Париз одбија буџетско дисциплиновање

За „Печат“ из Берлина Мирослав Стојановић

За „Grande Nation“ не важи „свето (мастрихтско) писмо“. Званични Берлин би да се по сваку цену избегне кажњавање Француске, одбијање њеног буџета би озбиљно погоршало немачко-француске односе, а „двојац“ је, иако одавно не функционише као некада, пресудно важан за Европску унију и њену (неизвесну) судбину 

Хоће ли 29. октобра експлoдирати „атомска бомба“ у Бриселу?

Париски „Фигаро“ је, неуобичајено драматично, представио могућност да Европска комисија одбије нацрт француског буџета за следећу годину, због (планираног) дефицита који (уочљиво) искаче из (строге) мастрихтске норме и (такође прекомерног) државног дуга.

Уз све напоре које чини, влада у Паризу је саопштила (и фиксирала у нацрту буџета који шаље на „контролу“ у Брисел) како ће бити у стању да дефицит сведе на прихватљиву меру – испод три одсто бруто националног производа – тек 2017. Следеће године мораће да се задовољи са 4,3 процента.

Још једна алармантна порука из Париза: ионако висок државни дуг, који је у 2013. износио 92,2 процента бруто националног производа, скочиће у 2015. на 97,2 одсто.

ПЕСНИЦИ И АЛХЕМИЧАРИ Два тешка огрешења о „свето мастрихтско писмо“, за шта је предвиђена строга (због кризе која већ дуго потреса Европску унију, наглашено пооштрена) казна финансијски недисциплинованим чланицама шире европске фамилије, а не само еврозоне. Њену ригорозност осетила је у децембру 2011. године Белгија. Из њихове престоне „куће“, у овом случају ЕУ централе, Белгијанцима је запрећено да ће бити, ако не сведу буџет за 2012. у прихватљиве мере, кажњени са 900 милиона евра. Претња је озбиљно схваћена и белгијска влада је, промптно, скресала планиране расходе у неким (осетљивим) ставкама: смањила је, поред осталог, издатке за незапослене и подигла границу за (обавезни) одлазак у пензију.

Хоће ли се с таквом претњом и ригорозношћу сада (заиста) суочити и „Grande Nation“?

Бриселске евробирократе кажу – хоће. Прописи налажу да се до 29. октобра нацрт буџета аминује или одбије. Доскорашњи комесар надлежан за финансије, Финац Јирки Катајнен који ће у новој влади, од 1. новембра, заузимати положај потпредседника са сличним задужењима, тврди да се правила морају „стриктно примењивати“. У случају „стриктне“ примене прописа, париски документ би неизоставно био одбијен.

Немачки „Шпигл“ преноси да су високи бриселски чиновници, иако без великих очекивања, били веома изненађени кад су отворили „пошту из Париза“ и прелистали шездесетак страница „лектире“: Стекао се утисак, констатовали су цинично, да су финансијски документ пре писали „песници и алхемичари“ него прагматични финансијски експерти…

[restrictedarea]

 

Од Париза ће се, упозоравали су почетком седмице бриселски контролори, тражити додатне корекције и побољшања. Ако Французи то не учине, Европска комисија би била принуђена да последњег радног дана у садашњем саставу, 29. октобра, одбије нацрт њиховог буџета и потом Французе (новчано) казни: у питању је, кажу, „њен ауторитет“.

Ако би се судило (само) по речима које је изговорила средином минуле седмице за говорницом у Бундестагу, томе би била склона и (резолутна) немачка канцеларка Ангела Меркел. Сви, наглашавам на овом месту баш сви, рекла је Меркелова, морају потпуно да респектују прописе. Ако бисмо за Париз учинили изузетак, довели бисмо у питање цео стабилизациони пакт.

Француска и Немачка су једном већ прекршиле строга мастрихтска правила и то се, рекла је канцеларка, „више не сме поновити“.

Две земље, европске предводнице, у време владавине председника Жака Ширака и канцелара Герхарда Шредера су, практично, игнорисале те норме и – прошле некажњено. Меркеловој су ту чињеницу, док је од других захтевала гвоздену дисциплину, често „подметали под нос“.

ФРАНЦУСКА БЛАМАЖА Значи ли то да је „пресуда“ о француском буџетском „преступу“ већ пала? Очигледно не. Државници и политичари, често, једно говоре јавно (Меркелова је, подсећају немачки медији, оним упозорењем у Бундестагу „погодила нерв“ и расположење већине посланика) а сасвим друго, одлучније и важније, „иза кулиса“.

А канцеларка је иза кулиса, „дошаптавају“ немачки медији, озбиљно упозорила како се, по сваку цену, мора избећи сукоб са Паризом и француска бламажа. Одбијање француског буџета би, уверена је, озбиљно оптеретило француско – немачке односе. У Берлину се, наиме, страхује, да би то било, с оне стране Рајне, протумачено као последица немачког диктата ригорозне штедње, због чега се влада председника Оланда, иначе, недавно суочила с драматичном кризом. А канцеларки је, дакако, знано да је немачко – француски „двојац“, иако одавно не функционише као некада, пресудно важан за Европску унију и њену (неизвесну) судбину.

То упозорење је очигледно чуо и нови шеф „европске владе“ Жан-Клод Јункер: ни амбициозном и наглашено самоувереном изасланику (маленог) Луксембурга се, на самом старту петогодишњег мандата, не исплати одмеравање снага са тако важном, па макар и неспорно „грешном“, чланицом ЕУ и великом земљом.

Јункер и Меркелова ће се, ортачки, постарати да лидерима Европске уније, на бриселском Самиту овог викенда, објасне „специфичан француски случај“ и предупреде незадовољство „малих“ који с толиком заштитничком великодушношћу сигурно не би могли да рачунају.

Формула с којом ће, у том убеђивању, наступити могла би, поједностављено, да гласи: Париз чврсто обећава да ће предузети озбиљне реформе како би ускладио буџетске приходе и расходе, о чему би се постигао (писани) споразум са Бриселом, а Берлин би се у томе појавио као „жирант“ који гарантује уверљивост чврсте француске (часне) речи.

Француска би тако прошла без новчане казне (и бламаже) добила би потребан предах да коначно „укроти“ (пре)велике буџетске расходе, што није полазило за руком ни претходницима социјалисте Франсоа Оланда, конзервативцима Жаку Шираку и Николи Саркозију.

ПОЛИТИЧКИ ПОКЕР У овој, више политичкој него финансијској партији покера, Французи су, иначе, показали (пркосно) јаке нерве. Њихов премијер Мануел Валс је још приликом посете Берлину, крајем септембра, енергично одбио да његову земљу упоређују с (финансијски недисциплинованим) малим чланицама ЕУ: „Не допуштам да се о Француској тако говори. Француска је ‚велика нација‘. Ако Европска комисија од нас буде захтевала ригорознију штедњу, нећемо то прихватити.“ И његов колега, министар финансија Мишел Сапин, био је такође резолутан: нема више кресања издатака, ни повећања пореза, планирана је уштеда од 21 милијарде евра до краја 2015. године и – доста.

У том покеру Французи су показали непопустљивост и у директном „дуелу“ с Немцима, где су се сударила два (супротстављена) концепта: онај који се готово искључиво заснива на ригорозној штењи (концепт Ангеле Меркел) и други који нагласак ставља на оживљавању конјунктуре инвестицијама и привредном развоју.

Француска ће прибећи (озбиљнијој) штедњи (педесет милијарди евра у наредне две године), поручили су тамошњи министри финансија и привреде, пред њихов састанак у понедељак са немачким колегама у Берлину, ако Немачка, исти износ (опет педесет милијарди евра) уложи у инвестиције и оживљавање конјунктуру.

То би, поручио је француски министар привреде Емануел Макрон, била пожељна, праведна и „добра равнотежа“. Министар је подсетио да је у Европи, у овом тренутку, изузетно мала (по)тражња па је претерана штедња контрапродуктивна. Наш је колективни, европски интерес да Немачка више инвестира, а сума од педесет милијарди евра за земљу с тако сериозним буџетом не би представљала никакав проблем.

Немачки министри финансија Волфганг Шојбле и привреде Зигмар Габријел су, пре овог састанка, показивали уочљиву уздржаност према француској иницијативи и захтеву. Одбијајући критике на немачки „рецепт штедње“, Габријел је упозорио да се немачка привреда још није истински захуктала. Њен раст ће у овој години бити нешто изнад једног процента (1,2) а и у идућој години се рачуна с растом од (само) 1,3 процента.

СТРЕС ТЕСТ Ситуацију додатно отежавају последице санкција уведених Русији, и руске контрамере. Према једном интерном извештају, сачињеном у Министарству привреде на захтев Брисела (у оквиру такозваног „стрест теста“) произлази да би, у случају да „Путин заврне славине на гасоводу“ Немачка била далеко озбиљније погођена него што се то јавно признавало, иако има, тренутно, пуније резервоаре него што су икада били.

Досадашњи комесар за енергетику у Европској комисији, Немац Гинтер Етингер је средином минуле седмице јавно тврдио да се нико у европској фамилији не би смрзавао чак и кад би Руси ове зиме, па и пола године, потпуно обуставили испоруку гаса. Из интерног извештаја у који су „завирили“ новинари „Шпигла“, види се, међутим, да би Немачкој, у случају завртања славина до фебруара наредне године недостајала половина потребне количине гаса. Само малим делом би то могло да се „компензује“ додатним увозом из Норвешке. Посебно би тешко била погођена индустрија, али и грађани. Сачињена је, интерно, и листа приоритетних потрошача (четири категорије) који би имали предност у случају несташице. А с недостатком гаса би, неминовно, скочила и његова цена: додатни трошак за домаћинства и индустрију.

После већ споменутог састанка министри су, иначе, наговестили покретање „инвестиционе офанзиве“: Немачка је, дакле, изашла у сусрет француским захтевима чиме би требало да се оконча сукоб који потреса европску фамилију око дилеме шта је ефикасније за излазак из дубоке кризе у којој се налазе, практично, све земље Европске уније, изузимајући Немачку – ригорозна штедња или снажније инвестирање у привредни развој. Очекивање њених суседа који се налазе у рецесији, или из ње, с уочљивим тешкоћама, тек излазе (што посебно погађа земље с европског југа) јесу да Немачка, као најснажнија привреда Старог континента, буде покретач конјунктуре и њен замајац.

Немачки министар привреде (и вицеканцелар) Зигмар Габријел споменуо је препоруку ОЕЦД о пожељној „инвестиционој квоти“ у равни двадесет одсто бруто националног производа. Немачка се, по планираним инвестицијама (највећи део у инфраструктуру) креће око седамнаест одсто. Са још додатних три процента то би, практично, одговарало ономе што Париз предлаже: Биле би то инвестиције „тешке“ педесет милијарди евра.

Договорено је да се заједничи програм инвестиција сачини до 1. децембра, када заседа немачко – француски привредни савет. С тим договором ће овог викенда бити упознати лидери Европске уније, на бриселском Самиту.

У инвестициону офанзиву, с уверењем да се управо у време економске кризе, у привредно ткиво мора убризгати више новца (кејнзијанска економска школа) ради оживљавања конјунктуре, крећу, поред Француске, и Италија и Шпанија.

Оно што званични Берлин забрињава јесу захтеви који уз то иду: да се, макар на извесно време, практично суспендују строги критеријуми о прихватљивом државном дугу и буџетском дефициту, фиксирани у стабилизационом споразуму, „осигурач“ који чува „здравље“ евра и финансијски дисциплинује чланице европске фамилије.

[/restrictedarea]