Почетна / Регион / Кацинов јуриш на Републику Српску

Кацинов јуриш на Републику Српску

За „Печат“ из Љубљане Светлана Васовић-Мекина

Лобирање за Виолету Булц у Бриселу, уочи суноврата Аленке Братушек, Кацин би да наплати захтевом да га Словенија истакне као кандидата за новог губернатора Европске уније у Босни

Пошто је у мају неславно пропао на изборима за трећи посланички мандат у Европском парламенту (ЕП) а његова Либерална демократија, некада најјача словеначка партија, нестала са политичке мапе још уочи општих избора у јулу ове године, Јелко Кацин открива да га код куће не чека светла будућност. После изборне победе Мира Церара и његове странке СМЦ, кратко време се спекулисало да ће Церар именовати Кацина за министра одбране, али ни то се није остварило. Онда је процурило да ће се Кацин ове јесени кандидовати за градоначелника Крања, а онда је одустао, свестан да нема шанси јер га земљаци виде не само као арогантног, него и агресивног политичара који је осрамотио „храм демократије“ првом тучом на седници словеначког парламента. Није тајна да осиони и неодмерени Кацин није омиљен међу колегама на домаћој политичкој сцени, а Словенијом одавно кружи пошалица како је Јелко сународницима најмилији када је далеко, што даље – на пример у Бриселу.

Вичан ономе што је практиковао последњих 10 година када је за месечну апанажу од десетак хиљада евра обављао функцију известиоца ЕП за Србију, Јелко се недавно латио лобирања по бриселским кулоарима како би себи испословао нову функцију – наследника Петра Соренсена на месту шефа Делегације ЕУ у БиХ.

[restrictedarea]

 

СРБОМРЗАЦ Није спорно да је Кацин целог свог политичког века деловао у корист српске штете, при чему су му ставови често контрадикторни – док на Балкану ватрено заговара отцепљење Косова од Србије и укидање Републике Српске као „геноцидне творевине“, у Европском парламенту је једнако страсно заговарао државни интегритет Украјине и осуђивао одвајање Крима. Почевши од 1991. године (када је био министар пропаганде у првој словеначкој влади) Кацин не скрива антипатије према Србима и Србији. Није чудо да је Милорад Додик, председник Републике Српске, чим је београдска штампа проширила вест о Кациновој новој кандидатури, поручио Бриселу да са Јелком Кацином неће разговарати.

Ствар је, међутим, много бизарнија него што српски медији слуте. Словеначки портал СиОЛ открива 20. октобра да се заправо ради о Кациновој „самокандидатури“, те да је премијер Миро Церар прошле седмице примио Јелка на разговор на изричиту Кацинову молбу. Кацин је том приликом захтевао од словеначке владе да га протежира код председника Европске комисије за позицију специјалног представника ЕУ у Босни и Херцеговини. Из Цераровог кабинета је потврђено да премијер још није удовољио Кацину и да ће о томе ускоро одлучити. СиОЛ (медиј у државном власништву) прозива тим поводом и домаћу Антикорупциону комисију питањем јесу ли се Јелко Кацин и нови словеначки председник владе Миро Церар уплели у корупцијску клопку?

Испоставило се да је Кацин, преко политичких истомишљеника у АЛДЕ (Савез либералних и демократских странака у ЕП) и њиховог шефа Гаја Верхоефштада, лобирао против Аленке Братушек још уочи њене пропасти на хирингу (саслушању) 6. октобра пред надлежним одборима ЕП, а све то у корист њене наследнице на месту словеначке представнице у будућој Европској комисији, иначе блиске Церарове пријатељице Виолете Булц. Љубљански медији су обелоданили да је Кацинов мотив за то замешатељство европска служба, и то не било која: „Кацин очекује (чак захтева) да му за обављено лобирање у корист не само потпуне новајлије у политици него и Церарове породичне пријатељице – премијер Церар плати у виду посебног писма препоруке за уносну позицију у БиХ.“

ТРАНГЕ-ФРАНГЕ Словеначки правници сад копља ломе у вези са питањем може ли се Кацинова и Церарова операција „ја теби, ти мени“ осудити као чин корупције. Овакав комплот оцењују не само као „везану кадровску трговину“, већ и као политичку корупцију. „Уколико се ради о таквом договарању (између Кацина и Церара) онда се ради о кршењу члана 263. Казненог закона“, тврди Себастијан Петерца из „Транспаренси Интернационал“ Словеније, подсећајући да „трговина утицајем“ није дозвољена. Кацин се завио у мук, нескривено киван на медије што су прерано разоткрили његов „наскок“ на место ЕУ губернатора у БИХ.

Ово није први пут да Кацин јуриша на функцију кроз коју би ведрио и облачио у вези са питањем српских интереса. Исто је учинио и пре пет година, када је кукумавчио по кулоарима ЕП да му Унија поново повери ресор извештача за Србију, што је ауторки ових редова тада открила Тања Фајон, словеначки посланик. Треба ли подсетити и да је Кацин био министар у словеначкој влади која је тајним актом 1992. године избрисала из државних књига и тако гурнула на социјално дно 26 000 грађана пореклом из других република некадашње СФРЈ, међу којима је било преко 60 одсто Срба, од тога 5 000 деце. Кацин, нити ико од одговорних из словеначких власти, до данас није одговарао за тај злочин.

[/restrictedarea]

 

Лик и дело

Водећи словеначки медији су пре неколико година открили „велику Кацинову тајну“ – по мајци је Хрват. Бициклиста, риболовац, писац брошура о војним летелицама, бескруполозан политичар који не преза ни од лажи, што је признао приликом обележавања годишњице сукоба словеначке Територијалне одбране (ТО) са ЈНА; запамћен је као безмало вечити извештач Европског парламента за Србију. Кацин се није устезао да сваком згодом покаже непријатељски однос према Србији. На томе је градио политичку каријеру почевши од 90-их година прошлог века. Министри из различитих српских влада су безброј пута протествовали због његових неодмерених и увредљивих изјава којима је понижавао Србију. Било је, истина, и (ретких) тренутака када је Кацин кроз стиснуте зубе хвалио српску владу односно „српске пријатеље“, али и то је чинио с висине, покровитељски презриво.
Тешко је побројати све Кацинове гафове: први се сликао поред угљенисаног леша пилота „газеле“ када је словеначка ТО оборила хеликоптер ЈНА изнад Љубљане, јуна 1991. године; касније се испоставило да је жртва Словенац, Љубљанчанин, а да је хеликоптер ЈНА којим је пилотирао био ненаоружан и да је возио хлеб за војнике опкољене у касарнама. Предузимљив је и и у вези са ратним пленом: посланик Иво Хвалица оптужио је Кацина да је у ратном метежу 1991. уникатну ограду Касарне ЈНА из центра Љубљане „преселио“ на своје имање, после чега га је Кацин треснуо по глави и остао упамћен по првој тучи у домаћем парламенту. Упамћен је и као функционер ЕУ који је 2009. године провоцирао посланике у српском парламенту поздравивши их са „мирдита“, на албанском. Претходно је, маја 2008., испословао посету косовске делегације Бриселу, а истицање косовске заставе прогласио признањем косовске државе од стране Европског парламента.
Своје схватање српског бића описао је у реченици да је „аутизам (у Срба) као када би муж, да напакости жени, одсекао себи к…“. Доказани мајстор у фабриковању неистина, Кацин је тако запретио Србији да ће кастрирати своје шансе за будућност у ЕУ ако у вези са Косовом инсистира на међународном праву и одбрани целовитости своје територије.

3 коментара

  1. Срби ову сподобу треба да прогласе за непожењну особу.Тако нешто би налагало елементарно самопоштовање.




    0



    0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *