Почетна / Свет / Нова Рада – сазив за сахрану Украјине?

Нова Рада – сазив за сахрану Украјине?

Пише Зоран Милошевић

Како у новом сазиву парламента нема стабилне већине, и нема легитимних представника југоистока земље, процењује се и да су резултати прошлонедељних избора „само пут који ће убрзати даљи распад државе“

У Украјини је изабрана нова Врховна рада (парламент), на тај начин завршен је процес смене руководства државе започет после Фебруарског пуча 2014. године. У новој Ради нема стабилне већине, нема легитимних представника југоистока Украјине и на тај начин, оцењује Пјотр Акопов за руски портал vz.ru, само ће убрзати даљи распад државе. Излазност бирача, да напоменемо, била је 52,3 одсто и представља најнижу током последњих деценија.
Руски портал vesti.ru, опет, доноси анализу Андреја Архипова (27. октобар) који пише да је „Блок Петра Порошенка“ губитник, јер су истраживања обећавала подршку бирача од 40 процената, а добио је нешто више од 20. Главни удар је дошао са „савезничке“ стране премијера Арсенија Јацењука и бившег председника Раде Александра Турчинова. Ипак, они морају у коалицију и то са још неким. На улогу трећег савезника претендује градоначелник Лавова и лидер „Самопомоћи“. Први пут после 96 година постојања Раде у парламенту неће бити комуниста.

СКЕПСА ЕУ У Европској унији су резултате избора дочекали са великим скептицизмом, без обзира на то што су победили присталице уласка у Унију. Наиме, политичари ЕУ не желе Украјину у свом саставу, па је изостало одушевљење. У Берлину су већ изјавили да резултати избора неће убрзати улазак Украјине у Унију. Проблем је што се социјална и економска ситуација у Украјини убрзано погоршава, а власт у Кијеву од ове невоље се брани искључиво обећањима о брзом уласку у Европску унију, када ће наводно потећи мед и млеко за грађане Украјине.
Колико ће постојати Рада у овом сазиву тешко је рећи, но формално-правно посматрано парламент Украјине се бира на пет година. Међутим, управо тек завршени избори били су превремени, што значи да је претходни сазив Раде радио само две године.
Украјина се после Фебруарског пуча почела распадати, јер су пучисти украјинску државу насилно окренули ка Западу. Зато је отишао Крим, на југоистоку почео рат којим су се две региона изборила за самосталност – Доњецка Народна Република и Луганска Народна Република, а да трагедија буде већа, економија Украјине у свим гранама се убрзано урушава, понајвише због кидања веза са Русијом. Да би се држава спасла од распада, јасно је, потребна је јака и стабилна власт. Међутим, уколико нова власт настави прозападну, пронатовску и антируску политику, што значи и да покуша силом да заузме југоисток Украјине, јасно да таква Украјина не може постојати.
Уколико нова власт буде рационална и прагматична, држава се може сачувати федерализацијом, при чему би свакако морала да се отресе америчког туторства и отпочне процес помирења са Русијом. Слаба власт не даје наду на тако нешто – она је, напротив, осуђена да удовољава различитим центрима моћи, што ће је још више слабити. То значи да је Украјина потпала под спољашњу управу, што ће разарати стабилност власти не дајући наду на оздрављење. То су, дакле, резултати избора од 26. октобра. Народ је суштински изабрао руководство земље које ће сахранити државу, јер овакав парламент и председник не могу ништа друго до да убрзају распад Украјине.

[restrictedarea]

ОПОЗИЦИЈА У РАДИ СЛАБА У Раду је, према саопштењу Централне изборне комисије, ушло шест партија. Ниједна политичка партија нема већину, па ни председничка. Наиме Пјотр Порошенко је добио 22 одсто гласова изашлих бирача, што значи да ће имати 130 од 427 посланичких места. „Народни фронт“ Јацењука – Турчинова је добио 80 посланичких мандата (ово су Марина Балтачева и Михаил Мошкин за портал vz.ru прокоментарисали насловом „Два медведа у једном брлогу“, наговештава сукоб). Треће место је неочекивано заузела партија „Самопомоћ“ – блок на челу са градоначелником Лавова Андрејом Саовијем и командантом батаљона „Донбас“ Семјенчеком, која има 31 посланички мандат.
Чини се да за председника нема проблема, јер је Јацењук и онако био премијер. Садовиј је за западну опцију и коалиција је на видику (потребно им је 240 гласова у Ради). Но, у украјинској Ради опозиција је слаба (Тимошенкова је добила само 18 посланичких места, а остаци Партије региона, окупљени у „Опозициони блок“ имају 31 место), а екстремистичка партија Олега Љашка остварила је 21 мандат. Остале партије, претпоставља се да ће ући у владу (све су прозападне) дају снагу мању од 300 посланика, што делује моћно, али аналитичари сматрају да је то далеко од реалности. Влада неће моћи да мења Устав (потребно јој је 300 гласова у парламенту)а ту су и бројни непартијски посланици и они који су ушли у Раду као фракције највећих партија (такав је вођа „Десног сектора“ Дмитриј Јарош). У сваком случају нова влада неће имати моћ од 301 посланика на располагању. Другим речима, превремени избори нису оснажили моћ тандема Порошенко – Јацењук, те иако у парламенту нема снажне опозиције, она је слаба. То је главни парадокс ових избора и посланичког састава украјинске Врховне раде. Иако, дакле, има власт, влада неће имати моћ да ради шта жели.
Које су, дакле, основне мане нове владе?

НЕСТАБИЛНОСТ КОАЛИЦИЈЕ Прва је нестабилност коалиције. Шта значи коалиција у Ради може знати само онај ко је пратио рад овог парламента. Коалиције се брзо распадају и тргује се за сваку одлуку. Без обзира на то што је нека партија у влади она не следи предлоге владе, као што ни опозиција није увек против предлога владе. Очекује се да прво „пукне“ коалиција две највеће партије коју воде Порошенко и Јацењук и то за два месеца, када се продуби економска криза, они ће постати непријатељи. Тренутно су проевропски Порошенко и проамерички Јацењук уједињени око југоистока Украјине (ћутећи признају његово осамостаљење), но сутра „Народни фронт“ може захтевати „успостављање поретка“ у отцепљеним регионима и коалиција је сахрањена. Тренутно је још један велики играч, олигарх Игор Коломојски, заинтересован да подржи владу Јацењука, али већ сутра може заиграти на обе стране. Коалиција дакле, има на десетине „танких“ места која ће се са свом снагом пројавити у предстојећим месецима. За стабилност владе заинтересован је само један политичар Украјине – председник Порошенко, али он нема моћ да уради све што би требало да обезбеди стабилност Украјине.
Друга мана нове коалиције и владе је – незадовољство националних мањина. У Врховној ради и влади доминирају украјински екстремисти (разних идеологија од фашистичке до шовинистичко-националистичких), што ће спречавати стабилизацију ситуације у држави. Поред свих тих екстремиста у Ради седи и неколико посланика „Десног сектора“ на челу са Дмитријем Јарошом, као и људи и из партије Љашка (оба су вође група са нацистичком идеологијом). Они желе да доведу „револуцију до краја“, тј. да успоставе доминацију украјинске нације и асимилују све мањине у Украјини и униште руски језик. Такође, многи екстремисти су у суштини марионете олигарха, које ови по правилу одбацују када се дочепају власти.
Разлога да се влада и председник Порошенко оптуже за издају биће у обиљу наредних месеци, без обзира на то да ли ће почети или не борбена дејства на југоистоку земље. Предаја Путину, предаја Доњецка, сахрана економије, служење олигарсима, неспровођење лустрације, смрзавање наше деце – већ су неке омиљене пароле које се чују и у медијима и у шапатима народа и посланика. Под било којом од наведених парола могуће је мобилисати довољно људи и извршити јуриш на Раду. Уколико крене рат са Новорусијом популарност екстремистичке мањине ће расти и тзв. Порошенкова партија мира наћи ће се пред избором – прећи на екстремне позиције или чекати „растеривање издајничке Раде“.
Трећа мана је регионализација, то јест распад Украјине. За ову опцију се залажу политички представници и запада и истока Украјине. Чак и градоначелник Лавова, шеф прозападне партије „Самопоћ“ говори о томе да су се његове надлежности као градоначелника и шефа локалне самоуправе смањиле за два пута. Другим речима, западни региони желе више локалне власти. „Опозициони блок“ још отвореније иступа за федерализацију, али није јасно хоће ли ове две опције ући у савез.
Са друге стране, Порошенко је обећао више надлежности регионима (али ово не назива федерализацијом), али уколико то учини са аспекта буџета и све веће економске кризе доћи ће до политичког самоубиства њега и Кијева. Иначе, олигарси и регионалне елите последњих месеци су повећали удаљавање од Кијева и ако се настави овај процес политички центар може остати без ресурса за одржање јединства државе. Тако ће Кијеву једини извор прихода бити западна помоћ, али је она и овако недовољна да неће моћи да пресудно утиче на заустављање распада.
Сами избори су показали да многе регионалне елите, али и обични грађани не верују у очување целовитости и јединства државе. У регионима се међу елитом и грађанима већ говори да је Украјина држава без будућности. Први показатељ је мала излазност бирача на гласање тамо где су људи незадовољни удаљавањем од Русије. Исток државе је игнорисао изборе, а где је и било гласања изашло је два пута мање људи него у Лавову. Притом, у тешким условима контроле медија и претњи по безбедност, део бирача је смогао снаге да гласа за „Опозициони блок“ (у Харкову је тако урадило 33 одсто бирача, а у Дњепетровску 25 одсто).
Судбина Украјине, за коју се боре Русија и Запад, неће се решавати у Врховној ради, већ у Вашингтону (Бриселу) и Москви. Посланици ће морати да на крају усвоје решење које наметну Запад и Русија. То значи да у новим условима (уважавајући радикализам састава нове Врховне раде) неко мора некога отерати са власти – Рада председника Порошенка или председник Порошенко посланике.

СВЕТСКИ АВАНТУРИСТИ

Један од најважнијих пољских политичара и мислилаца XIX и прве половине XX века Роман Дмовски (1864-1939), лидер пољских националних демократа тзв. ендеков, хируршки прецизно описао је судбину Украјине, иако тада ни изблиза није било постављено савремено „украјинско питање“. Дмовски је писао да младе народности немају традицију, сазнања и инстинкте који гарантују да ће из масе постати нација, а недостатак политичког и управљачког искуства често их доводи до нерешивих проблема. То, опет, води до тога да ће се управљачка елита формирати од светских авантуриста, чији квалитети јој неће донети државотворност, односно стварање јединствене нације на украјинској територији. Уколико се покуша реализација „украјинског пројекта“, Дмовски пише, претвориће се у трагедију праћену распадом државе и великим бројем погинулих.

[/restrictedarea]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *