Почетна / Друштво / Кад победници корачају

Кад победници корачају

Говор председника Томислава Николића

Поштовани председниче Руске Федерације Владимире Путину,
Поштовани председниче Републике Српске,
Председнице Народне скупштине,
Уважени чланови Владе Руске Федерације и Републике Србије,
Ваше екселенције, господо војни изасланици,
Ваша светости, часни оци,
Поштовани ветерани, хероји битака за ослобођење Београда,
Припадници Војске Србије,
Грађани Србије,
[restrictedarea]

Када су коначно одлучили да се смире, Срби су изазвали силне и моћне, јер су населили један од најлепших делова света – раскрсницу цивилизација, религија и култура, војних и економских путева. Од тада, Србија је на карти сваког освајача држава коју ваља освојити, поробити, заузети, некима је коначни циљ био и наше уништење. Долазили су са свих страна, ишли на све стране. Нису нас пуштали да саставимо век у коме не бисмо ратовали бранећи се.
А док је бранио своју кућу, српски војник је бранио и исток и запад и север и југ, слабио и заустављао силнике.
Зато је историја Војске Србије историја одбрамбених ратова, слободарска снага, епопеја жртве за спас државе и народа, спас других држава и других народа… и тако вековима.
Одувек су грађани наше земље поносни на своју војску. Не само зато што је изникла из народа, што је била и остала народна, већ и зато што никада у својој вековној историји није водила освајачке ратове, што јунаштвом наших предака, славним победама у оба светска рата, у светску повест своје име уписује увек на страни праведника и победника.
Данашњом Војном парадом поздрављамо модерног српског војника који корача поносан на наслеђе својих предака, спреман да брани своје, одан мисији стабилности у земљи и региону, миру у Европи и свету.
Поздрављамо официре који су униформу и понос наследили од Милунке Савић, Штурма, Косте Војиновића, Мишића, Путника, Степе, Петра Бојовића, Коче Поповића, а војевање учили на Церу, Колубари, Солунском и Сремском фронту, Сутјесци, Кошарама, у биткама за одбрану и ослобођење Београда.
Поздрављамо Војску Србије која је на првом месту међу институцијама којима грађани највише верују, зато што свакодневно бди над сном наше деце и судбином свог народа, без обзира да ли је рат или мир. Данашња парада је свечан и изузетно важан тренутак, показатељ спремности Војске Србије, и заједништва војске и грађана.
Данас су пред нама и производи војне индустрије Србије, српске памети и признате технологије, који су по квалитету равни онима који долазе из најразвијенијих земаља.
Поштовани и драги Владимире Путину,
Величина и истинска доброта човека и народа виде се у томе како се понаша према слабијима од себе, какав је према онима према којима не мора да буде ни добар, ни посвећен, којима не мора да помогне, а помаже увек, несебично и од срца.
Не једном у својој историји, Србија − мала словенска земља, осетила је велику, јунаштвом и чојством овенчану руску помоћ коју сте нам пружали не размишљајући о последицама по своју државу и народ.
Руском цару Николају Другом Романову открићемо споменик у Београду. Својим ултиматумом упућеним савезницима да ће Русија прекинути учешће у рату ако они хитно не пошаљу бродове промрзлим Србима на обалама Албаније, цар Николај је спасао од уништења српску војску и избегли народ.
Прве године Великог рата Руси нам шаљу ратне бродове и своје војнике који бране Београд на Сави и Дунаву, као да се боре на Волги и Дону. Све време нам шаљу помоћ, чак и ону коју и за себе увозе, јер нам је потребна да бисмо се одбранили.
На Солунском фронту, пише историја, уз српског војника и савезнике борило се 30 000 руских војника. Зато је „Руски некропољ“ на београдском Новом гробљу светилиште сваког становника српске престонице, вечита захвалност грађана моје земље сваком редову, каплару и официру руске војске који је заувек остао у Србији за коју је јуначки дао свој живот.
Србија је прекривена заједничким хумкама, костурницама и гробљима као сведочанствима о страшном изгинућу руског војника на српској земљи. А земља натопљена заједничким знојем увелико је заједничка земља, земља натопљена заједничком крвљу бранилаца светиња је за њихове наследнике. И није случајно што су на Западу у средњем веку и Русија и Србија називане истим именом − Расција, и што се на Светој Гори Атонској руски манастир Пантелејмон и српски Хиландар ослањају један на други…
Везује нас порекло, језик, обичаји, вера, историја, култура, узвишено слободарство и херојски понос, заједничке хумке и безимени гробови, остављена сирочад и жене, прекинути млади животи, изгубљене генерације које памте наше заједничко војевање. Колико би нас само било да није било ратова које ми нисмо започињали?
Па поново рат, опет Русија и Србија у победничком походу, сада против фашизма. Пре 70 година, раме уз раме, партизани и црвеноармејци ослобађају сваку улицу, сваку зграду у Београду и остављају чувени знак „Мин њет“. У једној улици ратују, у другој већ прослављају слободу.
Црвеноармејци 3. украјинског фронта боре се као да бране слободу и част Москве, на улицама српске престонице добијају тешке ране и остављају животе.
Опет заједничко гробље, овог пута ослободиоцима у Другом светском рату. Како су и војевали један уз другога, тако данас један до другог деле хумке на Гробљу ослободиоцима Београда.
Посвећујући целу ову недељу седамдесетогодишњици живота у миру, славећи победу над фашизмом, Београђани се сећају свих храбрих партизана и црвеноармејаца којима дугују своју слободу.
У име свих грађана Србије, данас сам уручио наше највише одликовање − Орден Републике Србије на великој огрлици − председнику Руске Федерације.
Драги Владимире Путину,
Највиши орден Републике Србије, који сте једино Ви добили, изливен је од крви и суза нашег напаћеног народа, искован од оружја које је српски војник носио у ратовима. Носите га у знак захвалности моје земље за сваког војника ваше земље који се из Првог и Другог рата вратио из Србије у Русију, или је, нажалост, остао заувек код нас.
Носите га у знак захвалности за све што сте чинили и што данас чините Ви и Ваш народ да би Србија у миру и слободи сачувала свој суверенитет и територијални интегритет, и напредовала у свим сегментима живота.
Нека наша заједничка славна историја остане трајна и нераскидива веза братства, пријатељства које је одувек било, јесте и биће на понос нашим државама и народима, на добробит сваком добронамерном човеку света.
Иза себе смо заувек оставили ратове. Данас Србија свој економски развој базира на слободном приступу руском тржишту и инвестицијама из Русије, а своју енергетску стабилност на руским енергентима, посебно на „Јужном току“, по коме ће нас једног дана наследници памтити као што ми памтимо заједничке битке.
Ваше присуство на данашњој паради Војске Србије, првој након готово 30 година, за нас је част и симбол наше заједничке славне прошлости, садашњости и будућности, сећање на победе и јунаке Првог светског рата, и хероје − ослободиоце Београда у Другом светском рату којима припадници Војске Србије данас посвећују свој корак победника ускликом који нас прати у погибијама и победама:

ЖИВЕЛА СРБИЈА!
[/restrictedarea]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *