Почетна / Други пишу / Мост између Срба и Руса не може нико да уништи

Мост између Срба и Руса не може нико да уништи

Вања Савићевић

Поводом стогодишњице Првог светског рата у Бањалуци је одржана манифестација под називом „Обележавање 100 година од почетка Првог светског рата“. Манифестација је почела перформансом и концертом Донских Козака коју је организовало Министарство просвете и културе Републике Српске и руска Фондација „Свети Василије Велики“.

Константин Малофејев, председник Фондације „Свети Василије Велики“ је изразио велику захвалност српском народу:

Драга нашо српска браћо и сестре. Доносим вам најсрдачније поздраве, не само од наше фондације, него од читавог руског народа. Добро знате како руски народ воли српски народ и колико дубоко се саосећа са нашом браћом у вери. Желим да напоменем да је ово други пут како наша фондација долази у ваш град. Пре неколико месеци смо долазили у Бањалуку како би свечано открили споменик последњем руском цару, мученику, Николају Другом. Желим да се захвалим свима вама грађанима Бањалуке, као и руководству Републике Српске, на томе како је лепо и свечано прошао тај дан и за све то како смо се осећали овде. Веома смо захвални за ваш, тако срдачан и топао однос према нашем цару који се је током читавог свог живота бринуо о српском народу. Од откривања споменика па до данас смо са руководством Републике Српске договорили овај наш садашњи долазак. Код Храма Христа Спаситеља је отворена изложба која је посвећена Првом светском рату и његовој стогодишњици коју обележавамо. Тај рат који је био трагичан за све земље учеснице није никако заборављен и ми желимо изложбом да покажемо како је рат трајао и како се завршио.

Заменик руског амбасадора Алексеј Керестеџијанц је рекао да између руског и српског народа постоји вишевековни мост који нико не може да уништи:

Част ми је и задовољство да вас поздравим у име Амбасаде РФ и новоименованог руског амбасадора Петра Иванског. Између наша два народа постоји један велики мопст. Тај мост је дуг више од 2000 километара и стар је више стотина година. Како кажу у Републици Српској, нема теорије да га неко уништи. Ово није могуће и због тога јер је у тај мост уграђено и камење које је уклеасно од људи који су овде гинули током Првог светког рата, пре Првог светског рата и после Првог светског рата. Ови људи су гинули са речима „за другове своје“, а што је доказано временом и историјом. Русија и руски народ су били, јесу, и биће са вама. Хвала вама и Богу, јер ви сте били, јесте, и бићете са нама, и у добру и у злу. Желим вам свако добро!

Представник Донских козака Николај Ђаконов је нагласио братске односе Срба и Руса:

Дошли смо због културно-уметничких дешавања који се одржавају ових дана. Пре свега да нагласим братске односе Срба и Руса, нарочито Козака који су много пострадали у Првом светском рату о чему се довољно не зна. Овде смо ради обележавања почетка Првог светског рата, а између осталог, поред фолклора, ансамбла и догађајима који предстоје, треба нагласати колико је рат зло, и више никада не треба да се понови.

Како се осећате у Бањалуци?

Нарочито ми је драго што смо дошли у Бањалуку, због празника 14. октобра, Празника Покрова Пресвете Богородице, а он је главни козачки празник. Надамо се да ћемо се успети срести и са владиком и да узмемо благослов, да будемо на литургиоји мимо ових других дешавања. Поносни смо што смо овде, многи људи желе да се сликају са нама, желе нам искрену добродошлицу. Овде су три групе Козака, из Астрахана, Донски Козаци и из Терека.

Донски Козаци су са девојкама из културно- уметничког друштва Веселин Маслеша из Бањелуке извели и перформанс симболичног назива „Руско-српски марш љубави“.

У оквиру манифестације одржан је и Округли сто „Први светски рат: Лекције за Балкан и остатак света“ у Руском културном центру „Руски мир“ у Народној и универзитетској библиотеци Републике Српске у Бањалуци, на којем су историчари, проф. Константин Залески и професор историје Зоран Пејашиновић изнели чињенице о Првом светском рату.
http://serbian.ruvr.ru/2014_10_19/Most-izmedu-Srba-i-Rusa-ne-mozhe-niko-da-unishti-1120/

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *