Почетна / Документи / Њихове екселенције међу урођеницима

Њихове екселенције међу урођеницима

Ко је утврдио да се однос према хомосексуалцима има сматрати за мерило отворености једне средине према другима и друкчијима? Како стоји с том отвореношћу у другим земљама, савезницама и пословним пријатељима оних у којима је рођена идеја парадирања? Колико је провоцирање „конзервативног“ јавног мњења прикладна метода његовог модернизовања?

Пише Милован Данојлић

Дође и прође невесела геј-парада. Иза ње остаде једна окрвављена глава и неколико неначетих питања. Ко је управник циркуса? Колико кошта улазница и каква је вредност представе? Ко је утврдио да се однос према хомосексуалцима има сматрати за мерило отворености једне средине према другима и друкчијима? Како стоји с том отвореношћу у другим земљама, савезницама и пословним пријатељима оних у којима је рођена идеја парадирања? Колико је провоцирање „конзервативног“ јавног мњења прикладна метода његовог модернизовања? Није ли наглашавање једног господског проблема, код толиког броја незапослених и осиромашених, увредљиво за извесно осећање друштвене пристојности? Колико је све ово масло страног фактора, а колико плод стварне жеље једног дела наших суграђана? У једну реч: ко је отац детета, ко плаћа издржавање, ко је луд, ко збуњен, и ко се с ким спрда?
[restrictedarea] Нисам велики поштовалац топле браће, а нисам ни њихов противник и презиратељ. Не волим да их гледам кад се љубе, али то је она врста гадљивости која долази из црева, не из главе. Живот има свакојаких навика, потреба и искушења; трпимо их, избегавајући ближу умешаност и везу. Принуђени смо на толеранцију, не и на одушевљавање оним што нам је туђе.
Чиме се то људи (и жене) са посебним сексуалним склоностима поносе? Својом судбином. А људска судбина је, према завештању великих писаца и мислилаца, по дефиницији несрећна. Свака, свачија, па и њихова. Свог се положаја – личног, колективног, националног – најчешће стидимо. Ретки су тренуци у којима, превазишавши толика ограничења и ускраћења, нађемо повода за понос.
Pride – није ишло без англицизма – је болни крик против постиђености, мађијска формула за излазак из усамљеничке муке. То може бити подстицајно у писању стихова и романа, не и за разумну политичку акцију. Шифроване поруке забрањене љубави изучаваоци налазе у Шекспировим „Сонетима“, Кавафијевој лирици и Прустовом „Трагању“. Забрана отвореног именовања даје посебну снагу и тензију књижевном изразу, док политика, по природи вулгарна, нема слуха за естетику тајне. Просвећена Европа је, колико до јуче, била сурова према овом слоју своје популације. Њену широкогрудост су у тамници искусили неки велики писци, од Оскара Вајлда до Жана Женеа, док су наши „примитивци“ своју резервисаност према топлој браћи изражавали кроз добродушан подсмех.
Семантичко поље речи gay врло је широко, иде од невине радости до раскалашног разврата. Gay lady је лака жена, gay woman гадура, а gai saber, данас gai savoir, на провансалском је означавао трубадурску поезију, што је Ниче преузео у наслову Die fröhliche Wissenschaft. На овој лествици значења хомосексуалцима је додељено подстанарско ћоше, и gay pride дође као басма против злог усуда.
Бриселски хуманисти, уз подршку нашег осведоченог пријатеља Џозефа Бајдена, упозоравају да су хомосексуалци у специфичном друштвеном положају, па им зато ваља указивати посебну пажњу. А која затворена група, која ретка професија, то није? Како је тек лирским песницима у времену које се грози поезије? Сваки осетљиви живи створ вуче неку муку коју нема с ким да подели. Хомосексуалцима је, због упућености на исти пол, живот компликован; ни наш, окренут супротном полу, није лак и једноставан. Приморани смо на заметање трагова, мучени љубомором и издајствима, истраумирани разводима. Коме ми да се жалимо? Кад би понижена већина људског рода тражила излаз у парадама и маршевима, улице великих градова би биле непрестано закрчене. Замислите марш мужева-рогоња, или остарелих супруга које су згодне секретарице истиснуле из брачних постеља… Кад ће до бриселских човекољубаца допрети вапај сексуално изгладнелих гастарбајтера које, са свих зидова европских престоница, изазивају голишаве и неприступачне лепотице? Шта су предузели против те, љуте неравноправности?
