Почетна / Култура / Књига које потреса, узнемирава и подстиче

Књига које потреса, узнемирава и подстиче

Пише Милош Ковић

Савезници су у Првом светском рату Србији нудили „Велику Србију“. Њихови планови подразумевали су поделу Славоније, Босне и Далмације и пресељавање становништва. Србија је то одбила да би створила Југославију. То је био главни закључак књиге Ратни циљеви Србије 1914. Милорада Екмечића, објављене 1973. у Београду у издању „Српске књижевне задруге“. Званична истина у социјалистичкој Југославији, међутим, гласила је да су регент Александар Карађорђевић, Никола Пашић и „великосрпска буржоазија“, вођени „великосрпским хегемонизмом“, 1918. створили унитаристичку државу и тиме изневерили наде Хрвата и осталих југословенских народа. То је, последично, одредило и „великосрпски“ карактер Краљевине Југославије. Милорад Екмечић је, међутим, показао и то да се 1914. и 1915, када су се уобличавали ратни програми, у дипломатским салонима великих сила није озбиљно рачунало на планове Франа Супила и Роберта Вилијама Ситон-Вотсона о стварању федералне или дуалистичке државе Јужних Словена, срачунате на то да умањи утицај „источњачке“ Србије, раздроби српске територије и обезбеди превласт „прозападне“ Хрватске. За разлику од Велике Србије, таква понуда се, једноставно, није налазила на дипломатским столовима, иако је у Лондону, па чак и у Петрограду, већ било разговора о федералистичким идејама. Југословенски одбор, који је основала српска влада да би се бавио пропагандом у савезничким земљама, упркос успешним напорима Ситон-Вотсона, Супила, Трумбића и Мештровића да га претворе у оруђе хрватске политике и окрену против Пашића, остао је тек скуп јужнословенских политичара пребеглих из Аустро-Угарске на непријатељску страну, без демократског легитимитета и војне снаге упоредиве са владом, скупштином и војском Краљевине Србије.
Ратни циљеви Србије 1914. донели су свом аутору политичке осуде, али су у исто време потврдили његов академски интегритет и грађанску храброст. Била је то једна од оних књига које потресају јавност, које узнемиравају и подстичу, после којих више ништа не остаје исто. Српска историографија о Првом светском рату и данас зида на њеним темељима. При томе, све поруке ове плодне синтезе нису ни схваћене ни до краја исцрпљене. Једна од њих је тумачење Првог светског рата на Балкану као религиозног сукоба. Појава трећег издања Ратних циљева Србије 1914. представља, зато, велики догађај за српску културу и важан подстицај за нова историографска истраживања.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *