узроковало болест.
Сахрањен је у граду Кунин на југу Либана, преноси јерменски портал versia.am.

Корупционашки скандал разједа ЕУЛЕКС

Шеф Мисије ЕУЛЕКС-а Габријел Меучи суспендовао је тужитељку Марију Бами због оптужби за корупцију које је изнела на рачун неких од својих колега у Мисији ЕУ на Косову. Меучи је одлуку о суспензији потписао пре него што су у приштинском дневнику „Коха диторе“ објављени наводи из истраге, а ЕУЛЕКС је потврдио да је суспензија уследила због „цурења поверљивих информација“.
На суспензију је сама Бами претходно упозорила изјавом:„Ако они желе да ме претворе у Џулијана Асанжа, добиће то“.
Британска тужитељка, која је добила све судске процесе на Косову је рекла да су јој званичници ЕУЛЕКС-а послали „неко писмо оптуживши је да је кршила основна људска права“. Тужитељка Бами је, према писању „Кохе“, прикупила конкретне материјалне доказе против двојице високих званичника ЕУЛЕКС-а и бившег заменика главног тужиоца Специјалног тужилаштва Косова Џонатана Ратела.
Према наводима листа, главну тужитељку ЕУЛЕКС-а Јарославу Новотну и бившег председника Судског савета ЕУЛЕКС-а Франческа Флорија прислушкивала је Специјална јединица за борбу против корупције, јер се верује да су умешани у окончање случаја против Фатмира Љимаја и Иљира Толаја због експлозије у једном приштинском локалу.
Рател је, пише Коха, ометао истрагу против Новотне и Флорија и покренуо поступак против тужитељке Бами због погрешног паркирања возила или доласка њене ћерке у канцеларију, док главна тужитељка ЕУЛЕКС-а Јарослава Новотна није дозволила ниједну истрагу против бившег председника Скупштине судија ЕУЛЕКС-а Франческа Флорија, мада је имала довољно доказа.

Рели „Плави коридор 2014“ први пут у Београду

Осми по реду рели возила на гас, „Плави коридор 2014“, зауставио се први пут у Београду. Рели је кренуо из Санкт Петерсбурга у Русији и прешао 6.600 км кроз 14 европских земаља на путу од Балтика до Јадранског мора. Циљ је да јавност обрати пажњу на чињеницу да огроман проток саобраћаја између Западне и Источне Европе може да има ниску емисију гасова и буде еколошки прихватљив, уколико се направе „плави коридори“ са инфраструктурним објектима који нуде компримовани и течни природни гас. Тим поводом први пут у Београду су представљена рели возила на природни гас.
На округлом столу окупљени представници гасне и аутомобилске индустрије, еколози и љубитељи аутомобила имали су прилике да чују примере из праксе европског тржишта возила на природни гас (НГВ) које је у развоју, али и да изнесу своје ставове. Извршни директор НГВРУС и виши стручњак за извоз течног гаса у „Газпром експорту“ Јуџин Пронин истакао је да је гас као гориво добро решење за еколошки чистији и јефтинији транспорт у Европи и зато је неопходно да постоји гушћа мрежа станица за пуњење возила гасом.
„Да бисмо то остварили желимо да у сарадњи са добављачима гаса, произвођачима возила и националним властима осигурамо да све више европских градова упали зелено светло за ‘плаво гориво’“, истакао је Пронин, оценивши да Србија, као једна од централних држава на европском тржишту, има велики потенцијал за развој употребе метана – КПГ-а и ТПГ-а.
Пронин је скренуо пажњу на то да је употреба гаса као моторног горива важна тема за читав свет зато што емисије штетних гасова из транспортних средстава не познају националне границе. Јено Баронек из НИС-а рекао је да ова компанија планира да следеће године у Новом Саду отвори бензинску станицу за пуњење аутомобила КПГ-ом, а потом још две. Он је напоменуо да НИС припрема дугорочну стратегију за развој КПГ-а у Србији и додао да та компанија планира да са различитим предузећима инсталира уређаје за КПГ за потребе тих предузећа.
Српско тржиште возила на природни гас је у релативно раној фази развоја, али оно постепено расте, јер у нашој земљи већ постоји 840 возила на гас и девет станица за пуњење аутомобила гасом, речено је на скупу и истакнуто да је држава Србија 2012. године направила прве кораке ка економичнијем јавном превозу, зато што су почеле субвенције једног транспортног предузећа за опремање 32 аутобуса да могу да користе гас као гориво.