Живот је напоран подухват, и сви су људи изузеци. Ко ће задовољити толике посебне тежње? Толеранција различитости је погодба цивилизованог суживота. Поштовање свачије осетљивости се подразумева, за увиђавност према ближњима нису нам потребне препоруке бриселских комисија. Наслућујемо да сваки човек окреће по један горак, несварљив залогај у својим устима. Бриселским саветницима то није довољно. Они траже нешто много више од толеранције: очекују учлањење у весело друштво. Млади и неопредељени би, ваљда, требало да пођу за њиховим примером. У програму је и заснивање бракова, као и могућност усвајања деце. Сиротиња ће, по ћумезима, правити потомство, она и није низашта друго, а добростојећи хомосексуалци ће усвајати децу да би задовољили саморазумљив (гле, гле !) родитељски нагон…
Манимо се шале. Ова „популација“ је, очигледно, употребљена у кампањи која се, већ четврт века, води против нашег народа. Нађена је осетљива тачка нашег менталног склопа, или се некоме учинило да ју је нашао. Јер, за разлику од отаџбине Frau Меркел где су, у не тако давној прошлости, хомосексуалци, заједно са масонима, Јеврејима и комунистима, слати у концлогоре, код нас таквих прогона није било. Ко им је сметао, ко им данас смета, да се воле? Љубав се води на местима удаљеним од очију јавности, та се делатност не показује на трговима и пред камерама. Тешкоће су, у тој области, правично распоређене. Што се добија на једној, губи се на другој страни. Свакоме према потребама, од сваког према могућностима, како гласи гесло напуштене утопије.
А понос? Тешко ће га ико освојити под покровитељством оних који су нас засули бомбама са ослабљеним уранијумом. Хомосексуалност је досуда; њени носиоци нису ни криви, ни заслужни, што су такви дошли на свет. Не желе ваљда да сви пођемо њиховим стопама? Из којих би се извора, у том случају, обнављала „популација“?
Циркус би могао бити и симпатичан кад га не би пратиле две тамне сенке: стилски плагијат, и политички контекст. Однос према том питању се у Бриселу узима као пробни тест кандидатима за улазак у друштво изабраних. Одрећи се Косова, ући у љубљени НАТО, прихватити идеју општег релативизма вредности и опредељења! Као да неко у тзв. Међународној заједници ужива у шокирању нашег простодушног света. Оно што захтева од Србије, Велики брат никад не би затражио од Саудијске Арабије. Са нафтом нема шале.
Које су праве побуде подстрекача уличног перформанса?
Биће да се међу бриселским хуманистима скупио поприличан број упражњивача ове врсте љубави. Легализација и омасовљење покрета би их ослободили осећања кривице која их, уза сву еманципованост, мучи.
Друго: побуда је реваншистичке природе. Ваља угушити последња жаришта отпора која тињају у „заосталим“ друштвима, попут нашег.
Трећи чинилац је навика умишљених и бахатих „просветитеља“ да се мешају у све врсте наших послова. Прва два мотива нису искључена ни код појединаца међу њима.
Напослетку, практично питање: Како се поставити према будућим парадама?
Најбољи одговор је: надмоћна равнодушност. Организовати тиху кампању под називом празне улице. Противдемонстрације су лудост, доказ да смо се изнервирали, што они управо желе да постигну. Ношење икона: употреба тешке артиљерије против комараца.
Замислите призор: хиљаду-две демонстраната у пролазу кроз опустели град. Око њих нишки полицајци, очајни што немају кога да млате. Одостраг наступају амбасадори, машући заставицама својих држава. Наслов краткометражног филма би гласио: „Њихове екселенције међу урођеницима“.
[/restrictedarea]

Један коментар

  1. Na brojnim GUZICARSKIM WEB-ovima moze se procitati kako je GUZACARSKI LOBI veoma zadovolljan sto im je omogucena ogromna zarada koristenje prodaje dece guzicarima da odrzavaju veceri GUZENJA dece na toboznjimm slavljenjem rodjendana dece i na drugim za decu znacajnim slavljenjima;A brojni su i LOBISTI guzicarskkki za odrzavanje GUZICARSKIH PARADA PO-NOSA !To su guzicari koji narocito uzivaju i zabijaju svog PO-NOSA u guzicarskog klijenta !




    0



    0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *