Почетна / Интервју / Неупоредива снага православља

Неупоредива снага православља

Разговарала Љиљана Богдановић

Са старешином Подворја РПЦ у Београду разговарали смо поводом 700-годишњице рођења Преподобног Сергија Радоњешког, најзначајнијег руског светитеља којег прославља не само Русија него цели православни свет, а који је живео у веома важном историјском тренутку – уочи пада Византије, за време Косовске битке и у доба успостављања јаке Русије

Руска православна црква и цела Православна васељена се припремају да обележе седамсто година од рођења Светог Сергија Радоњешког. У свим православним храмовима Руске православне цркве служиће се 8. октобра свечана литургија у част Светог Сергија. Овај велики светац и угодник Божји представља најважнијег руског светитеља којег прославља не само Русија него цели православни свет. У Београду ће се у Подворју Руске православне цркве по старом и традиционалном обичају сабрати велики број Руса и Срба на литургији да прославе Светог Сергија. И на Румији у Бару основан је манастир Светог Сергија, где ће свечано бити служена литургија. Колико руски народ поштује Светог Сергија, најбоље се види и по томе колико је у Русији распрострањено име Сергије у његову част. Свети Сергије је живео у веома важном историјском тренутку уочи пада Византије, као и за време Косовске битке и успостављања јаке Русије. Савременици смо и сведоци повратка Крима у састав Русије, а знамо да је Русија крштена на Криму. Зато смо замолили старешину Подворја РПЦ у Београду, протојереја Виталија Тарасјева за разговор о Светом Сергију Радоњешком. Незаобилазна тема нашег разговора су и скори долазак патријарха Кирила у Србију, када ће он посетити и Косово и Метохију, као и долазак председника Владимира Путина.

У среду 8. октобра Руска православна црква слави 700 година од рођења једног од највећих руских светитеља, Светог Сергија Радоњешког. Кажите нам какав значај овај велики празник има за Русију и за укупну Православну васељену?

Прослављање значајних датума у историји Цркве увек има и јак духовни значај за савремену генерацију верника. Јубилеј Светог Сергија Радоњешког за данашњу Русију и руски народ у овом историјском моменту има огроман значај. Свети Сергије је личност која је обједињавала људе и уједињавала руску земљу. У његово време руске земље биле су распарчане на више кнежевина. Његова непрестана молитва и несумњив духовни ауторитет утицали су на животне погледе владајућих људи тога времена и они су се сваким даном све више и више окретали ка сабирању Руса и руских земаља. Тако да већ пред познату Куликовску битку (1380) сви руски кнежеви признају врховну власт кнеза Димитрија Ивановича Донског. Ослобађање од монголско-татарског ропства има непроцењив значај за развој Русије. Пресудан је био утицај Светог Сергија на свеопште собрање руског народа, што је имало заиста огроман утицај да се Русија као православна држава уздигне.

Наравно, Свети Сергије је оставио дубок траг и на претходне генерације верника Руске цркве, о чему сведоче храмови и манастири саграђени на свих пет континената Светом Сергију у част. Један од манастира Светог Сергија налази се на планини Румија у Црногорско-приморској митрополији. Високопреосвећени митрополит Амфилохије, као и многи православни људи, дубоко верује да ће једнога дана тај манастир прерасти у Лавру Преподобног Сергија. У спомен на тако великог подвижника Божјег какав је Свети Сергије, Руска православна црква уприличила је прославу у његовој лаври крај Москве на Дан обретења његових моштију 24. јула по новом календару. У тој литургијској прослави учествовали су у архијерејском чину представници свих православних помесних цркава. И то представља један више него видљиви знак поштовања Светог Сергија у Православној васељени. На главни дан празновања Светог Сергија у години, а то је 8. октобар, у свим храмовима и манастирима Руске православне цркве служиће се свечане литургије у његову част и прослављаће се његов свети живот, који је редак пример љубави и кротости не само монасима већ и свим мирјанима. Тако ће бити и у Светотројичком храму Подворја РПЦ у Београду, где се тога дана, по традицији, окупља велики број православних Руса и Срба. Посебно истичемо да тога дана у наш храм долазе деца и омладина ради литургијског сабрања и Светог причешћа. У руском народу име Сергије је веома распрострањено, што говори о великом броју Руса који су Светог Сергија изабрали за свог небеског покровитеља.

Шта би се могло издвојити као посебност времена у којем је живео Свети Сергије Радоњешки?

Време у којем је живео Преподобни Сергије јесте време у којем се формирала Московска Русија. Истовремено, православни свет је задесила велика историјска катастрофа – пад Византије. Свети Сергије је рођен негде око сто педесет година пре коначног пада Византије, а преставио се Господу негде шездесет година пре него што је Византија престала да постоји. А сама Византија је пред свој крај најјасније исијавала духовни подвиг и православну културу. Није случајно 14. век означен као период Трећег препорода Византије. И тај духовни подвиг и православна култура, кроз личност Светог Сергија, добијали су своју присутност и давали хришћански православни печат свакодневном руском животу. Управо се у овоме види прави значај Светог Сергија за Русију и целокупно православље. Он је својим животом, својим делима, својим молитвама преузео свеукупно богатство монашког подвига из Византије и оваплотио га у Русији… Управо су исихасти подвижници духовно пробудили Русе. А први међу њима је Свети Сергије. Кроз његову личност исијавала је светост, кроз њега је од Русије настало оно што је била Византија. Његови ученици су оснивачи безмало једне четвртине руских манастира. Тај процват православног подвижништва био је темељ на којем је стајала Русија и одакле је црпела своју снагу.

[restrictedarea]

Ту је и Косовка битка.

Наравно. Нераскидиве су и дубоке везе које повезују руски и српски народ. И Свети Сергије и Свети Лазар својим животом указују да је њихов избор Царство небеско. Један је сав свој живот провео у монаштву и добровољном мучеништву за Христа, док је други добровољно главу положио за веру и пострадао за Христа. Житија су различита, али имају снажан и велики заједнички именитељ. А то је да никада и ни за какву овоземаљску награду нису дали православну Русију, односно православну Србију. Свети мученик цар Лазар је својом светом крвљу исписао на Косову истину да је земаљско за малено царство, а небеско вечно и довека.

Који је догађај посебно важан из живота Светог Сергија?

У руском народу широко је распрострањена традиција поштовања Пресвете Богородице. И Свети Сергије се такође нарочито обраћао у молитвама Мајци Божјој. Његова молитва Богородици и данас има снагу и ми је осећамо. Једном је Свети Сергије вршио у келији монашко правило и прочитавши један део, сео је да се одмори. Одједном је предосетио да ће се збити нешто несвакидашње, и заиста, појавила се испред њега Богородица, у пуном свом сјају. Свети Сергије је приклонио главу и клекнуо. Богородица му се обратила речима: „Не бој се, изабраниче мој! Дошла сам да те посетим. Од сада немој бринути о свом манастиру и браћи, ја ћу ову обитељ опскрбити свиме што је потребно. И тако ће бити не само за твога живота него и после твоје смрти, ја ћу бринути о манастиру…“

За православне Русе и све православне хришћане јављање Богородице Светом Сергију је дивна тајна која надилази људску логику и правила рационализма. Ми се клањамо и дубоко поштујемо овај свети догађај. Најпознатији приказ јављања Богородице Светом Сергију написан је у 16. веку. Посебно наглашавам да је икона јављања Пресвете Богородице Светом Сергију не једном очувала руску војску. Цар Алексеј Михајлович се са војском молио пред овом иконом за време рата са Пољацима 1657. године. За време рата са Швеђанима 1703. године, икона је такође била са руском војском. Митрополит Платон Московски у време рата са Наполеоном 1812. године шаље ову икону као заштитника руској војсци. И за време Првог светског рата 1914. године ова икона пратила је главнокомандујућег руском војском. Види се, дакле, да су руски народ, руска војска, нераскидиво повезани са Светим Сергијем и Пресветом Богородицом. Кроз дугу историју се показивало да је у најтежим временима руски народ био ослоњен на свога Спаситеља, на своју Православну цркву, на Богородицу и Свете угоднике Божје.

Какав је ваш лични доживљај овог свеца, да ли на вас утиче Свети Сергије?

Имао сам част да неколико пута у животу целивам Свете мошти Преподобног Сергија у његовом манастиру. И сваки пут је другачије надахнуће и доживљај. Сећање на те сусрете са њим јесте подстрек да будем ревностан у својој личној молитви, да савесно обављам свештеничку службу ради повереног ми народа, да поштујем Отаџбину и друге учим том поштовању, да увек сабирам људе око себе у храм Божји. А нарочито да обратим пажњу на младе, јер међу њима има и оних који поседују таленат за монашки подвиг и није их мало. У мом пастирском раду Свети Сергије је велики помагач и заштитник.

Да ли је савремени човек склон да размишља о својим светим људима, како то народ каже – „ да му ваља изаћи пред њих“?

Ми живимо у једном заиста тешком времену. Данашњи човек често скоро сасвим заборавља на постојање Бога, заборавља на Царство Божје и вечно блаженство, као и на постојање пакла. Догађа се да савремени човек све своје снаге улаже у привремена блага и пријатности. При томе, заборавља на своју вечну душу и потчињава се најнижим страстима које човека своде често на то да је гори и од животиње. Али, када се човек труди да живи по јеванђељским препорукама, када посећује храм и моли се на литургији, када се причешћује и прима Господа у себе, такав човек стиче способност да осећа духовни свет, да тачно разлучи шта је добро, а шта зло. У том случају постајемо достојни сусрета са нашим светима, а Пресвета Богородица се моли пред Господом Исусом Христом за нас. Многи су имали прилике да виде Патријарха Павла и да се својим очима увере како изгледају свети људи.

Ускоро у посету Србији долази Његова светост патријарх московски и све Русије Кирил?

Званична посета предстојатеља Руске православне цркве, патријарха Кирила предвиђена је за средину новембра. За Руску православну цркву ова посета има изузетно велики значај. Патријарх Кирил посетиће Пећку патријаршију и обавити богослужење у овој српској светињи и помолити се за верни српски народ на Косову и Метохији. Руска црква и сви њени верници ваистину саосећају и састрадавају са својом браћом која живе на Светој косово-метохијској земљи. Велика је част и благослов помолити се испред чудотворног образа Пресвете Богородице Пећке.

Поред посете Пећкој патријаршији, Његова светост патријарх Кирил имаће прилику да служи заједно са Његовом светости патријархом српским Иринејом свету литургију у Храму Светога Саве на Врачару. Ова српска светиња такође се налази непрестано у молитвама руског народа и Руска црква, и уз Божју помоћ, учиниће све што је до нас, да се овај велелепни храм достојанствено благоукраси.

На самом почетку Првог светског рата 1914. и 1915. године, српски и руски војници, на ушћу Саве у Дунав испод Калемегдана, херојски су бранили Београд и Србију од страних завојевача. Многи од њих су погинули и њихове кости су сахрањене у Споменику руским војницима Првог светског рата, који је саставни део Руског некропоља на Новом гробљу у Београду (комплексу припадају и Иверска капела и четири „руске“ парцеле). Подворје Руске православне цркве у Београду, током последњих шест година, обнављало је ту светињу и Његова светост патријарх Кирил извршиће освећење Иверске капеле и Руског некропоља на Новом гробљу у Београду.

Русија је крштена на Криму и видимо да је Крим поново саставни део Русије.

Ово питање јесте питање духовног опстанка православне Русије. Нису случајно непријатељи руског народа у 20. веку припремали растакање руских православних земаља. Као што нису нимало случајни догађаји који су обележили првих 14 година 21. века. Наиме, Свети кнез Владимир, који је 988. године крстио народ у Кијевској Русији, примио је хришћанство, односно крштен је у граду Херсонесу на Криму. Непосредно пре крштења, Свети Владимир је био изгубио вид, ослепео је, да би му за време обреда крштења, у моменту када је епископ ставио руке на његову главу, сам Господ вратио вид и Свети Владимир је добио више него јасан знак шта му је чинити. Уследило је крштење Русије. Све земље и сав тај духовни простор Кијевске Русије претрпели су и трпе и дан-данас велико разарање. Са духовног аспекта, нама је јасно шта се и зашто дешава и стога је повратак ове свете руске земље благословен дан у историји Руске православне цркве.

У чувеном Минхенском говору председник Путин је нагласио да су православље и нуклеарно оружје ослонац Русије.

Очигледно је и јасно је да руски народ има јаку државу онда када је окренут православној вери. Знамо и да је Москва Други светски рат прогласила Отаџбинским ратом а не пролетерском револуцијом и да су звонила звона на свим православним храмовима позивајући народ да брани своју Отаџбину. Уосталом, целокупна историја Русије то практично потврђује. Председник Путин је свету предочио да је православље темељ и ослонац Русије. Подсетио бих да је 1903. године цар Николај Други био на обретењу моштију Светог Серафима Саровског, великог подвижника руске земље и руског народа. А да је 2003. године председник Путин присуствовао другом обретењу моштију Светог Серафима Саровског и тиме најјасније показао колико је важна православна вера за опстанак Русије.

Шта данас значи Руска православна црква?

Руска православна црква јесте једна од канонских помесних цркава, и као најмногољуднија Православна црква данас, носи специфичну одговорност. Руска црква, изашавши недавно из скоро 80-годишњег бољшевичког репресивног система, спроводи духовни препород, који већ данас има своје резултате. Број епархија се знатно увећао, побољшан је рад црквене структуре, мисија Цркве, у овим околностима када уживамо слободу, стављена је на прво место као духовно послушање за данас већ преко 300 епископа, за свештенство, за монаштво и за вернике. Глас Цркве у Русији се јасно чује. На међународном пољу, сведоци смо, спроводи се такозвана секуларизација државе, која у већини случајева прераста у својеврсно „силовање“ верника и Цркве, и то без обзира колики је реално проценат грађана у једној држави који су верници. И у таквом неслободарском амбијенту Руска црква, учествујући у разним међународним организацијама и форумима, чини напоре да се глас Цркве чује, да људи схвате да постоји и неко друго мишљење, засновано на истинским аргументима. Надамо се да ће овоме допринети и молитве наших верника, и у Србији и у Русији, јер по учењу Цркве, Господ помаже онима који су у комуникацији са Њим, односно врше молитву и обраћају му се.

И на крају, реците нам која је ваша порука поводом празника Светог Сергија Радоњешког.

Пођимо од тога шта сваки човек, када се искрено загледа у своје срце, жели. Запитајмо се који је то родитељ, и да ли уопште има таквог, ко свом детету жели да буде наркоман, лопов, изопаченик, блудник и настраник сваке врсте. Наравно да таквог нема. Сваки нормалан човек тежи свом личном и породичном благостању, тежи ка процвату државе у којој живи. Погледајмо Стари завет, који је уједно и историја библијског, изабраног јеврејског народа. Ту налазимо да је држава доживљавала процват када је народ поштовао Бога и Божје законе, а у периодима отпадања од Бога држава се урушавала и народ је био осуђен на ропство. Да бисмо имали наду за бољу будућност Србије и Русије, морамо се окренути нашим честитим прецима, Светом Сави и Светом Сергију Радоњешком. Од њих ћемо добити благослов да будемо у православној вери, да редовно посећујемо богослужења у храмовима, да исповедамо своја сагрешења и да се редовно причешћујемо Светим Христовим тајнама. Дубоко сам уверен да је то једини пут који води нашем спасењу и спасењу Русије и Србије. Ми Руси кажемо за своју Отаџбину да је Света Русија, а Срби за своју Отаџбину да је Небеска Србија. Како су само то дивна и величанствена имена за православну Русију и православну Србију. Разговарајмо са својом браћом о томе да је само Христос пут, истина и живот. Када се сви покајемо и окренемо се истинском животу у Христу, тада ће поново засијати Света Русија и Небеска Србија.

[/restrictedarea]

Један коментар

  1. Drago mi je da postoje ovakvi tekstovi ali bi trebalo da se zasnivaju na istorisjkoj istini. Pominje se Vizantija. Takva država nikada nije postojala. Izmišljena je odrane Heronima Volfa u 16. veku kao instrument koji je imao za cilj da katolička crkva preuzeme istorijsko i kulturno nasleće Rimske imperije. Tako se sa pravom može reći da je Vizantija najveći falsifikat u istoriji ljudske civilizacije.
    Pozdrav
    M




    0



    0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *