Почетна / Интервју / Мирослав Живковић – ГЕНЕТИЧКИ МОДИФИКОВАНИ „МИЛОСРДНИ АНЂЕО“

Мирослав Живковић – ГЕНЕТИЧКИ МОДИФИКОВАНИ „МИЛОСРДНИ АНЂЕО“

Разговарала Биљана Ђоровић

Закон о ГМО није идеалан, али га не би требало мењати без озбиљне стручне и широке јавне расправе, каже за „Печат“ Мирослав Живковић и упозорава да се, уместо тога, суочавамо са опскурним писањем закона иза леђа јавности

Орвелијанска методологија деловања званичника у Србији – заступника интереса страних предаторских корпорација и спроводилаца законодавства које омогућује спровођење геноцидних планова Новог светског поретка – по којој се контрадикторним изјавама ствара конфузија, упадљивa је у њиховим наступима којим се отвара пут за промену Закона о генетички модификованим организмима. Тако је министарка пољопривреде и заштите животне средине Снежана Богосављевић-Бошковић у интервјуу недељнику „НИН“, рекла да је производња квалитетне и здравствено безбедне хране водећи интерес Министарства и да измене Закона о ГМО тренутно нису актуелне. Са друге стране, Тања Мишчевић, шеф преговарачког тима са Европском унијом, на Скупу о поглављу 30 у приступним преговорима са ЕУ, које је посвећено спољној политици, изјавила је да „Србија планира у наредних годину дана да испуни све услове за улазак у Светску трговинску организацију (СТО), укључујући усвајање закона о ГМО“. Представник Делегације ЕУ Фрејк Јанмат поновио је да регулатива ГМО у Србији није усклађена са европском, те да би   је требало хармонизовати.

О најновијем насртају на Закон о ГМО разговарали смо са Мирославом Живковићем, координатором кампање „За Србију, земљу без ГМО“ покрета „Двери“, истраживачем примене савремене технологије у развоју самоодрживих насеља.

Да ли вам охрабрујуће делује изјава министарке Снежане Богосављевић-Бошковић „НИН“-у? Како разумети међусобно контрадикторне изјаве званичника у Србији у погледу промене постојећег Закона о ГМО?

Увек би требало да будемо резервисани према нашим званичницима када је ГМО у питању. Изјава Тање Мишчевић да је закон припремљен и усклађен са ЕУ и да би требало   да се нађе у процедури потпуно је супротна министаркиној изјави. Насртаји на постојећи Закон о ГМО долазе из добро познатог троугла, који чине биотехнолошке компаније, наша отуђена државна управа и Европска комисија у сарадњи са вашингтонском администрацијом. Посебно је проблематичан Стручни савет за биолошку сигурност, пошто су много пута неки од чланова у јавност износили крајње проблематичне и пристрасне ставове. То тело би требало да на предлог Владе бира и разрешава Народна скупштина, а његови извештаји о раду да буду јавни, што сада није случај. Да не говоримо о томе, што би предложене чланове требало да провере безбедносне службе, како би се утврдило постоји ли сукоб интереса. О производњи квалитетне и здравствено безбедне хране у Србији најбоље говоре афере са афлатоксином и извозом меса у Руску Федерацију.

Да ли се водећи интерес Министарства на чијем је челу Снежана Богосављевић-Бошковић – производња и промет квалитетне и здравствено безбедне хране и поштовање постојећег закона о ГМО – поштује? Да ли су грађани Србије, а да то и не знају, изложени дејству „семена уништења“?

Нажалост, не могу грађанима да саопштим добре вести. Недавно сам сазнао за две овогодишње испоруке семена, упућеног предузећима „MK Group“ и „MK Seeds“, које је било позитивно на присуство генетичких модификација. Из документације коју је доставило Министарство пољопривреде и заштите животне средине, види се да је после тога урађена суперанализа и да су резултати били негативни. Оба испитивања су рађена у нашим акредитованим лабораторијама. Као коначни, прихваћени су резултати суперанализе, јер у њима није пронађено присуство генетичких модификација. Логично би било, да се после два супротстављена налаза уради и трећа анализа у некој од реномираних страних лабораторија, како би се избегла свака сумња. Овако имамо много разлога да сумњамо у процедуре, које је установило Министарство пољопривреде и заштите животне средине.

Увидом у обимну документацију других увозника видео сам  да многе испоруке семена имају примесе ГМО у оквиру законом дозвољених 0,1 одсто за семе и репродуктивни материјал. Требало би да узмемо у обзир и дозвољених 0,9 одсто примеса ГМО и примеса пореклом од ГМО у пољопривредним производима биљног порекла. Овакви производи на нашем тржишту нису обележени!

У јуну ове године имали смо   аферу Мекдоналдс са пилећим месом, добијеним од живине храњене ГМ сојином сачмом. Да ствар буде занимљивија, то месо је увезено из Мађарске, а потребно је знати да је у Уставу Мађарске, у члану 22. ставу 2. наведено да је њихова пољопривреда слободна од ГМО. Уместо да се покрене озбиљна билатерална расправа о том случају са нашим комшијама, цео случај је пао у заборав. Пре неколико дана смо имали прилике да чујемо вест из САД, да се политика Мекдоналдса драстично мења, због катастрофалних пословних резултата.

[restrictedarea]

Немамо одговор надлежних служби, на који начин се утврђује да ли су намирнице животињског порекла добијене од животиња на којима су спроведене генетичке модификације, да ли су оне храњене производима добијеним генетичким инжењерингом, као и да ли су лечене лековима и вакцинисане вакцинама добијеним том технологијом. Не можемо се ослонити само на документацију  што је достављају произвођачи. Наше четири акредитоване лабораторије се баве само испитивањем биљног материјала.

Посебан проблем представљају илегални засади ГМ биљних култура. У нашој јавности је присутна информација о неколико хиљада хектара под ГМ сојом и кукурузом. Министарство пољопривреде и заштите животне средине тврди да је реч о неупоредиво мањим површинама, на којима се гаји ГМ соја. Тим извештајима мало ко верује. До сада није било званичних података, који се односе на засаде ГМ кукуруза, али имам информације да је било позитивних налаза са терена. У недавном захтеву за информације од јавног значаја, Министарство пољопривреде и заштите животне средине није дало одговор на то питање.

По не знам који пут, јавно постављам питање, због чега Министарство унутрашњих послова и безбедносне службе не обавештавају грађане о томе, имају ли оперативне податке о организованом кршењу постојећег Закона о ГМО, као и ко је од наших научника из државних установа и функционера интересно повезан са биотехнолошким компанијама и страним владама које стоје иза пристисака на Србију да прихвати либералан став о ГМО?

Међу донаторима семена за пољопривреднике поплављених подручја, нашао се и српски огранак „душебрижничког хуманитарца“ „Монсанта“, водеће биотехнолошке компаније у свету. Да ли је „Монсанто“ донирао генетички модификовано семе?

Семе кукуруза, краставца, купуса и парадајза компаније „Монсанто“ је донирано пољопривредницима Јагодине, Крагујевца, Крушевца, Обреновца и Чачка. Од директора Канцеларије за помоћ и обнову поплављених подручја Марка Благојевића, као и од Управе за заштиту биља при Министарству пољопривреде и заштите животне средине је безуспешно тражена документација, да би се могло видети да ли је рађено испитивање присуства генетичких модификација. И док нам је Министарство у два наврата послало допис да је донирано семе одговарало законским прописима, од Марка Благојевића није било никаквог одговора. Не бих да будем циничан, али можда би требало донети закон, да се у свим случајевима, када је у питању „Монсанто“, надлежнима мора веровати на реч!

Заговорници промене постојећег рестриктивног Закона о ГМО инсистирају на његовој промени због, како тврде, његове небезбедности и застарелости. Шта ви мислите о томе?

Постојећи Закон није идеалан, али је главни проблем у избегавању његове доследне примене. Промена у оваквом односу политичких снага и потпуној затворености медија, не може да дође у обзир. До сада понуђена решења су увек остављала велики простор за злоупотребе. Ако се овај рестриктивни закон не поштује, шта ли ће се тек дешавати са либералним? Други проблем је што не знамо имена људи који раде на изради нових законских решења, као ни њихове стручне биографије. Писању нових законских решења о овако значајном питању би морала да претходи јавна расправа стручне и најшире јавности.

Анализом постојеће законске регулативе уочио сам да поред постојећег рестриктивног Закона о ГМО, имамо и Закон о признавању сорти пољопривредног биља, који омогућава признавање сорти генетички модификованог биља. Такође и Закон о репродуктивном материјалу шумског дрвећа дозвољава да се у регистар региона провенијенције и признатог полазног материјала за производњу селекционисаног, квалификованог, тестираног и репродуктивног материјала познатог порекла, може уписати генетички модификован полазни материјал, односно ставити у промет репродуктивни материјал ГМО, за који надлежни орган утврди да не представља опасност за здравље људи и животну средину. Својевремно је јавности стављен на увид и Нацрт закона о семену и садном материјалу пољопривредног и украсног биља, који регулише између осталог и производњу, дораду, промет, увоз и утврђивање квалитета генетички модификованог семена и садног материјала пољопривредног и украсног биља.

Законима нису регулисани хумани и ветеринарски лекови и помоћна лековита средства, као ни индустријско-непрехрамбени производи у производњи и промету (биопластика, индустријски ензими, козметика, кућна хемија, средства за личну хигијену, текстил и сл) добијени генетичким инжењерингом.

Све наведено указује да је ово једно веома комплексно питање, које мора озбиљно да се решава. Не можемо прихватити брзоплета и парцијална решења.

Који се хумани и ветеринарски лекови добијени генетичким инжењерингом користе у Србији?

Тачан списак немам, а немају га ни надлежне институције. Агенција за лекове и медицинска средства Србије је послала одговор да је Правилник о садржају захтева и документације, као и начину добијања дозволе за стављање лека у промет, који предвиђа обавезу подносиоца захтева за издавање или обнову дозволе за лек, а он садржи или се састоји од ГМО, да то наведе у одговарајућем обрасцу, ступио на снагу 18. 04. 2012. године и да њима није поднет ниједан захтев за издавање или обнову дозволе за хумани лек, што  садржи или се састоји од ГМО. У области ветеринарских лекова, Агенција је издала дозволу за вакцину, добијену генетичким инжењерингом, „Ingelvac CircoFLEX“, немачког произвођача „Boehringer Ingelheim Vetmedica“.

Министарство здравља је на питање, да ли је нека од државних и фармацеутских установа, поред Агенције за лекове и медицинска средства Србије, дужна да зна те податке, одговорило цитирањем наведеног Правилника.

Са Управом за ветерину при Министарству пољопривреде и заштите животне средине је било велике борбе, у трајању од годину дана, да бисмо коначно добили одговор да не знају која државна ветеринарска и фармацеутска установа је дужна да зна тражене податке, које смо неуспешно покушали да добијемо од Агенције за лекове и медицинска средства Србије.

По мојим сазнањима, на светском тржишту је око 120 лекова и вакцина добијених генетичким инжењерингом, међу којима су: инсулини, интерферони, хормон раста, поједини лекови који се користе после трансплантација, као и неке од најновијих вакцина против грипа.

Грађани Србије не би требало да чекају обнављање дозвола за стављање лекова у промет, када ће подносиоци захтева бити у обавези да доставе ту врсту података, јер ће то потрајати годинама.

Које је министарство у Србији задужено за индустријско-непрехрамбене производе у производњи и промету, добијене генетичким инжењерингом?

То бих и ја волео да знам! Око питања надлежности за те производе, пређен је дуг пут од бившег Министарства спољне и унутрашње трговине и телекомуникација, преко такође бившег Министарства привреде и финансија, које упућује на Министарство здравља. Намеравам да са сарадницима припремим кратак видео прилог, који би требало да прикаже како изгледа комуникација са нашим институцијама.

Министарка Богосављевић-Бошковић у поменутом интервјуу „НИН“-у каже да се „мора слушати наука и видети који су то разлози за, а који против ГМО“. Шта нам наука говори?

Велики је број озбиљних истраживања, објављених у добро рангираним стручним часописима са рецензијом, која јасно стављају до знања да производи добијени овом технологијом остављају пустош иза себе. Прекретницу у процени ризика ГМО и токсикологији пестицида представљала је студија часног француског научника Жила-Ерика Сералинија. Заправо, ништа није задало јачи ударац читавом пројекту генетичког инжењеринга од студије „Дуготрајна токсичност хербицида ‚Раундап‘‚ на ‚Раундап‘ толерантани ГМ кукуруз“ коју је урадио професор Жил Ерик Сералини са својим тимом научника са француског Универзитета „Каен“, чији су резултати објављени септембра 2012. године. Веома је важно подсетити читаоце „Печата“ да су Сералини и научници из његовог тима урадили прву дугорочну студију о здравственим последицама коришћења у исхрани једне ГМ биљне културе, као и најчешће употребљаваног хербицида на свету „Раундап“, коришћених независно или здружено. Пацови су први пут у овој студији тестирани током читавог свог просечног двогодишњег века. Тумори код пацова су се у Сералинијевој студији појавили после четири месеца, што је потврдило да тромесечна испитивања, која спроводи биотехнолошки сектор, представљају димну завесу са становишта процене безбедносног ризика. Пацови су развили огромне туморе и њихове фотографије су обишле свет. После Сералинијевих истраживања било каква реч о томе да су ГМО безбедни требало би да повлачи за собом законске последице.

Но, споменуо бих и једно друго – прекретничко истраживање чији су резултати објављени 2013, у медијима потпуно незапажено. У питању је рад тима са Универзитета у Вашингтону, на челу са професором др Џоном Стаматојанопулосом (Exonic transcription factor binding directs codon choice and impacts protein evolution, Science 342:1367-72). Открили су да геноми користе генетички код за два одвојена језика. Један описује прављење протеина, а други налаже ћелијама како да контролишу гене. Пошто је један језик исписан изнад другог, други је остао скривен тако дуго. Ово истраживање јасно показује да креатори генетичког инжењеринга немају ни контролу над процесом измене гена, ни елементарна знања! Ко после овога може да им верује?

Пошто је министарка Богосављевић-Бошковић у интервјуу „НИН“-у рекла да се мора слушати наука, предлажем њој и њеним колегама да крену од наведених студија. После тога неће имати дилему какав став треба заузети према ГМО.

[/restrictedarea]

2 коментара

  1. Neka ga koriste imaoci tog otrova. Srbiji i Srpskom narodu to ne treba. Onaj koji zeli da to smece proizvodi neka ide vani. U Srbiji NE. I pored svega ostalog ako se to desi,verujem narod nece glasati ulazak u tu zajednicu. Valjda svako ima pravo kako ce se hraniti i prema tome i odluciti. Mora se pitati svoj narod!




    0



    0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *