Најдражи гост

Милорад Вучелић / главни уредник

Председник Русије Владимир Владимирович Путин долази у званичну посету Србији да заједно са нама прослави седамдесету годишњицу ослобођења Београда. У нашој престоници, после много година, биће одржана војна парада. Председник Србије Томислав Николић уручиће му највеће српско државно одликовање. Кажу, биће и ведар, сунчан дан. „Има ли шта лепше од тога“, каже мој пријатељ, читаоцима већ познати Машан Пуров, и инсистира да му допустим да и пред читаоцима настави своју мисао. Слаб на свог гимназијског друга, поготово у оваквим посебним приликама (а и због тога што ми је углавном мило то што пише) дајем му и сада реч:

 

„Данима већ слушам како се ова наша жута алијанса, састављена од разних политичких деривата и остатака жутог картела, како ти исправно кажеш, окупља и уједињује против Путиновог доласка и наше војне параде на 70-годишњицу ослобођења од фашизма. Не чудим им се ништа јер они одавно ни стида ни срама немају и одувек су били најгоре свашточиње. Они су ти сада у позицији да трагају за спонзорима и призивају политичку арбитражу из Вашингтона или Брисела јер они нити могу данас нити су некада долазили на власт без некакве и нечије стране одлуке.

Искрен да будем, не смета ми то превише, али ми повише смета када чујем мнозину наших министара како причају да посета Путина није ништа нарочито, да од тога не треба правити никакву причу, како је то нешто крајње недраматично, како би они исто тако волели да им дођу Обама и Камерон, како је то иди ми − дођи ми, како ту нема никаквих порука јер ће он после тога на некакав састанак у Милано са овима из Европе и томе слично. Стичем утисак да се некоме извињавају и унапред правдају, а знамо и коме, и да на тај начин покушавају да умање значај нашега најдражег и највећег госта. Не гледају они на Србију, ни на Путина, не гледају ни на Вучића, него већ сада процењују где ће наћи своје место у новим комбинацијама када све ово данашње утихне.

[restrictedarea]

И искрено ме обрадова када данас чух како наш председник владе Александар Вучић рече отворено да је ‚поносан на наше госте‘ с којима ћемо заједно прославит 16. октобар. То ми се, и не само мени, у то буди уверен, веома допало. И не само то него и оно о страним амбасадорима који ‚испод жита‘ диригују медијима. И оно што је казао о правосуђу које је разорио жути картел и од чега задуго нема опоравка. И још понешто ми се допало или мање допало, али нека сада о томе. Биће времена.

Највише ти ово пишем да се не би којим случајем и овом свечаном приликом и ти расплињавао и улазио у неке дигресије. Знам колико ти је, и свим твојима у ‚Печату‘, мило то око Путина, и то око ‚Јужног тока‘, али се помало прибојавам да и ти сада не почнеш да причаш како је нама ту најважнији економски интерес, извоз пољопривредних производа и аутомобила, цена и проток гаса, ‚Петрохемија‘, јер, тобоже, да нечега од тога нема, нама не би Путин био толико мио а Русија би нам била далеко од срца. Има, стари мој друже, ко то да пише и ко да га пита, не мораш ти и то сада пред његов долазак и параду. Имаш кад, ако ти је већ воља, а и немој никада ако баш не мораш.

И не брини, не долази Владимир Владимирович празних руку. Не долази се у госте код оних које волиш и поштујеш празних руку. А и дарежљив је Путин по природи.

Не кажем, никако, да економија није важна, знам ја да без економске снаге и суверености нема ни државне суверености. А само суверена држава својом сувереном одлуком одлучује о својој неутралности. Само суверена држава може донети скупштинску резолуцију или декларацију о војној неутралности, што је, као што и сам знаш, и учињено у време владавине Војислава Коштунице. Тако неутрални, и баш због тога, ми имамо и заштиту Русије у Савету безбедности УН.

Узгред буди речено, гледао сам пре неки дан на једној телевизији неко истраживање о томе колико је процената грађана Србије за ЕУ и Запад, а колико за Русију и Исток. Победише чак и код тих истраживача и на тој телевизији, а ти сигурно знаш на коју мислим, они који су за Русију. Као што замишљаш, био сам задовољан том победом, али би ми то некако мало, убедљиво јесте, али премала је то разлика. И онда видим да је негде око педесет одсто грађана за неутралност Србије, а међу њима мора бити и доста евроскептика, а то новинар ни да помене. Ни реч о томе да је највећи део Срба за неутралност. Изгледа да многима баш смета та неутралност па би они, изгледа ми, да је онако све суверенистички промене.

Имао бих ти ја још понешто рећи. Све пратим откако сам у пензију. А и пре сам, али помање. Добро си неко вече рекао на телевизији оно о адвокатима који се не побунише у време ‚Сабље‘ и Маловићке и Хомена, када је потпуно растурено правосуђе и када су прекршена сва могућа људска права, него се сада окуражише и огласише. Исто би се могло рећи и за велики број новинара који су не само ћутали на велика непочинства минулих режима него су отворено хајкали и позивали на погром својих колега, а сада посташе заточници борбе за слободу. Да се не појавише ови студентски протести, не бих ни знао да постоји већ пет испитних рокова и да сада захтевају и шести. А ја све мислио да има само она три која смо и ми, као и сви они пре нас, имали када смо студирали. Није ми нимало чудно што све протесте и штрајкове подржава на почетку поменута жута алијанса. Они ти вазда имају неки ентузијазам да све упропасте и развију деструктивни потенцијал па се не бих зачудио да су њихови прсти у свему овоме и од самог почетка.

Дакле, да закључим, немој да се упушташ у ове дигресије у које сам се ја, изгледа ми, упустио. Него лепо да у овом броју објавите што више можете о великом Владимиру Путину и припреми параде. Вазда сам ти био слаб на јунаке и оружје. А на Русију, да ти не говорим. То ионако знаш а имало ми је по коме доћ!

Знам да ти је проблем што је посета Путина и одржавање параде 16. октобра а то је у четвртак. А ти завршаваш ‚Печат‘ у среду у ноћ и у том броју не можеш имати извештај са те, већ знам, величанствене свечаности. Ја сам ти већ у среду увече у Београду. Већ увелико се припремам. Нећу свраћати до тебе јер знам да си тада заузет. Ноћиваћу код родбине. А ујутро ћу поранит да заузмем што боље место да видим параду и Путина. Најбоље је да и ти пораниш па да се тамо, ко људи, нађемо.“

 

Наћи ћемо се, Машане, сигурно. Договорено.

[/restrictedarea]